NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna crkva i rimokatolicizam » O POSETI PAPE RIMSKOG KIPRU 2010. GODINE

O POSETI PAPE RIMSKOG KIPRU 2010. GODINE

<p claMITROPOLIT ATANASIJE LIMASOLSKI
O POSETI PAPE RIMSKOG KIPRU 2010. GODINE
 
– Zašto je predstojeća poseta rimskog pape Benedikta našem ostrvu izazvala takvu smućenost i skandale u Kiparskoj Pravoslavnoj Crkvi?
 
– Smatram da će poseta pape Kipru dovesti do niza problema, smutivši savest mnogih pobožnih hrišćana. Bilo bi bolje kada ne bi došao, jer mislim da to ni u kom slučaju neće biti korisno za nas, uzimajući u obzir da nisam video nikakve pozitivne poteze Vatikana u vezi sa našim nacionalnim problemima. Dovoljno je nereda koje je već izazvala njegova pretstojeća poseta i koji uopšte nisu ono što nam je sada potrebno.
 
– Zar se mi bojimo nečega?
 
– Ne govorim da se nalazimo u opasnosti da zbog posete pape rimskog ili da na neki način izdajemo našu Veru ili da će Pravoslavna Crkva biti pokorena. Međutim, to će dati povoda različitim raskolnicima-starokalendarcima da nas optuže za ustupke, za udaljavanje od osnova pravoslavlja, i za čitav niz optužbi koje su već izrekli mnogi ljudi. Naravno, papu je pozvao predsednik, a arhiepiskop je dao saglasnost.
 
– Da li ste to razmatrali na Svetom Sinodu?
 
– Na poslednjem Sinodu je pokrenuto pitanje o našem prisustvu na zvaničnim manifestacijama koje su u vezi sa dolaskom pape. Ja sam odbio da učestvujem u njima, i rekao da ništa nismo znali o tome. Mi smo iz novina saznali za dolazak pape.
 
– A zar to tako treba da bude – da episkopi saznaju za takvu vrstu novosti iz novina?
 
– Arhiepiskop kiparski je prešao svoju punomoć i mi odlučno ne želimo da se on meša u naše stvari. I ja čuvam svoje lično pravo da kažem da nisam znao za predstojeću posetu pape i da ako bi me ranije pitali o toj poseti ja bih rekao „ne“, jer će to izazvati sablazan u dušama pobožnih pravoslavnih hrišćana, kao što i vidimo.
 
– Ali zar ne treba da postoji neka veza između Pravoslavne i rimokatoličke crkve? Živimo u 21. veku i nalazimo se u Evropskoj Uniji.
 
– Možemo imati dijalog sa svakim čovekom, tim više sa inislavnim i inovernima. Ali jedna stvar je voditi dijalog, a druga primati rimskog papu kao kanonskog episkopa, dok je on za nas, pravoslavne, jeretik, koji se nalazi van Crkve i sledstveno tome, čak i nije episkop.
 
– Da li je to zbog velikog Raskola?
 
– Rimske pape se nalaze van Crkve već deset vekova, oni nisu kanonski episkopi i nemaju nikakve veze sa realnošću Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. Zato nije jedno isto – primati ga kao kanonskog episkopa ili govoriti sa njim kao sa inoslavnim, da bi mu se otkrila istina Pravoslavne Vere i Predanja.
 
– Ali Vaseljenski Patrijarh se već susreo sa papom i dijalog između Crkava je već počeo.
 
– Kao što već rekoh, u dijalogu nema ničeg lošeg, kada se vodi na istinitim premisama. Međutim, bilo bi netačno reći tim ljudima da ih priznajemo za Crkvu, da priznajemo rimskog papu kao episkopa, kao našeg brata u Hristu, u sveštenstvu i veri. Ne mogu prihvatiti to jer će to biti laž, jer svi Sveti Oci uče potpuno obratno. Papizam je jeres i izvor mnogih jeresi koji danas uznemiravaju čitav svet. Savremeni Svetitelj Crkve, prepodobni Justin (Popović) govori da je u istoriji roda ljudskog bilo tri velika pada: prvostvorenog Adama, Jude učenika Hristovog i pape rimskog, koji je, kao prvi episkop Crkve (po časti) otpao od apostolske vere, bio odsečen od kanonske Crkve i povukao za sobom mnoštvo ljudi što se nastavlja i do dan danas.
 
– A šta rimski papa govori o pravoslavnima?
 
– Papa govori da mi pravoslavni nismo potpuna Crkva…
 
– Ali Bog je jedan…
 
– Da, Bog je jedan i Crkva Božija je takođe jedna. Upravo zato mi u Simvolu vere i govorimo o „Jednoj, Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi“. To je Pravoslavna Crkva, nema mnogo crkava.
 
– Zar nije sebično smatrati da smo to „samo mi“?
 
– Ne, nije sebično. Kada vi, naprimer, govorite: „Italijani nisu Grci“, vi ne vređate druge, već jednostavno konstatujete istinu. A reći drugima: nije važno što ste rimokatolici, jer pripadamo istoj Crkvi, to znači igrati se sa njima i varati ih, jer svi Sveti Oci uče da postoji samo jedna Sveta, Saborna, i Apostolska Crkva.
 
– A zašto je ta Crkva upravo naša, a ne rimokatolička?
 
– Zato što Pravoslavna Crkva nepokolebivo do naših dana čuva veru Apostola i iskustvo Proroka. Papisti su, nažalost, od trenutka kada su odsečeni od Crkve uveli mnogo jeretičkih dogmata u svoje ispovedanje, izmenili su drevni Simvol vere i uspostavili poštovanje rimskog pape kao jedinstvenog predstavnika Božijeg na zemlji. Oni tvrde da je papa nepogrešiv i da onaj ko nema zajednicu sa papom nema zajednicu sa Bogom. Oni to uče zvanično, kroz odluke svojih koncila. Kada u Simvol vere dodajete neke misli koje Sveti Oci nisu pisali i uvodite mnoštvo drugih lažnih učenja to je – jeres. Takvo je realno stanje stvari.
 
– A kako se Pravoslavna Crkva odnosi prema jereticima?
 
– Sa velikom ljubavlju. Mi volimo papu, ljubimo papiste kao što volimo svakog čoveka. ne preziremo ih, ne odbacujemo ih kao ličnosti, ali ne prihvatamo jeresi, ne prihvatamo lažna učenja i zablude. I upravo zato što ih volimo, obavezni smo da im govorimo istinu.
 
– Ali naravno, svako ima svoju istinu…
 
– Eto zbog čega dijalog i postoji da bi na osnovu istorijskih izvora dokazali koja Crkva je sačuvala apostolsku veru i apostolsko iskustvo Svetih.
 
– Pitanje: da li verujete da dijalog može dati rezultate?
 
– Može ako se sprovodi na neophodan način i na osnovu pravilnih premisa. Nažalost onako kako se vodi danas dijalog ne daje rezultate. To je zato što se godinama vode diskusije bez cilja da se dođe do nekih određenih zaključaka.
 
– Svako sluša samo sebe?
 
– Treba da pristupaju dijalogu sa smirenjem i ljubavlju, čuvajući sebe u vernosti Svetom Pismu i imajući za cilj dokazivanje Istine Hristove. U takvom slučaju bi sve bilo potpuno drugačije.
 
– A zar se sada dijalog ne sprovodi sa smirenjem i ljubavlju?
 
– Ne znam, ne učestvujem u pregovorima. Međutim, nisam video nikakve značajne rezultate od odluka koje su prihvaćene u procesu dijaloga. Kod nas na Kipru postoji pokret koji širi knjige protiv pape i priprema akcije protesta. Sa tim se ne mogu složiti. Postoje druga sredstva da se izrazi svoje mišljenje i, iako imamo demokratiju, ne treba pribegavati pogrešnim merama. Ali pre svega nisam saglasan sa posetom pape na Kipar i govorim od sve svoje duše da je papa jeretik, da nije episkop, nije pravoslavan i to je ono što nam govore Sveti Oci. Ako ja grešim, spreman sam da ispravim svoju tačku gledišta, ali na osnovu Svetih Otaca, a ne na osnovu vrednosti globalizacije. Činjenica da se ne slažem ne znači da pravim nered i izlazim iz Crkve.
 
– Zar se ne može reći, uzimajući u obzir Vaše izjave, da dolivate ulje u vatru smućenosti kod ljudi koji su nezadovoljni zbog papine posete?
 
– Sve što treba da kažem, govorim sa svom odgovornošću i iskreno. To nije dolivanje ulja u vatru, prosto ne želim da izgleda da je tobož papino prisustvo na Kipru prihvaćeno sa lakoćom i slaganjem. Za vreme prošlog zasedanja Sinoda Arhiepiskop se veoma demokratski odnosio sa našim razilaženjem po tom pitanju.
 
– A da li se slažete sa posetom kiparskog arhiepiskopa u Vatikan?
 
– Nas nisu pitali za to, ali on i nije u obavezi da nas pita. Nas su obavestile novine. Koji su rezultati njegove posete u Vatikanu?
 
– Ne znam. Nije Vam govorio?
 
– Obavestio nas je, ali ja lično nisam osećao nikakvo posebno interesovanje. Papa uvek govori u oficijalnom maniru, kao što će reći i sada, kada poseti Kipar, i neće reći ništa suštinski jer nije crkveni lider, već politička ličnost koja ne može sebi da dozvoli da uđe u sukob sa političkim establišmentom i sistemom. Da li je papa rimski ikada podizao svoj glas u zaštitu Pravoslavne Crkve? Toliko je bilo osvajača kod nas – kada nas je zaštitio? A da i ne govorim o tome da smo tokom franačkog vladanja stradali od rimskih papa i papskih bula koje su imale za cilj da nas istrebe. Večeras smo obeležili praznik trinaest mučenika Kantarskih koji su ubijeni po odluci Vatikana. Četristo godina smo trpeli surovo franačko ropstvo… Međutim, stvar nije u događajima iz prošlosti. Razlog moje sadašnje reakcije je čisto bogoslovski. Kada sam bio hirotonisan za episkopa, obećao sam da ću čuvati Pravoslavnu Veru.
 
– Zar sveštenici koji će dočekati papu ne čuvaju Pravoslavnu Veru?
 
– Apostol Pavle je rekao da oni koji jedu ono što je žrtvovano idolima, ne treba da osuđuju one koji to ne rade. Tako da je ne sudim one koji će učestvovati, ali takođe neću da budem pod pritiskom zbog mog odbijanja da učestvujem.
 
– Šta mislite, zašto rimski papa dolazi na Kipar?
 
– Nije na meni da sudim, ali mislim da papa preduzima takva putovanja pod uticajem ideje da je on prvi i jedini namesnik Hristov na zemlji.
 
– Papa je rekao da želi da ide izvrši pokloničko putovanje tragom apostola Pavla.
 
– Uz izuzetak što apostol Pavle nije išao u blindiranom automobilu koji košta pola miliona evra, koji, kako sam čitao, treba da kupi kiparska država za papu, da bi mogao da putuje dva dana po celom Kipru, koliko će trajati njegova poseta. Lično sam bio šokiran tom vešću i rekao da blindirani automobil nije ono što je potrebno Hristovom namesniku, kao ni ljudima na koje su pali toliki troškovi u jeku ekonomske krize.
 
Izjave predstavnika rimskog pape glase da on dolazi na Kipar sa ciljem pomaganja jačanju ljudskih i hrišćanski vrednosti i principa, da želi da ide stopama apostola Pavla i da se u bratskom duhu susretne sa Pravoslavnom Crkvom.
 
Ne sumnjamo u njegove dobre namere – možda je tako. Neka bude da će ovde ukazati poštovanje apostolu Pavlu i da će se upoznati sa bogatstvom Pravoslavne Crkve. Molimo se da se on vrati u Pravoslavnu Crkvu i ponovo postane pravoslavni episkop kakav je bio pre raskola. To je jedini pravilni put ka jedinstvu.
 
– Šta mislite koji je skriveni cilj njegove posete?
 
– Vatikan ne čini slučajne postupke ili naivne korake. Svako putovanje svakog pape ima za cilj da ga predstavi kao svetskog lidera hrišćanstva. Međutim, u sadašnjem trenutku on nije ni kanonski episkop, ni pravoslavni hrišćanin, tako da nije u stanju da se predstavi kao onaj ko ima prvo mesto među episkopima.
 
– Mogu li tu biti skriveni politički interesi?
 
– Ne znam, ali sam uveren da mi ni politički ništa nećemo dobiti od papine posete – samo ćemo izgubiti mnogo sredstava i izazvaćemo ogromnu smućenost u očima vernih.
 
– Arhiepiskop je rekao da svi oni koji se ne slažu sa njima stavljaju sebe van Crkve.
 
– Ne znam za takve izjave Arhiepiskopa, ali ne mislim da čovek koji se ne slaže sa papinom posetom stavlja sebe van Crkve. Eto, ja se ne slažem i direktno to govorim – i nisam van Crkve. U Crkvi je, kako sam Arhiepiskop govori, dopustiva sloboda mišljenja, tako da je jedna stvar – sporiti čuvajući dostojanstvo, a druga – izražavati svoju nesaglasnost uz pomoć nepriličnog ponašanja.
 


Prevod sa ruskog:
Stanoje Stanković
Lektura:
Rodoljub Lazić

Izvor:
BLAGODATNЫЙ OGONЬ

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *