Pitanje:
Poštovani oče, Imala bih pitanje vezano za stav naše vere prema fizičkim nedostacima. Pre više od 10 godina sam se podvrgla plastičnoj operaciji nosa koja je bila neophodna ne samo iz estetksih razloga već i zbog zdravstvenih npr. tada sam bila jako mlada i mislila sam da je fizički izgled jako bitan za sreću u životu. Sada takvo mišljenje smatram vrlo nezrelim i da se nađem u sličnoj situaciji ne bih ni pomišljala na nešto slično. Muči me jedan drugi problem – usled hormonskog poremećaja, imam izraženu maljavost čak i u predelima koji nisu prirodni za ženu npr. imam manje izraženu bradu. Već dugo godina se borim sa tim problemom, na koji sam polako već počela da se privikavam ali možete zamisliti kako je teško živeti sa ljudima, stalno to prikrivati i živeti kao da toga nema. Znam da preterujem, jer i ovako sam vrlo privlačna žena, udata sa dvoje predivne dece. Ono što mene stalno proganja je ideja da je taj moj fizički nedostatak posledica mog unutrašnjeg duhovnog stanja, moje duhovne nesmirenosti i nestalnosti kao i ogrehovljene prirode. Neki unutrašnji glas mi govori da je sam Gospod želeo da imam taj nedostatak iz više razloga a kao prvi da ne bih bila previše gorda na svoju lepotu, kao i da uvek budem svesna koliko me Gospod voli pa nije želeo da me stvori savršenu i da mi na taj način da povoda da budem još grešnija. Isto tako me ovaj nedostatak podseća koliko sam grešna. Oče ovo sve shvatite kao moje lično razmišljanje koje može biti samo neka moja fikcija. Mislila sam da se podvrgnem laserskom uništavanju maljavosti pa me interesuje da li bi se to isto smatralo u mom slučaju kao potez koji je protiv volje Božje, jer koliko je meni poznato čovek je stvoren po liku Božjem i treba da više obraća pažnju na svoje duhovno a ne fizičko stanje. Hvala unapred.
N.N
Odgovor:
Draga sestro, Imam utisak da celoj stvari pridaješ malo suviše značaja, ali isto tako, da si u svojim razmišljanjima na pravom putu. Zbog toga tvoje pismo izgleda kontraverzno, kao izvesna prepirka sa samom sobom, sa tim svojim „unutrašnjim glasom“. Na primer: „Možete misliti kako je teško…“ i „Znam da preterujem…“; ili „…sada ne bih ni pomišljala na nešto slično…“ i „Mislila sam da se podvrgnem…“ – Pa to je slično, zar ne? Moguħe je da ħe se na ovo tvoj „unutrašnji glas“ pobuniti i reħi: „Lako je vama da kažete tako nešto, vi nemate takav problem, a ja se borim godinama…“ Treba imati u vidu da savršeno ljudsko biħe ne postoji, niti je ikada postojalo, estetski, zdravstveno, mentalno, duhovno… Ni na koji način niko od nas nije bez mane. I studenti umetnosti znaju da je Mikelanđelo načinio statuu Davida savršenih dimenzija kao fikciju i da takav čovek nikada i nigde nije postojao. Radi se o veħim ili manjim nedostatcima koje svaki čovek ima i koji, u kombinaciji sa njegovim celokupnim životom i ličnošħu, predstavljaju za svakoga individualni krst koji nosi, ovakve ili onakve vrste, veħi ili manji, zgodniji ili nezgodniji, – veħ prema svojim sposobnostima, talentima, snazi ili slabosti, prema svojim prilikama i ukupnom životu ovde na zemlji. A mnogo muke i potom gorčine, može doħi od poređenja sa drugima. Zbog toga ga na svaki način treba izbegavati jer, kao što znamo, svako je dobio svoj fer udeo u ovom životu. Mnogo muke i unutrašnje rasprave dolazi i od borbe sa svojim željama. Zato je, pre donošenja bilo kakve odluke, potreban mir u duši. A on se dobija praktično: – poštovanjem i poslušanjem svoje savesti, – utišavanjem i odricanjem od svojih želja i – prihvatanjem volje Božije. Kad se za to opredelimo i počnemo tako da posmatramo stvari, onda imamo odlične uslove za sledeħi korak: da svoje talente stavimo u hrišħansko služenje Bogu i svojim bližnjima. A takvo bratoljubivo i hrišħansko služenje po Bogu ħe nas zaposliti do te mere da neħemo imati puno volje ni vremena da razmišljamo o nekim drugim stvarima, veħ ħemo biti zadovoljni sa onim što nam je Bog dao, sa onim što veħ imamo, isto kao i sa onim što nam se pruža svakodnevno. Znaħemo mnogo bolje da cenimo dar Božiji, jer ħe nam i cena svega toga biti mnogo jasnija, opipljivija i realnija. Kada ti cena svega toga bude jasnija, siguran sam da ħeš biti u stanju da doneseš pravu odluku, svesna da te Gospod voli i da sve nas samo Njegova ljubav održava u ovom svetu i životu, isto kao što nas ta ista ljubav Njegova spasava od nas samih, od ovoga sveta i života… Nadam se da ħe ti ovo bar malo pomoħi u razmišljanju o tom problemu. Od Boga ti blagoslov želi, o. Srba
