НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » О физичким недостацима

О физичким недостацима

Питање:
Поштовани оче, Имала бих питање везано за став наше вере према физичким недостацима. Пре више од 10 година сам се подвргла пластичној операцији носа која је била неопходна не само из естетксих разлога већ и због здравствених нпр. тада сам била јако млада и мислила сам да је физички изглед јако битан за срећу у животу. Сада такво мишљење сматрам врло незрелим и да се нађем у сличној ситуацији не бих ни помишљала на нешто слично. Мучи ме један други проблем – услед хормонског поремећаја, имам изражену маљавост чак и у пределима који нису природни за жену нпр. имам мање изражену браду. Већ дуго година се борим са тим проблемом, на који сам полако већ почела да се привикавам али можете замислити како је тешко живети са људима, стално то прикривати и живети као да тога нема. Знам да претерујем, јер и овако сам врло привлачна жена, удата са двоје предивне деце. Оно што мене стално прогања је идеја да је тај мој физички недостатак последица мог унутрашњег духовног стања, моје духовне несмирености и несталности као и огреховљене природе. Неки унутрашњи глас ми говори да је сам Господ желео да имам тај недостатак из више разлога а као први да не бих била превише горда на своју лепоту, као и да увек будем свесна колико ме Господ воли па није желео да ме створи савршену и да ми на тај начин да повода да будем још грешнија. Исто тако ме овај недостатак подсећа колико сам грешна. Оче ово све схватите као моје лично размишљање које може бити само нека моја фикција. Мислила сам да се подвргнем ласерском уништавању маљавости па ме интересује да ли би се то исто сматрало у мом случају као потез који је против воље Божје, јер колико је мени познато човек је створен по лику Божјем и треба да више обраћа пажњу на своје духовно а не физичко стање. Хвала унапред.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Имам утисак да целој ствари придајеш мало сувише значаја, али исто тако, да си у својим размишљањима на правом путу. Због тога твоје писмо изгледа контраверзно, као извесна препирка са самом собом, са тим својим „унутрашњим гласом“. На пример: „Можете мислити како је тешко…“ и „Знам да претерујем…“; или „…сада не бих ни помишљала на нешто слично…“ и „Мислила сам да се подвргнем…“ – Па то је слично, зар не? Могуħе је да ħе се на ово твој „унутрашњи глас“ побунити и реħи: „Лако је вама да кажете тако нешто, ви немате такав проблем, а ја се борим годинама…“ Треба имати у виду да савршено људско биħе не постоји, нити је икада постојало, естетски, здравствено, ментално, духовно… Ни на који начин нико од нас није без мане. И студенти уметности знају да је Микеланђело начинио статуу Давида савршених димензија као фикцију и да такав човек никада и нигде није постојао. Ради се о веħим или мањим недостатцима које сваки човек има и који, у комбинацији са његовим целокупним животом и личношħу, представљају за свакога индивидуални крст који носи, овакве или онакве врсте, веħи или мањи, згоднији или незгоднији, – веħ према својим способностима, талентима, снази или слабости, према својим приликама и укупном животу овде на земљи. А много муке и потом горчине, може доħи од поређења са другима. Због тога га на сваки начин треба избегавати јер, као што знамо, свако је добио свој фер удео у овом животу. Много муке и унутрашње расправе долази и од борбе са својим жељама. Зато је, пре доношења било какве одлуке, потребан мир у души. А он се добија практично: – поштовањем и послушањем своје савести, – утишавањем и одрицањем од својих жеља и – прихватањем воље Божије. Кад се за то определимо и почнемо тако да посматрамо ствари, онда имамо одличне услове за следеħи корак: да своје таленте ставимо у хришħанско служење Богу и својим ближњима. А такво братољубиво и хришħанско служење по Богу ħе нас запослити до те мере да неħемо имати пуно воље ни времена да размишљамо о неким другим стварима, веħ ħемо бити задовољни са оним што нам је Бог дао, са оним што веħ имамо, исто као и са оним што нам се пружа свакодневно. Знаħемо много боље да ценимо дар Божији, јер ħе нам и цена свега тога бити много јаснија, опипљивија и реалнија. Када ти цена свега тога буде јаснија, сигуран сам да ħеш бити у стању да донесеш праву одлуку, свесна да те Господ воли и да све нас само Његова љубав одржава у овом свету и животу, исто као што нас та иста љубав Његова спасава од нас самих, од овога света и живота… Надам се да ħе ти ово бар мало помоħи у размишљању о том проблему. Од Бога ти благослов жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *