Питање:
Помаже Бог оче.
Можда ће Вам моје питање бити глупо, али ја имам огроман проблем. Пре 3 године почела сам да се дружим са једним момком, кога волим као свој живот, опростите мени грешној. Кад сам га упознала некако сам у њему препознала све оно што бих ја волела да краси мог животног сапутника: патријархално васпитање, вера у Бога, марљивост, вредноћа, непоквареност и тада сам грешна пожелела најискреније да остатак свог живота онако како доликује пред Богом и људима проведем с њим. Молила сам св.Василија Острошког да ме удостоји неким Божјим знаком да сам направила исправан избор, и тако и би јер ми је врло брзо тај момак донео икону овога светитеља управо из Острога. Од тада ја према њему осећам неизмерну наклоност, љубав поштовање, па сам себи рекла да ћу сваке године 12.05. у знак захвалности св.Василију постити на води, што и циним, и да ћу једно од своје деце коју ми господ подари назвати по овом светитељу. У међувремену, пријатељство са овим момком се наставило кроз повремено дружење, узајамно помагање и сл. Оно што мене мучи је питање да ли је грех да ја грешна и недостојна слушкиња Божија отворим срце пред овим момком? Право да вам кажем, не могу да докучим осећа ли он исто за мене, једино могу да кажем да ме заиста поштује. У страшној сам недоумици, плашим се да ћу га изгубити, а опет себе стално корим што сам малодушна и зашто се грешим сумњајући када искрено верујем да је поклон из манастира заиста знак од Бога и да ме је Бог чуо, како да се одупрем искушењу, шта да радим а да не погрешим, постоји ли нека молитва за љубав, како да постим. Мени је 26 а њему 29 година и време нам је обома да мислимо на брак, породицу, али ја не могу јер не желим никога да пустим у своје срце осим њега. Поучите ме грешну и недостојну и опростите на овом питању, али ја верујем да само у цркви могу наћи одговор.
Нека Ваш Бог благослови, молите за мене грешну, хвала
Н.Н
Одговор:
Помаже Бог сестро, Не верујем да си Ти грешнија од других, па да у свакој реченици понављаш “ја грешна”. Бојим се да Ти то не пређе у узречицу, па да престанеш озбиљно мислити на грех. А да озбиљно треба да мислиш на брак, то је сигурно, јер је Теби 26, а Твом избранику 29. Идеалан однос година старости, били би и добар брачни пар, само да имате храбрости једно другом то и да кажете. Па ви нисте малолетници, већ озбиљни људи и ваљда сте кроз трогодишње пријатељство схватили да сте једно за друго. Ако се он стиди да запроси Тебе, запроси Ти њега. Надам се да при својим разговорима дотичете и питање породичног живота, рађања и васпитања деце и да схватате да је циљ човековог живота, који му је Бог дао при стварању, баш тај: продужење људског рода. А за нас Србе то је и вапијућа потреба, да не нестанемо биолошки са ове земље. Ти си схватила да Ти је и Бог дао знак, да је то избраник Твога срца, а ја верујем да и он то исто мисли, инече не би се Тобом дружио већ три године. Међутим, Твоја одлука да у знак захвалности за тај знак, Празник Светог Василија Острошког Чудотворца проводиш у посту на води, није исправна. Празници, поготово заповедни (који се штампају црвеним словом) су дани радости, због светости тих личности које славимо. Црква је одредила да се на поједине празнике пости (Усековање главе Светог Јована, Крстовдан) , али то има разлога. Ти немаш ни разлога, а немаш ни права, да један празник проводиш у строгом посту. Ти би то, по свом брзоплетом завету, за који се сигурно ниси консултовала ни са једним духовником, чинила и кад Свети Василије падне у недељу, која је дан васкрсења Христовог. Поштовање Светог Василија Ти можеш изразити на други начин, рецимо да се тога дана обавезно причестиш, да учиниш некоме нешто добро, да посетиш неког болесника и тд. А да свом сину, којим Те Бог обдари, дадеш име Василије, то је добра идеја. Само, претходно “избраника свога срца” приведи олтару, изјавите слободну вољу да ступите у хришћански брак и примите од Бога, Цркве и вашег свештеника благослов.
Биће ми веома драго ако ми ускоро пошаљеш радосну вест, па чак позовеш и на Твоје венчање.
Мир и помоћ од Бога, а срећу и радост у животу жели Ти о. Душан.
