NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » Nedoumica

Nedoumica

Pitanje:
Pomaže Bog! Imam izvesnu nedoumicu koja me kopka već neko vreme pa htedoh da vas zamolim da mi pomognete i posavetujete. Naime, otac mi često traži novac. On je penzioner i ima kakvu-takvu penziju. Uglavnom novac troši na hranu koja nije baš za konzumaciju u njegovim godinama. Masno i slano. I to je neodgovorno. Neodgovorno jer ako mu se, ne daj Bože, nešto loše desi, ko će voditi brigu o njemu? Isti oni od kojih je on pozajmljivao novac a bili su protiv trošenja istog na takvu hranu koja može imati direktan uticaj na pogoršanje zdravlja. I kad mu se kaže, on se ljuti. Ako bi se nešto loše zaista i desilo, mislim da bih podlegao roptanju na njega. Kako se, uopšte, postaviti prema ljudima koji imaju nizak prag tolerancije po pitanju izvesnih stvari? Reći im blago ili prećutati? Ali ako prećutim, konkretno, imam osećaj da saučestvujem u procesu laganog ali sigurnog samoubijanja. Šta je bitnije-„trenutni“ mir u kući postignut ćutanjem ili „žalošćenje“ ali ukazivanje na propuste i mogućnost popravljanja? Plašim se da bi preterano ukazivanje, a opet-šta je preterano, moglo dovesti do povratka mog oca na njegove stare strasti cigarete i alkohol. Da li ja previše tražim s obzirom da je otac uspeo da ostavi iste, mnogo jače i neprijatnije po okolinu poroke ili sam ja samo gord i tvrdica pa to maskiram vođenjem računa o njihovom zdravlju? Mislim da nisam jer mi je zaista stalo do roditelja. Hvala na vam na odgovoru i svako dobro od Gospoda!
srđan


Odgovor:
Dragi brate, Potpuno sam svestan teškoća i ponekad, komplikovane situacije u porodičnim odnosima. Ipak, mislim da je najvažnije poštovanje prema ocu i zahvalnost. Ne znam da li si oženjen, imaš li decu? Znamo koliko se roditelji trude, savetuju decu, pokušavaju da ih vaspitaju, nagovore da žive onako kako je dobro i korisno za njih. Ipak, deca ih vrlo malo slušaju. Posebno kada se radi o hrani. Reći ćeš možda, da to nije isto. Svakako. Tvoj otac nije dete. Ali ti jesi njegovo dete, i seti se samo koliko puta ti njega nisi poslušao? Ne govorim ovo da bi se preračunavali, već da imamo u vidu ljubav koju smo dužni činiti jedni drugima. Kako roditelji deci, tako i deca roditeljima. Koliko god da mislimo da znamo kako hrana može imati direktan uticaj na pogoršanje zdravlja, ipak je to samo pretpostavka. Činjenica je da niko ne može biti toliko siguran kada, kako, od čega i koliko dugo će bolovati. Znači, stavljeni smo pred dilemu: učiniti ocu po volji, ili se pridržavati hipoteze o eventualnom vođenju brige o njemu? Pri tom, pripisivati njemu svu krivicu za bilo šta što bi ga snašlo. Mislim da bi ovo drugo bilo surovo. Hrišćani jesu, i moraju biti racionalni, ali nisu i ne mogu biti racionalisti. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *