Напади хулних и страсних мисли

Питање:
Помаже Бог, оче Евтимије, знам да је ова тема већ разрађивана, али Вас молим за помоћ. Наиме доста страдам од напада хулних и страсних мисли, поготову за време службе Божије у Цркви или кад читам св. Писмо. Редовно исповедам тај грех, трудим се да исправим своје мисли и понашање колико ја то грешни могу и са надом у помоћ свесилног Бога и молитвом се борим против напада. Ипак десило се да током службе напади постану толико незамисливо јаки да су ме омели у молитви, деконцентрисали и потом сам пао у очајање. Мало после сам уз молитву и помазање и узимање нафоре (било је Бдење) напрасно осетио олакшање и умилејне. Касније сам прочесљавао мисли и шта се то десило и осећао сам страсну кривицу а у исто време захвалност Богу сто ми је помогао у најтежим тренуцима скоро нервног растројства. Колики је то грех што сам скоро поклекао а поготово што сам касније наставио да анализирам и испитујем те тренутке, да ли је то онај недопустиви дијалог са грешним мислима или пак корисно испитивање свог духовног стања и начина напада на мене? Молим помозите саветом. Грешни
Александар


Одговор:
Бог ти помогао, брате Александре! Знај, оно што је корисно за утврђеног у врлинама не мора бити корисно, а некада је апсолутно штетно, за онога који тек почиње с духовном борбом. Не очајавај, труди се. Немој да улазиш ни у какве анализе, јер будући слаб, човек може поново да упадне у исто сагрешење. Када се покајеш и исповедиш о исповеђеном више не размишљај. Времено, чистећи се духовно, напустиће те и саблажњавајуће помисли. Само истрај, претрпи до краја! Мир ти и благослов од Господа. јеромонах Евтимије

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *