Муж користи опијате

Питање:
Помаже Бог, драги оче! Недавно сам открила Ваш сајт и нашла много утехе и поука на њему. Хвала Вам од срца на томе. Некако сам се нашла у ћорсокаку и тешко налазим излаз. Утеху налазим у Цркви и читању црквене литературе. У браку сам (на жалост нисмо венчани у цркви, и кајем се сваког дана због тога.) али планирали смо да што пре то урадимо. Мој супруг је одрастао у породици у којој нису много показивали љубав једни другима. Са мајком је имао лоше односе, и кад се разболела и умрла (у Мају ове године) много је патио. Отац му је умро пре шест година и тада је остао без посла. После тога је пао у депресију, иначе је крштен и повремено иде у цркву. Проблем је почео пре три-цетири године, када сам ја после рођења другог детета (Богу хвала имамо их двоје) , када сам ја почела да радим а он остајао кући. Ја тада нисам знала, сазнала сам много касније, он је почео да користи опијате. Моја грешка је што нисам приметила јер сам била растзана између деце, куће и посла. Он је у то време био незаинтересован за све око њега. Сада кад погледам да сам више била уз њега, можда му се то не би ни догодило. У августу ове године је престао да користи, били смо код лекара и уградио је имплант. Можда ме је ова мука и натерала да се окренем Богу и цркви у већој мери и да почнем редовно да постим. Причам и њему о томе и он нема ништа против тога, али кад треба нешто да уради…тад се повуче. Проблем је у томе што је он понекад агресиван, виче по кући без правог разлога, после се опет повуце и буде добар и према мени и према деци. Мени је било јако тешко да прихватим чињеницу да се дрогирао и трудим се да будем блага и пуна разумевања према њему. Имам неки страх од те његове нагле промене расположења, просто понекад му се склањамо с пута да га не нервирамо. Не знам да ли имам снаге за овакав живот и да ли ја некако могу да му помогнем? Понекад ми дође да га оставим и нађем свој мир. Молим вас помозите ми саветом.
Извините због овако збрканог писма. Хвала Вам.
Н.Н


Одговор:
Драгa….
Највећа грешка у свачијем животу бива у том констатном покушају неког бежања од себе, од те стварности која нас окружује. Уместо да се суочимо сами са собом ми стално кукавички бежимо некуд. Од своје сенке није могуће да се побегне! Колико год да се привидно или чак илузорно притајите стари друг ће вам поново доћи и рећи: еј здраво, ја сам овде. А за вама је већ, рецимо, други брак, или чак трећи… Такво тражење «свог мира» је само самообмана. Исто предавање «наркотицима» који стварају илузију да је проблем решен. Ви тај мир нећете накнадно да нађете ако рецимо падате у искушење да осавите свог мужа па да пробате са другим. Ма какав мир, него ће бити само већи хаос и страдања… Двоје деце су ту поред вас да вас стално подсете на то. Преоблем треба увек тражити у себи а тек онда накнадно у другом, или ближњем поред себе.
Када наш брак добија благослов од Цркве скоро сви ми, што од узбуђења што од страха, нико од нас молитвено не слуша химнологију свете Тајне венчања. Када нам ставе оне венце на наше главе и запевају «свети мученици», то није сува симболика, него живо преношење реалности у коју улазимо. Љубав није једноставна и спонтана ствар. Када се угасе страсти љубав тражи улагање, тражи тежак рад. Тражи смирење, трпљење, састрадање – све то заједно је мучење за «овај свет», јер ми хришћани нисмо од овог века.. Двоје када се пред Богом обавежу да живе заједно сама та одлука може да буде мучење на обострано спасење. Дакле, брак можемо да назовемо и добровољним мучеништвом, како кажу: «и у срећи и у тузи».
Покушајте да сазнате зашто виче. Немо да га питате него почните да га студирате и видите што то њему недостаје у вашем браку, а он је незадовољан. Пружите му то што га чини срећним а у браку је све свето, ама све оно што није богоборачко. Примите сваку потражњу као вама понуђени крст, јер нема човека да нешто у свом животу не носи.
Било би добро да одете код неког духовника или чак брачног саветника и покушате да откријете шта је то што њега чини несрећним и отуђеним толико да тражи алтернативу «среће» у наркотицима? Чињеница је да њему нешто фали али треба га довести у такво духовно стање да он сам и каже. Само, ви то не можете да урадите јер међу вама већ постоји проблем. Као што већ рекох, можете да почнете да га изучавате али не као анализу и изношење мана, него као откривање новог човека којег нисте успели раније да познате, или оног којег сте и својом заслугом створили као новог. Наравно увек је најбољи излаз Црква, њена богослужбена црквеност и тесна веза са својим свештениником који треба да зна ваше проблеме, и да све његове савете примате као њавећу светињу. Ако имате неког бољег духовника још је и боље. У Христу Ваш
оЉубо

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *