МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

 

МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ
 
LXI
 
Чујем глас из дубине где говори: безгрешан ће ходити међу болесницима и неће се уболестити. Јер безгрешност је здравље и снага, пуноћа здравља и снаге.
Безгрешан не умире. И ако умре безгрешник због туђих греха, оживеће. Као и све болести – и смрт је болест, коју наноси грех. И као што ниједна болест нема власти над безгрешним, тако ни смрт нема власти над њим. Заиста, синови земље, и смрт није друго до болест.
Нека устане онај, ко је господар над грехом, и биће господар над болестима. И лечиће болесне, и васкрсаваће мртве.
Гле, безгрешност значи много живота, а грешност – мало живота. Бацајте врело угљевље у зелену траву, и нећете је запалити. А траву исушену од сока животног запалиће врело угљевље. Још су немоћније болести према безгрешноме него огањ према зеленој трави.
Безгрешан има много живота, и даје; грешан има мало живота, и отима. Ко има много живота, томе се још даје, као вода пуноме мору. Ко има мало живота, од тога се одузима. И што више буде отимао, све ће мање имати. Заиста, живот је поклон, и само се да поклонити, и поклањањем умножава се. А отмичар ће се све више смењивати, док не ишчезне.
По планинској трави ходи слух: грех и болест не могу нагристи и разјести живот; само га могу потиснути и заузети место живота.
По зеленом језеру жубори слух: много живота јаче је од много греха; и много живота прогони грех и заузима место греха.
Кроз сву земљу скроз ходи, ходи слух: живот и болест односе се као постојеће и непостојеће; царство једнога не зна за царство другога.
Кроз сву звездану васиону скроз шумори, шумори слух: додир с Богом чисти од греха; додир с Богом лечи од болести; додир с Богом избавља од смрти.
Пророци и мудраци вичу оно што ангели шапћу: ко се дотакне живота, живеће; ко се дотакне греха, умреће. Ко зна живот, тога и живот зна; ко зна смрт, тога и смрт зна. Живот нема очи за смрт, нити смрт има очи за живот.
Погле, како присуство Сишавшег с неба лечи оне, који исповедише живот, и умртвује оне, који исповедише смрт!
Погле, како је Син Девојачки препун живота, и како га даје оним синовима женским, који се повратише девојачком стиду и запросише живот у Животодавца!
Погле, како је лако Препуноме одливати, и Безгрешноме отпуштати грехе, и Здравоме лечити, и Животоносноме мртве васкрсавати!
Душо моја, устани и ходи. Ево опраштају ти се греси. Ево лечиш се од немоћи, и смрт је готова да побегне.
На маленом пољашцу, што ти грех и болест још не уграбише, усправи се, душо моја. И сва бивша твоја поља, отета непостојећим, биће опет твоја.
Господе мили и премили, верујем и исповедам, да си ти живот.
Само ми отпусти грехе, Славо моја, и све остало даће ми се само собом.
 
LXII
 
Војници живота, војујте крепко и не сустаните веровати у победу. Победа се даје оном, чије око неуморно гледа у њу. Ко помисли на пораз, победа му се губи из вида, и он је не налази више. Малена звезда у даљини, што од истрајног погледа расте и приближује се!
Живот је победа, децо моја. Војници Живота, војници су победе.
Стражарите будно, да ниједан непријатељ не ускочи преко зида у ваш град. Ускочи ли један, град је изгубљен. Само једна змија увукла се у Рај, и Рај се претворио у Пакао.
Гле, једна кап отрова у пуно тело крви, и лекари проричу смрт!
Није важно убити непријатеља ван града колико не пустити га у град.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
Шта вам вреди, ако свет освојите, и свет вам заузме место душе? Заиста, свет ће остати, али душе ваше не ће бити. Плашљива је тица душа, и ако мало мало пепела баците на њу, она прне и отима се да побегне.
Скупља је душа од света, – боље, дакле, освојите душу него свет. Вернији је савезник душа него свет, – боље, вежите савез с душом. Богатија је душа од света, – боље, остављајте своје благо у њу. Моћнија је душа од света, – боље, правите од ње своју тврђаву. Здравија је душа од света, – боље, тражите здравља у њој. Лепша је душа од света, – боље, узмите њу за невесту. Плоднија је њива душе него свет, – боље, трудите се око ње.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
Не изгоните ђавола ђаволом. Јер увек ћете имати ђавола у кући. Него изгоните ђавола Богом. И ђаво ће побећи, а Бог ће остати.
Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће и ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га.
Не дижите смрт против смрти, јер ћете повећати њиву смрти. Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
Ваш циљ ваше је и оружје. Ако за Живот војујете, од Живота и очекујте венац славе.
Немојте имати два циља, нити двојаког оружја. Када је циљ живот, живот је и оружје. Када је циљ смрт, смрт је и оружје.
Нити тражите награду с две стране. Јер друга је страна смрт.
Нити служите два господара. Јер другоме господару име је смрт.
Све жртвујте за Живот, и све очекујте од Живота. И Живот ће вам дати све.
Ко освоји Живот, ваистину освојио је најбогатији град У свима световима. И наћи ће у том граду више блага него што око може прегледати, и срце пожелети, и сан сањати.
Војници Живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу.
 
LXIII
 
Ko унесе грех у свет, Господе, те се сав свет уболести, и постаде храна смрти?
Ум је капија, кроз коју грех уђе. Кроз ум кану кап отрова у срце и у душу.
Одвојен од девичанства и светлости, не тројичан него јединичан, ум се одваја од свете Триаде, и стоји као четврти, – непостојећи. И мисли оно што је земаљско, а не оно што је божанско.
Одвојен од девичанства душе и светости срца ум је сенка Сина Божјега, наличје Мудрости. Ова мрачна сенка простире свој мрак и на душу и на срце. И кад се све троје обавију мраком и убуђаве, онда се образује несвета Триада, сенка Свете Триаде, као што је непостојеће треперава сенка постојећег.
Шта је први грех ума, Господе, којим се унесе мука и страдање у сав род човечји?
Први грех ума јесте самообмана, други гордост. Прикован чулима за непостојеће, ум узима непостојеће као постојеће.
Самообмана гледа у слику месеца на језеру као на прави месец, и јури да га ухвати у води.
Самообмана види конопац као змију, и бежи од њега.
Самообмана пса види пса у води, и нагони правог пса да лаје на своју сопствену сенку.
Самообмана о покретном пепелу овога света нагони ум, да придаје битност овом свету, и застире га заборавом истински битног света.
Заиста, самообмана ума је први грех. Овај први грех ступа у брак с гордошћу, из кога брака рађају се сви греси и сва зла, од којих долази мука и страдање.
Како гордост да се појави одмах после самообмане, Господе мој?
Откривачи новога и дотле незнанога увек се пуне гордошћу.
Самообманути ум открива за себе нешто ново и дотле незнано; ах, кад би знао, да открива гроб себи! Открива му самообмана свет небитни као битни. Ах, како му ово откривање постаје погубно закривење! Откривајући му свет небитни као битни, самообмана му закрива свет битни и представља га као небитни.
Господе мој, једини постојећи, спаси мој ум од ова два паклена греха.
Истино моја, спаси ме од злочесте самообмане ума мога.
Господару и Дародавче свега што јесам и имам, избави ме од гордости, погибије безумних и глупих.
 
LXIV
 
Како је диван прави Син Божји! Онај што није од сенке него од светлости. Онај што представља битну Триаду а не небитну.
Како је наслонио мудрост своју на блажено девичанство и моћну светлост, као кубе храма на мермерне зидове!
Господства, Силе и Власти не скидају очију с Њега. Начела, Архангели и Ангели слуге су Његове.
И као мед и млеко што теку у земљи обећаној, тако мудрост тече са усана његових.
Где је благо ваше, онде је и срце ваше. Не питам вас, шта ви имате него шта ви јесте. Ако јесте деца светлости, тако да ни у једном уду тела вашег нема таме, онда је ваше имање Отац Светлости.
Благо вама, ако је све ваше имање у Оцу светлости. Кажем вам, и биће ваше биће у Њему. Ви што имате големо имање у земљи, чувајте се, да не постанете имовина свога имања.
Чувајте се, да оно што ви јесте од почетка не постане оним што ви имате од јуче. Заиста вам кажем, постаћете робови таме, и светлост ће вас заборавити.
Имање и сродници главни су непријатељи ваши. Они вас вежу за овај свет, и они вам затварају врата неба.
Не затрпавајте срце своје у имање земаљско, јер ће под земљом иструлити. Поклоните срце своје Богу, – дар дародавцу, и ваше имање биће вам безопасни роб у место опасног господара.
Не дајите цело срце своје сродницима, јер ови ће га појести, – и остаће гладни.
Него подајте срце своје Духу Светом, и Он ће нахранити сроднике ваше богатијом храном. Тако ће сродници ваши бити сродни вама не само докле вас крв и тело вежу, него докле вас Дух Свети веже. А Дух нема других веза до вечних.
Душо моја окајана, бирај. Или волиш бити или имати. Ако волиш бити, твоје имање неће износити мање од Божјег. Ако волиш имати, твоје биће неће бити веће од месеца на дну језера.
Сине Божји, помози души мојој, да се не превари. и не избере пропаст.
 
LXV
 
Одакле излазе нечисти духови, Пречиста Мајко Божја?
Из нечисте жене; из нечистог јој брака са сином својим.
Нечист ум прља душу, мајку своју, и из нечисте душе
излазе духови нечисти, чија је главна тврђава срце.
Из главне тврђаве, по том, зли духови нападају нечистом страшћу родитеље своје, и множе се и у души и у уму.
Колики је број нечистих духова, Пречиста Мајко Божја?
Више их је, много више је нечистих духова него чистих. Јер су они немоћни као сенка према чистим духовима. И удружују се у легионе против једног чистог духа, против једног девичанског духа.
Највише се множе у трулежи, а најсилније нападају на девојку, – на све оно што представља девичанство у телу или у души, у мушком или женском, у уму или у срцу.
Колико погрешних жеља у срцу, и отровних сласти, и осећаја страха, и осећаја мржње према свему небесном, – толико је нечистих духова у срцу.
Колико је самообмана о свету у уму, било у представама и појмовима, било у маштањима и речима, – толико је нечистих духова у уму.
И сви нечисти духови из срца сеју своје семе по уму. И сви нечисти духови из ума сеју своје семе по срцу. А сви заједно, из једне и друге тврђаве, сеју своје нечисто семе по њиви воље. А у души, највећој тврђави, има их колико сенки у свету.
И множе се један од другога, без реда и закона. Заклети непријатељи сваког реда и закона! И гледају своју снагу и победу не у каквоћи него у броју. И уситњени су заиста као песак, и све се више ситне.
Не множе се они из међусобне љубави но из паклене себичности. Нити они осећају ма какво блаженство од свога постојања. Борба за право и првенство испуњава све њихово време. Тешко човеку, који постане њиховим бојиштем.
Шта је резултат делања нечистих духова у човеку, Пречиста Мајко Божја? Произвођење болести у унутрашњем човеку и, следствено, и спољашњем. Грех је семе болести. Семе греха расте бујно као коров.
Све болести последица су греха. Заиста, и слепило, и глувило, и немило, и све остало. И ма како да је чудно рећи – и смрт је болест, последица истога узрока, трулеж од истога црва.
Пречиста и Светлоносна Мајко Божја, ослободи нас од нечистих духова; опери нас од свакога греха; исцели нас од сваке болести, милошћу Сина Твога и силом Духа Твога Светога.
И сред трулења клечећи вапијемо к Теби: Твојим сјајем сагори сву трулеж што нас дави, Мајко Божја.
 
LXVI
 
Молим вам се, Серафими, ко први осети присуство Сина Девојачког у свету?
Нечисти духови први Га осетише, и страхом се испунише. Где је страх, ту је и пузење; где пузење, ту и дрскост. Заиста, највећи кривци највећма се боје судије, и кад судија наиђе, они га први познаду.
Праведник не познаје судију, јер не мисли о њему, нити га ишчекује. Грех га не тера, да стриже ушима и погледа, с које ће се стране судија појавити.
Молим вам се, Херувими, како нечисти духови осетише присуство сина Девојачког у свету?
Као што и тама осети светлост. Шта је осетљивије према светлости него тама? И камен и биљка и животиња још спавају пред зору и не слуте дан, док тама већ осећа Долазак прождирача свога, и усколебана спрема се на бекство.
Тако и демони осетише долазак сина Девојачког, пре свега земаљског народа, чистијег од њих.
Молимо вам се, Престоли, како савлада Син Девојачки нечисте духове?
Нечисти духови представљају неку моћ само према земљи. Небо на њих гледа као на унапред савладане злом својим. Кад се домаћин појави у својој њиви, лопови беже ка огради и траже отвор да изиђу.
Молим вам се, Господства и Силе, које су четири победе, које однесе Син Девојачки у свету?
Четири победе јесу победе над четири зла, која истичу једно из другог као мутна река из мутног извора.
Прва је победа над нечистим духовима, од којих долази грех.
Друга је победа над грехом, од кога долазе болести.
Трећа је победа над болестима, које се завршују смрћу.
Четврта је победа над смрћу.
Молим вам се, Власти и Начела, која је највећа победа Сина Девојачког?
Ниједна није ни већа ни мања. Само је прва-прва а последња-последња. Друга није могла бити без прве, ни трећа без друге и прве, нити четврта без треће, друге и прве.
Све четири представљају једну четвороструку победу, што обасја исток, запад, север и југ свега постојећег света.
Молим вам се, Власти и Начела, која је највећа победа Сина Девојачког?
Она, ко може да је разуме, осети и усвоји.
Ко је разуме, тај се клања Сину Девојачком дан и ноћ.
Ко је осети, тај плаче од радости, што ју је осетио, и од стида, што ју је тако доцкан осетио.
Ко је усвоји, тај губи сина жениног у себи и постаје и сам сином девојачким.
Вама се молим и поклоним, кругови светитеља и мученика, који разуместе, осетисте и усвојисте победу Сина Девојачког. Са свима небесним силама молите се Сину Девојачком за нас, који стојимо још на бојишту.
 
LXVII
 
Маћеха је земља, Мајко Небесна, и као маћеха поступа с нама. Као на пасторчад гледа на нас, као на туђинце из даљине; као на посвојчад – док нас не учини робовима својим.
Аргатујемо јој дан и ноћ, и за то нам исплаћује наднице злехудом имовином својом: грехом, болешћу и смрћу. Ко само од њена хлеба живи, тај не зна за ситост. Него што више једе, све већу глад осећа. И што више игра, по музици њеној, све га већа жалост спопада.
Као звер што падне у дубоку јаму, па копа земљу све ниже и дубље, да би се спасла. И удаљујући се од спасења мисли, да је спасење близу. Ваистину, такви су и синови човечји, што се много труде око земље, и према труду своме цене близину спасења.
Нашто ваше роњење у пепео, све дубље и дубље? Синови човечји, спасење је ваше остало за леђима вашим.
Велите: још мало мало дубље да копамо, па ћемо изићи на светлост. А ја вам велим: још мало дубље у земљу, и бићете даље од светлости,
Велите: још само сутра и прекосутра да свршимо неке послове, и царство добра биће саграђено. А ја вам велим: све ваше грађевине од земље, срушиће вам се на главу, и ваше сутра и прекосутра биће опет само болно дизање главе испод рушевина.
Оци ваши говораше исту утеху сами себи, и помреше у рушевинама и у недовршеним оправкама.
Лествице вам требају, и ништа друго до лествица. Да се пењете из рупе, у коју сте запали. Да бежите из хладног загрљаја маћехе.
Девојка је лествица. Она пали небесну свећу у вашој тами, и показује пут. Она је видовита, и зна оно, што сте ви заборавили.
Завађена са земљом, она је спријатељена с небом. Обнажена од таме, она је обучена у светлост. Кроз њу Небо гледа у вас. Кроз њу ви можете видети небо.
Она је опрезна према вашим саветима; правота је у њеном уму; небесна мудрост у њеној утроби; свештени пламен у срцу њеном.
Из ње излази лекар и лек. Од њених бедара устаје путовођ и пут.
Она није маћеха но мајка, и не обећава сину своме више него што може дати. Њено давање је обећање. Док маћехино давање је у обећањима.
Маћеха је земља, Мајко Небесна, и као маћеха поступа с нама. Црним велом сакрила је Тебе од очију наших, да Те не видимо, и да мислимо, да си Ти мртва. Зато поколење за поколењем припија се уз маћеху, и целива тврду руку њену.
Блесни, Мајко, лицем Својим, и маћеха ће побећи, и робови ће постати синови.
 
LXVIII
 
Индијац проклиње карму. Муслиман проклиње кисмет. Хришћанин проклиње грех.
Сви проклињу проклетство своје; заиста, сва проклетства јесу неслобода.
Сви проклињу неслободу своју, – једина благословена клетва. Сви се буне против пепела, што их постепено завија у себе, сигуран победе своје. заиста, играчи не воле онога, чија је победа осигурана у игри с немоћнијим.
Не проклиње Индијац неслободу него робовање горем од себе. Нити Хришћанин проклиње неслободу него робовање горем од себе. Ниједан се од њих не буни против господара као господара него као господара нижег од себе.
Свет тражи господара. Пробајући господаре пада под пете слугу, и хранећи се пепелом показује једино бунтом достојанство своје.
Ја се саветовах са собом и питах се: можеш ли ти збацити с леђа својих карму, – планину превисоку, стару као свет, и тешку као свет – можеш ли је збацити с леђа својих?
Зар не може кап воде наћи пут да изиђе испод планине на светлост? Зар не може огањ у срцу планине пропутити себи пут и избити на врх, где га сунце чека?
Опет се саветовах са собом и питах себе: можеш ли ти постати кисмет кисмету? Може ли камилар спасти и себе и камилу од самума, вративши се благовремено с пута без оаза?
Зар не може син ући у очевину своју са пуномоћи оца?
Зар не може законоизвршилац постати законодавцем?
Опет се саветовах са собом и питах себе: можеш ли ти изићи из њиве греха, у којој једно семе даје стотину жетава?
Зар не може онај, ко нађе бољу њиву, оставити гору?
Зар не може онај, ко у своме сапутнику позна злотвора, окренути се и побећи од њега?
Но страх у мени одговара: али ако нема друге њиве? Али ако нема другог сапутника?
Одговара моје храбрије ја: Кад говорим о Брами, не говорим ли о другој њиви?
Кад говорим о Алаху, не говорим ли о другом сапутнику? Кад говорим о Христу, не говорим ли о спасењу?
Господару Небесни, прими душу моју за своју слушкињу. Гле, једина је слобода моја, да служим бољем од себе.
 
LXIX
 
Бескорисне слуге! Овако говори Господар Живота и Победилац смрти:
Можете ли продужити свој раст за један лакат? Можете ли једну длаку учинити белом или црном?
Па кад не можете најмање, што се бринете за остало?
Домаћин, који најима слуге, даје им и њиву и алат и храну. Како ли тек Отац ваш небесни снабдева своје слуге!
Бескорисне слуге, Бог вам даје снагу да служите; те не служите ви но Бог служи кроз вас.
Кад би ви могли једну једину добру службу свршити без Бога, ви би били богови, и Бога не би било.
Кад би ви могли један једини живот убити, и једног јединог мртвог васкрснути, без Божјег присуства, ви би били богови, и Бога не би било.
Кад сву своју службу свршите, то је Бог свршио своју службу и ви сте бескорисне слуге.
Рекох својим ногама: ви не ходите својом снагом; и рукама: ви не стварате својом снагом; и нервима својим: ви не осећате својом снагом; и уму своме рекох: ти не умујеш својом снагом.
Нити ме сва опрезност моја може провести жива кроз једну циглу ноћ. Нити ми сав мој труд за живота може дати један оброк.
И хлебу рекох: не храниш ме ти но Онај, ко те учини хранљивим. И води: не појиш ме ти но Онај, ко невидљиво с тобом улази у мене. И светлости: не светлиш ми ти но Онај, од кога и ти позајимаш.
Синови човечји, сви сте ви бескорисне слуге.
Елементи природни, сви сте ви бескорисне слуге.
Сунца, звезде и месеци, сви сте ви бескорисне слуге.
Сва служба ваша узалудна је, ако неко јачи од вас не служи.
Сва обећања ваша обмана су, ако их неко богатији не испуни.
Све бриге ваше као трње су, што сејете по путу своме. Оне не низводе кишу но чине сушу још сушнијом. Не додају живота но гомилају немоћи.
Бескорисне слуге, обратите бриге у молитве, као што се лед обраћа у текућу воду, и пожњећете неочекивану жетву. молите се господару жетве, и разумећете онда, колико су узалудне и убитачне биле бриге ваше.
Шта вреди свирали бринути, како ће свирати? Све њене бриге неће произвести ни један звук док свирач не стави своја уста у њу.
Сматрајте себе за ништа; не тражите никакво право, – и све ће вам се дати.
И кад тако будете чинили осетићете, да престајете бити бескорисне слуге и да постајете синови и посланици оца. И Отац ће вас обући у злато и скерлет своје славе.
 
LXX
 
Помози ми да се поново родим, Тројице једнобитна.
Узалуд се мучим, да се избистрим у блатњавом кориту, којим тече живот мој. Не могу да се одбраним од мутних притока, што се долином сручују у реку моју.
Подигни ме на гору високу, и учини ме поново бистрим извором. Теби се заветујем: тећи ћу кроз суви камен, и нећу се више замутити. Ти ћеш огледати лице Твоје у мени и познаћеш га. Ангели Твоји спуштаће се у мене, и неће осетити спуштање.
Ниједна врба неће бацати сенку на воду моју, и ниједна змија неће се усудити ући у студене вирове моје.
Помози ми само, да почнем испочетка. Теби се заветујем: ткаћу нову хаљину од нових конаца. Доста сам се мучио са суседима својим пришивајући нове закрпе на старе хаљине. Закрпе отпадају, стареж се осипа, и наша прљава нагота удара нас стидом по лицу.
Мудри риши испод Хималаја говоре о новим рођењима, којих је број, веле, већи од песка у мору. Но нашто ми сва та рођења, која ми служе као капија из једне тамнице у другу?
За једно ти се рођење молим, за рођење од Духа. Рођен сам од воде и крштен сам водом, и гмижем по земљи као мутна вода.
Гле, рођење од воде само је пророчанство рођења од Духа. И крштење водом само је пророчанство крштења огњем.
Водом се регрутују војници, а Духом се чине победници.
Не допусти, Господе мој, да твој војник доживотно војује и заврши војевање поразом. Нека се победник роди у мени, који ни за тренутак неће посумњати, да је рођен за победу.
Вода рађа војску пораза, а Дух рађа војску победе. Помози ми, да се поново родим, Тројице једнобитна. Да се појави у мени човек, какав је у Твоме уму пре времена. Опасан Твојом снагом; окићен Твојом мудрошћу; обасјан Твојом чистотом!
Да би кроз очи моје улазила Ти, а не свет.
Да би срце моје жудело само за Тобом.
И душа моја да би била трудна само од семена Твога.
Не остави ме, Тројице Света, да издахнем као стари човек; да се исцепам као овештала хаљина, узалуд крпљена и неокрпљена.
Свет унесе старост у душу моју. Сву је испечати и остави печате своје у њој, да од њих болује, страхује и – умре.
Кад се поново роди душа у костима мојим, и кости ће се моје подмладити. И биће у души мојој само један печат
– печат дара Духа Светога. Узалуд ће свет покушавати, да удари свој печат на мене, да ме роваши као своју овцу,
– неће наћи места за свој печат. Јер новорођени биће испуњен Твојим печатом, и Твојим животом, Тројице Животворна.

2 Comments

  1. Zaista se slažem i ja, nikada nisam pročitao ništa sličnije predivnim Davidovim psalmima.

  2. “Molitve na jezeru” su naš Psaltir. To su rekli pametniji od mene, a ja de samo slažem da tom tvrdnjom.