Маловерност

Питање:
Pomaze Bog, dragi oci, vec dugo godina citam vase odgovore i skoro uvek sam nesto novo saznala i dobila odgovor iako nisam postavila pitanje. Hvala vam za vas trud i neka vas Bog i Presveta Bogorodica i svi Sveti uvek cuvaju! Verujem u Boga i da je sve stvorio, da nas voli, da nam prasta, ali ne verujem da ce bas meni da pomogne, jer sam toliko gresna i nedostojna i nista ne radim kako treba, ne idem sad ni u crkvu, svesna sam da je moje neverovanje takodje greh, ali neznam kako da se izborim sa ovim iskusenjem. Zivim u Kanadi i iako to nije opravdanje, malo smo se izgubili u tudjini, trcimo za nepotrebnim stvarima i nasi su svestenici u tom zacaranom krugu i nema se vremena za ljubav. Spomenite nas u molitvama vasim! Vasa sestra u Hristu
Данијела


Одговор:
Драга сестро Данијела, Ниси нам поставила неко директно питање, већ сигурно очекујеш да прокоментаришемо Твоје садашње духовно стање, које је, нажалост, у удаљавању од Цркве, па чак и вере у Бога. Да ли је узрок томе само „трчање за непотребним стварима“, у које настојиш да упетљаш и тамошње свештенике, или је то само изговор за пражњење душе. Не можеш да говориш у име других: „мало смо се изгубили“, већ само о себи. Шта је узрок да си се Ти изгубила у том западном потрошачком друштву, да Ти је трчање за новцем постало важније од животне трке за спасење душе. Прочитај у Матејевом јеванђељу Христову беседу на гори, 5-7 глава, па ћеш сазнати шта је човеку најважније у животу. Зна Бог да се морамо одевати, хранити, па и веселити, али треба да знамо редослед вредности. Као што је тело важније од одела, тако је и душа важнија од тела. И ако се за своје тело трудимо и радимо готово цео дан, јер и кад спавамо – одмарамо тело, а колико времена посвећујемо души својој. А Христос нас пита: Какав ће одговор човек дати за душу своју? Ти се сигурно молиш Богу и кад не идеш у цркву. Изговараш молитву коју нам је дао сам Господ Исус Христос, молитву Господњу: Оче наш… Називаш Бога Оцем својим, па како онда можеш сумњати да Отац неће бринути о свој својој деци, па и о Теби. Ту своју сумњу засниваш на својој грешности. Па Христос је и дошао у овај свет не ради праведника, већ ради грешника, да грешнике позове на покајање. О томе можеш прочитати у Лукином јеванђељу, глава 5, о позиву на апостолску службу цариника Левија и у 19. глави, покајање Закхеја у Јерухону. Ту Христос каже: Не требају здрави лекара него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покајање…Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено. И добро је, драга сестро, што си свесна своје грешности. Кад човек зна шта га боли он ће лако потражити одговарајућег лекара, лечиће се и оздравити. Међутим, као што постоје опаке болести, које се не испољавају одмах у зачетку, а кад почну да причињавају бол, онда је у већини случајева већ касно за лечење, тако и ако човек нема осећај грешности, ако га савест његова не потсећа и узнемирава, он ће падати у грех све више и више. И кад сасвим огрезне у греху, као кад метастаза продре у цело тело, онда човек упада у депресију, очајање, које се нажалост често завршава и самоубиством. Кажем, добро је што осећаш своју грешност, па се можеш духовно лечити. А најбољи и најефикаснији лек у лечењу грешности, у ослобађању од греха је усрдна молитва, појединачна или заједничка, а пост је друго крило у борби са искушењима. Онако како нас и Христос учи: А овај се род не изгони осим молитвом и постом (Матеј 17, 21) . Ово време Свете и велике четрдесетнице је најбоље за лечење човекове душе. Пост телесни и пост духовни, појачана молитва, одлазак у цркву, исповедање својих грехова пред свештеником и приступање највећој Светињи, причешће Часним телом и крвљу Христа Спаситеља. У том благочестивом ритму личне молитве и поста, заједничке молитве и Светог причешћа, наћи ћеш мир души својој и нећеш песимистички посматрати себе и своје стање. Сазнаћеш да Христос и Тебе чека, куца на врата Твог срца и ако му отвориш, Он ће доћи код Тебе и испуниће душу Твоју радошћу. Дакле, искористи време поста, појачај молитву, отиђи на исповест и Свето причешће и све тамне мисли о животу нестаће, Твоје срце ће горети радошћу као апостола Луке и Клеопе, кад су сусрели Васкрслог Христа (Јеванђеље по Луки 24. глава. Срдачан поздрав о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *