Лука 14, 26

Питање:
Помаже Бог часни оци, благословите, читам и проучавам ваш сајт већ неколико дана, и стварно сам одушевљен. Ваш труд и ентузијазам је за сваку похвалу. Да ли ми можете разјаснити следећи текст из Јеванђеља по Луки 14, 26: Ако неко дође мени и не мрзи оца свога, и матер, и жену, и децу, и браћу, па и живот свој, не може бити мој ученик. На шта се ове речи Христове односе? Хвала пуно унапред и свако добро од Бога
Luka Mataric


Одговор:
Драги брате, овај стих, који си навео из Јеванђеља по Луки, има свој пандан у Матејевом јеванђељу, који гласи: “Који љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан, и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан (10, 37) “. У оба случаја је припадање Христу, љубав према Христу, изнад свега осталог у свету, па и најближих сродника, па чак и родитеља и деце. Бити ученик Господа Исуса Христа, значи претпоставити Њега свему осталом. Припадање Христу и заједница са Њим нема алтернативу. Зато јеванђелист Лука записује тешке речи, па помиње чак и мржњу најближих сродника, да би се могло у потпуности следовати Христу. Међутим, у Христовом учењу нема места мржњи у дословном смислу. Он је својим следбеницима заповедио да љубе једни друге, јер ће се само по љубави препознавати као његови ученици (Јован 13, 35) . Шта више, заповеда им да љубе и своје непријатеље (Лука 6, 27) па је стога немогуће да им овде дословно каже да мрзе оне који су им на земљи најближи (Лука 8, 20–21) . Мрзити, наиме, може да значи и “мање волети” (погледај историју Јакова, када му је ујак Лаван “подвалио” и дао му старију кћерку, коју Јаков није волео, 1. Мојсијева 29, 30–33) , а погледај и одредбу закона у 5. Мојсијевој 21, 15) . Христос, наиме, каже да љубав ученика према Њему мора бити тако велика, да у поређењу са том љубављу и највећа земаљска љубав (према родитељима и деци) треба изгледати као мржња, баш онако како је то записао јеванђелист Матеј у наведеном стиху. Чињеница да се овде наводе они, који су човеку најближи и најдражи, истиче ову Христову мисао у највећој озбиљности. Христос не позива на мржњу, већ на спремност, да се у конкретном случају, када се сукобе љубав и оданост према Њему и љубав према породици, даде предност Њему. Чак ни сопствени живот не сме бити важнији од љубави и припадности Христу, како је записао Христове речи јеванђелист Јован: “Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни” (Јован 12, 25) . Човек мора да буде одан Христу читавим својим бићем. Блажени Теофилакт каже да родитеље и децу треба презрети уколико би они захтевали већу љубав за себе, од оне која припада Христу. Међутим, он упућује и на следећи стих, у коме Христос позива на потпуно следовање, јер захтева и страдање: “И који не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан” (Матеј 10, 38) . Значи, ко се не одрекне садашњег живота и не буде спреман за крсну смрт, није достојан Христа. Према томе “мрзети” има значај, смисао “ставити на друго место”. Христос као Месија, Спаситељ, мора бити на првом месту. И то недвосмислено! У противном, не може се бити Његовим учеником. А како то практично изгледа показује установа, постојање апостола. Апостол Петар констатује: “Ето, ми смо оставили све и пођосмо за тобом” (Лука 18, 28) . Христос још једном потврђује заповест о љубави према оцу и матери, када говори књижевницима и фарисејима: “Зашто ви преступате заповест Божју за предање вере? Јер Бог заповеди говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре” (Матеј 15, 3–4; 19, 19) . Христос потврђује и заповест о заштити породице са женом и децом (Матеј 19, 3, 17) . Даље, он потврђује заповест о љубави према ближњима, а такође и љубав према браћи и сестрама (Матеј 22, 34–40) . Али све то иде под један велики преџнак: Христос је најважнији. Ето, драги брате Лука, са извесним закашњењем из оправданих разлога, мислим да сам одговорио на твоје питање и да је отклоњена свака сумња да Христос своје следбенике позива на мржњу према било коме. Христос као Бог извор је љубави, Он сам је љубав, то је Његова суштина, том љубављу Он обасипа нас, а ту љубав захтева и од нас, како према Богу (себи) , тако и једних према другима. Мир и радост у Господу жели ти о. Душан

Comments are closed.