NASLOVNA » Brak, deca, porodični odnosi, PITANJE PASTIRU » Ljubav muža i žene

Ljubav muža i žene

Pitanje:
Pomaže Bog. U tekstu Svetog Teofana Zatvornika, gde se govori o obavezama muža i žene u braku i porodici piše sladeće: „Neka ti žena bude drug i nateraj je da ti bude pokorna snagom svoje ljubavi“.
Šta to znači, o kakvoj je ovde ljubavi reč, i kakva treba da je ta ljubav, muža prema ženi? Kako postići tu snagu u ljubavi?
Svetozar


Odgovor:
Bog pomogo Svetozare, Jedino snagom svoje sopstvene ljubavi može da se natera osoba da nas još više voli. Ljubav uživa bezuslovnu slobodu tako da nju ne može niko da uslovljava, a tek da isforsira. U odnosu na Boga ona zavisi od slobodne volje i izbora, tada utoliko više čoveka prema čoveku. Kako je ovde reč o opredeljenoj ljubavi između muža i žene, bračnoj, ona je vrlo kompleksna i zavisna od realnosti njenog postojanja. Ovaj svetitelj savetuje nešto idealno, da sa supružnikom budemo drugovi, opet, u tom istom Crkva poziva da muž bude «glava ženi». Reklo bi se da je to kontradiktornost, ili čak utopija, ali možda samo na prvi pogled? Muž nije gazda ženi po nekom svom ličnom egoističkom postu, koji je samo njegov, ili zato što je to neka nagrada Božija da je žena njegova lična svojina, i time da se zadovolji da je on miliji Tvorcu. On nema tu ništa svoje; on je samo u tom evanđelskom pozivu glava ženi, pa i kozmičkom, koji je otkriven prilikom stvaranja čoveka i žene. To je samo njegovo poslušanje, i to vrlo teško! Opet, žena kada treba da sluša svog muža, ne odnosi se na to da postoji nametnuta podređenost prema njemu, nego ta podvižnička potreba prema poslušanju promislu Božijem, koji je On uredio, radi savršenog uzajamnog životnog – tog misterijoznog prožimanja između muža i žene.
Mislim da je svetitelj ovde upravo to mislio, da bi oboje islunili poslušanje prema Bogu, potrebno je da se ponesu razne službe koje su date mužu i ženi. Očito je da je ovde konfrotacija sasvim nemoguća ako se zaista razume ovaj poziv. Žena kroz muža sluša Boga, a muž voli svoju ženu opet kroz Njega, i to kao što Hristos voli Crkvu. U oba poziva njihova jedina veza je Bog, t.j. izvršavanje Njegove volje. Dakle, ne radi se o nekom takmičenju između muža i žene, i veštini kontole i iskorišćavanja, nego se radi o izvršavanju uzajamnog ispunjavanja zakona, koji je tako mudro zamišljen za jednu savršenu i plodnu vezu. Žene su po prirodi emotivnije, i upravo su ti muškarci koji su «drveniji» kada je u pitanju otvaranje srca i, kao da ih je stid da pokažu tu veliku mušku «slabost». Gospod zna da mora da postoji kohezija dobrodjetelji između oba pola, i te dobrodjetelji nisu iste kao što i polovi nisu, uostalom kao i ta činjenica da je svaki čovek neponovljiva osobenost (uniklnost) . Dakle, tu nemo uranilovke, nego samo dopunjavanje u «jednog čoveka» koji brak kao sveta tajna njega čini. I zato Bog upravo muškarcu zadaje zadatak da se vežba u tome u čemu ima problema da pokaže – pokazivanju ljubavi prema ženi; a ništa manje ni ženi, u onom što ona po svojoj drugoj prirodi nosi, i to kompleksnost preakcentirane emotivnosti do egoizma, da se zbog toga vežba u poslušnosti svome mužu. Ali to nije poslušnost u kojoj samo treba muž da beneficira (ubira plodove – kako se to danas jedino razume) , nego mora da se razume da oboje ubiraju te plodove svoje veze, ili plodove jednog tela. Prvi i najači dobitak jeste da oboje ispunjavaju Božiju volju – zakon; a drugi je da ih to čini savršeno jednim, što će im sigurno doneti do savršenstva ovozemaljsku bračnu sreću. Kada muž površno razume Sveto Pismo i tako traži posušanje žene kao nešto što je njegovo lično, on se tako stavlja na mesto Božije, i uzima to što samo Njegmu pripada, i naravno, zato što je to Božija zapovest on ozbiljno greši protiv iste. U tom smislu Gospod nikada ne podrđuje ženu mužu, kao nekakvu sluškinju, nego On nju samo podređuje Svojoj volji, i vežba je u dobrodetelji, poslušnosti i krotosti. Ovo je njoj potrebno zato što to traži priroda njenog pola, t.j. ta psihofizička konstrukcija žene, i ti elemnti koji samo pripadaju ženi, koji otkrivaju tu vrstu slabosti – nešto što muškarac uopšte ne razume. To što muškaraz teže razume Gospod pritiče u pomoć, i pomaže mu – da se ne stidi da voli svoju ženu; opet, isto tako, ono što žena ne razume u muškarcu, Gospoda pritiče i njoj u pomoć, da ukroti svoje emotivnost koja često može da dovede do otvorenog sukoba priroda ova dva pola. Polovi su dijametralno razni, i zato se po svojoj prirodi dopunjuju, sa odbacivanjem negativiteta koji sa sbom nose, a način odbacivanja Gospod uređuje.
Ovo su osnovne stvari koje se često u braku pogrešno shvataju, a posebno u nekoj patrijahalnoj hrišćanskoj porodici. Snaga te «ljubavi je ustvari» izražena prema Bogu, u tom poslušanju da volimo savršenom ljubavlju svoje supruge, kao što Hristos voli svoju Crkvu. To je bez svake šale čak teži podvig nego li za ženu, da se radi Boga jednostavno smiri pred svojim mužem. Voleti svoju ženu kao Gospod svoju Nevestu – Crkvu, jeste životni podvig, pred kojim većina nas padamo i grešimo. A posebno u toj gordosti kada primitivno tumačimo evanđelske reči, da nam je Bog stvorio neku vrstu sluškinje, zarad našeg muškog izživljavanja.
Dakle, ovde nema nikakvog fizičkog «teranja», osim tog ličnog samo-teranja da što bolje ispunimo volju Božiju, i tako blagodaću i ljubavlju uz pomoć njegovu da još više osvojimo srce svog supružnika.
Da se sluša Crkva i Evanđelje savki brak bi bio uspešan, u to uopšte nema sumnje.
Ta savršena ljubav između muža i žene, o kojoj sv. Teofan savetuje nije moguća za ljude koji nisu crkveni i bogobojažljivi. Ako se sveta Tajna braka uzme kao veliki podvig, čak mučenički, onda je moguće da se izatka ta ljubav; a svaka druga je prepuštena pokretima sudbine ovog veka, kada velike zemaljske ljubavi prelaze u ljubomoru, pa u mržnju, i čak tragedije. Ako smo mi arbitri te ljubavi sa ogromnim isčekivanjima od nje, onda je mi uslovljavamo po našem kriterijumu, što je užasno pogrešno, jer se menja sama suština tog Božijeg opredeljenja smisla života muža i žene. Crkva nam daje savršenu slobodu u izboru; u tom biranji fizičke lepote, kao i one untrušanje, ali kada se u Crkvi obećamo Bogu, naši kriteriji odmah tu po izlasku iz hrama prestaju i prelaze u poslušanje, koje često može da bude i mučeništvo. Mučeništvo je i onda kada jedan bračni drug zaboravi Boga, i njegov zakon, i na mesto njega ubacuje svoje kriterujme.
Dakle, naše supružnike možemo da nateramo da nas još više vole samo ispunjavanjem Evanđelja – tog novog Zakona, naravno uzajamno, kako priliči jednoj crkvenoj porodici. Ako postoji nedostatak u razumevanju Božijeg poziva u braku, ta ljubav ne može da bude tako savršena, jer će se ona upravljati prema ličnim željama i isčekivanjima, a ne Božijim.
Samo sa Bogom je saka ljubav savršena pa i ta fizička.
Vaš u Hristu
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *