Питање:
Помаже Бог, Оци. Молим вас као Бога, уби ме ово на шта наилазим ових дана. Наиме, наилазим на тврдње да је Христов живот само преписана копија бога Хоруса, Митре.. Мит о Хорусу сам нашао и прочитао и заиста не налазим да је Хорус (како неки тврде) распет на крсту, да је рођен од девице, да је имао 12 апостола (прича о Хорусу не личи на Јеванђеље ништа више од Снежане (и 7 патуљака) која је исто устала из мртвих) ..Е сад, за Митру пише да су и рани Оци Цркве уочавали везу између живота Митре и Христа (нпр Јустин философ, Тертулујан..) . Ви сте школовани, ако ми можете одговорити-шта се ту заправо дешава, имају ли ове тврдње колико основа (не прихватам олако да рани Хришћани нису знали шта раде и једноставно преписивали остале блискоисточне митове) . Свако добро.
Милан
Одговор:
Драги Милане, И ја сам пре неки дан гледао емисију у којој покушавају да наведу гледаоце на помисао да је хришћанство само „преписивало“ неке старе митове и још их само мало – дорађивало… „Пронашли“ су све могуће и немогуће „сличности“ са многим религијама, а највише са Митром, и систематски их набројали, без икаквих ваљаниох цитата по којима би се могло закључити одакле им та „открића“? Све у свему, повремено се већ деценијама и можда вековима, провлаче такве приче, на које нико озбиљан не наседа али, мислим да новинари зараде мало пара правећи овакве сензације… Моје је мишљење да то није ништа друго него оно на шта нас је упозорио св. апостол Павле: „Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама. А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дјело јеванђелиста, служење своје испуни.“ (II Тим. 4, 3-5) О томе говори и св. ап. Петар: „Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа сљедујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства Његова. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу. Јер никад пророштво не настаде човјечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи.“ (II Петр. 1, 16 и 20 – 21.) У својој Другој саборној посланици, он нас опширно упозорава да се чувамо оваквих лажних учитеља и самозваних пророка: 1. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унијети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао.
2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине.
3. И у лакомству искоришћаваће вас варљивим ријечима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дријема.
4. Јер кад Бог не поштедје анђеле који сагријешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд: 5. И не поштедје стари свијет, него сачува проповједника правде Ноја, и седморо с њим, и наведе потоп на свијет безбожнички; 6. И градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за примјер будућим безбожницима; 7. И избави праведнога Лота намученог развратним владањем безаконика; 8. Јер док живљаше овај праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дјела из дана у дан, мучаше праведну душу своју; (Зач. 67) . 9. Зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи; 10. А особито оне који иду за тијелом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе, 11. Док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда.
12. А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће, 13. И примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим пријеварама, једући са вама; 14. Очи су им пуне прељубе и непрестанога гријеха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извјежбано у лакомству. Дјеца проклетства! 15. Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде, 16. Али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човјечијим и спријечи безумље пророково.
17. Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувијек.
18. Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди, 19. Обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побијеђен томе и робује.
20. Јер ако они који побјегну од нечистота свијета познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога.
21. Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповијести.
22. Њима се догодило оно што вели истинита пословица: Пас се враћа на своју бљувотину, и: Свиња се окупала па се у блату ваља.
Поздравља те, о. Срба