НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Књига Звонећи кедри Русије

Књига Звонећи кедри Русије

Питање:
Занима ме ваше мишљење о књизи ЗВОНЕЋИ КЕДРИ РУСИЈЕ-АНАСТАСИЈА и да ли је то уопште у складу са нашом вјером. Недавно сам добио књигу од пријатеља, мало је необична па ме занима у каквом је односу са православљем? Хвала
Горан


Одговор:
Драги Горане, Ово питање је за мене тако нејасно, јер је просто штуро.
Често добијамо питања да дамо мишљење онекој издатој књизи. Данас се штампа све одреда и без потребне рецензије, која обично долази од стручних људи, па и богослова када се ради о црквеној тематици. Свака књига, која претендује на духовну садржину, мора да има нешто као дозволу за штампање од стране Цркве; барем нешто што ће читалац да види да то о чему се у књизи говори не сукобљава са учењем Цркве, и тако не постоји опасност да се залута или падне у неко искушење, или чак јерес..
У царској Русији приликом управљања Руском црквом Правитељствујушчиј Синод је савршено обављао овај посао, и тачно се знало а која књига није издата црквеном влашћу, и самим тим у огромној већини случајева било је јасно да она сигурно није била душекорисна или православне садржине. Цензурски комитет је врло строго оцењивао књиге, да чак мирјанин Хомјаков, а данас чувени и велики богослов, није могао да штапма у православној Русији него је то он учинио у Француској. Ето, тако је то све строго и озбиљно било.
Књигу „Звонећи кедри Русије – Анастасија“ у самом оргиналу нешто не памтим. Штета што мало више не говорите о њој.
Не знам о којој се Анастасији ради, а мислим да је најпопуларнија Анастасија Романова, велика кнегиња и ново-мученица Руске цркве, која је била канонизована са осталом породицом Царских новомученика још почетком 80-тих година. Али увек се у оваквим старима убацује семе сумње и саблазни, као у вези нашег св. Николаја а и ономад канонизованог преп. Јустина Новог, или Ћелијског. Сако пискарало жели да уновчи нову дату могућност, и обично они ништа не могу да пруже осим опортунистичког писања, сензационалног, као ето они су нешто сазнали што нико да сада није знао. То су само јефтине шпекулације на непостојећим фактима. Неки спекулишу да је она преживела масакр у Ипатијевском дому и да је под утицајем њега ментално оболела и живела негде на Западу. Чак је по том поменутом сценарију и филм снимљен о њој. И постсовјетска руска држава, у својој комплексној политичкој транзицији под преседништвом Бориса Јељцина ужурбано је тзв. путем ДНК-а „доказала“ оргиналност моштију царске породице, и сахранила их уз највише државне почасти, али скоро у потпуном отсуству Руске цркве, која није признала да су то мошти Царске породице. оЉуба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *