Клечање на Литургији

Питање:
Помаже Бог оче, недавно сам боравио у Румунији и том приликом посетио пар цркава и манастира учествујући на богослужењу. Оно што ми је запало у очи је да већи део службе (вечерње и јутрење) православни Румуни (како лаици тако и монаси) проводе клечећи на коленима, па чак и на Литургији, иако знам да је канонима клечање на Литургији забрањено! Румуни обавезно то чине за време читања Јеванђеља и на Велики Вход (за време чијег свршавања се у Врањској епархији, из које сам ја, практикује само мала метанија) . Молим вас одговорите ми постоји ли неко правила кад је клечање обавезно, током којих служби и читања и када оно није дозвољено уопште. С поштовањем брат у Христу
Немања


Одговор:
Драги брате Немања, Клечање је израз свести да је човек грешан и крив (ваљда су нас зато учитељи терали да клечимо у углу учионице, како би схватили да смо нешто погрешили) па је, према томе, ово нарочито положај оних који моле опроштај због неке погрешке. Оно је израз кајања и наше зависности од Бога, као и доказ да нам је потребно Божје милосрђе. Отуда се хришћани моле клечећи нарочито у време кајања и поста или када моле какву милост. У току Св. литургија Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог није предвиђено клечање, већ само у време Литургије раније освећених дарова, а која се служи искључиво у току Часног васкршњег поста. И на осталим богослужењима Часног поста има момената када се молимо клечећи. Клечање може бити и у склопу Свете литургије, ако се, на пример, после заамвоне молитве врши молебан или благодарење, па нас свештеник или ђакон позову: Опет и опет преклонивши колена, Господу се помолимо! Клечање је предвиђено и при освећењу храма, а на вечерњем богослужењу, које се служи одмах након Свете литургије на Празник силаска Светог Духа, док свештеник чита молитве Светој Тројици, верници клечући плету духовске венце од траве и цвећа. Непосредно пред читање Светог јеванђеља на Литругији (а и при осталим богослужењима) , свештеник позива верне: „Смерно стојмо, чујмо свето Јеванђеље! “ „Смерно стајање“ подразумева да стојимо усправно, а само је глава лагано приклоњена, у знак поштовања за оно што се чита или шта се догађа. Такав положај треба заузети и кад се преносе Часни дарови са жртвеника на Часну трпезу (велики вход) или кад свештеник позове на „главопреклоњење“. То што се у Румунији (а можда не званично и у свим храмовима) добар део богослужења, па и Свете литургије, проводе клечећи, свакако није по типику Православне цркве, већ искључиво локални обичај. Неко је почео, други су видели, па мисле да није на одмет помучити и своје тело, ради искреније молитве. Међутим, то може изазвати и супротан ефекат, да човек више мисли на своја колена која жуља камени под, него на молитву. Приликом служења Свете литургије у једном манастиру, кад сам почео да читам Јеванђеље, две жене су пришле налоњу, клекле су и покриле главе прекривачем. Убрзо затим почели су остали верници, најпре они у првим редовима, а касније и они у дну цркве, да се спуштају на колена и тако, кад сам завршавао читање Јеванђеља, сви у храму су клечали, иако сам их пре читања позвао да стоје смерно. Клечање, као и велики земни поклони, не врше се у времену Педесетнице, од Васкрса до Духова. Приликом домаће, породичне молитве, верници могу, према нахођењу, да примењују разне положаје (поклоне, клечање, стајање) , зависно од самог садржаја и циља молитве.
О поклонима, метанијама у току Свете литругије већ је било речи у овој рубрици, па би могао да прегледаш, како би се и по том питању поближе обавестио.
Нека нам свима Часни пост буде на духовну ползу.
о. Душан

Један коментар

  1. Мирјана Јовичић

    Благодарим што је ова недоумица појашњена и објављена. Потврдила је моја искуствена уверења.Збуњује нас многе оно што видимо у светињама последњих година, па и клечање у време кад му време није.Неки клече и за време Акатиста (несједална песма, слушати стојећи на ногама).Требало би да сваки свештенослужитељ реагује на ту појаву благовремено.Није добро да се верници убеђују међусобно јер због људске сујете то не изађе на добро.Свако вам добро од Бога и људи.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *