НАСЛОВНА » Молитва и Богослужење, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Клечање на Литургији

Клечање на Литургији

Питање:
Помаже Бог оче, недавно сам боравио у Румунији и том приликом посетио пар цркава и манастира учествујући на богослужењу. Оно што ми је запало у очи је да већи део службе (вечерње и јутрење) православни Румуни (како лаици тако и монаси) проводе клечећи на коленима, па чак и на Литургији, иако знам да је канонима клечање на Литургији забрањено! Румуни обавезно то чине за време читања Јеванђеља и на Велики Вход (за време чијег свршавања се у Врањској епархији, из које сам ја, практикује само мала метанија) . Молим вас одговорите ми постоји ли неко правила кад је клечање обавезно, током којих служби и читања и када оно није дозвољено уопште. С поштовањем брат у Христу
Немања


Одговор:
Драги брате Немања, Клечање је израз свести да је човек грешан и крив (ваљда су нас зато учитељи терали да клечимо у углу учионице, како би схватили да смо нешто погрешили) па је, према томе, ово нарочито положај оних који моле опроштај због неке погрешке. Оно је израз кајања и наше зависности од Бога, као и доказ да нам је потребно Божје милосрђе. Отуда се хришћани моле клечећи нарочито у време кајања и поста или када моле какву милост. У току Св. литургија Светог Јована Златоуста и Светог Василија Великог није предвиђено клечање, већ само у време Литургије раније освећених дарова, а која се служи искључиво у току Часног васкршњег поста. И на осталим богослужењима Часног поста има момената када се молимо клечећи. Клечање може бити и у склопу Свете литургије, ако се, на пример, после заамвоне молитве врши молебан или благодарење, па нас свештеник или ђакон позову: Опет и опет преклонивши колена, Господу се помолимо! Клечање је предвиђено и при освећењу храма, а на вечерњем богослужењу, које се служи одмах након Свете литургије на Празник силаска Светог Духа, док свештеник чита молитве Светој Тројици, верници клечући плету духовске венце од траве и цвећа. Непосредно пред читање Светог јеванђеља на Литругији (а и при осталим богослужењима) , свештеник позива верне: „Смерно стојмо, чујмо свето Јеванђеље! “ „Смерно стајање“ подразумева да стојимо усправно, а само је глава лагано приклоњена, у знак поштовања за оно што се чита или шта се догађа. Такав положај треба заузети и кад се преносе Часни дарови са жртвеника на Часну трпезу (велики вход) или кад свештеник позове на „главопреклоњење“. То што се у Румунији (а можда не званично и у свим храмовима) добар део богослужења, па и Свете литургије, проводе клечећи, свакако није по типику Православне цркве, већ искључиво локални обичај. Неко је почео, други су видели, па мисле да није на одмет помучити и своје тело, ради искреније молитве. Међутим, то може изазвати и супротан ефекат, да човек више мисли на своја колена која жуља камени под, него на молитву. Приликом служења Свете литургије у једном манастиру, кад сам почео да читам Јеванђеље, две жене су пришле налоњу, клекле су и покриле главе прекривачем. Убрзо затим почели су остали верници, најпре они у првим редовима, а касније и они у дну цркве, да се спуштају на колена и тако, кад сам завршавао читање Јеванђеља, сви у храму су клечали, иако сам их пре читања позвао да стоје смерно. Клечање, као и велики земни поклони, не врше се у времену Педесетнице, од Васкрса до Духова. Приликом домаће, породичне молитве, верници могу, према нахођењу, да примењују разне положаје (поклоне, клечање, стајање) , зависно од самог садржаја и циља молитве.
О поклонима, метанијама у току Свете литругије већ је било речи у овој рубрици, па би могао да прегледаш, како би се и по том питању поближе обавестио.
Нека нам свима Часни пост буде на духовну ползу.
о. Душан

Један коментар

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *