НАСЛОВНА » КАНОНИ, МОЛИТВЕ » Канон светом Петру Коришком

Канон светом Петру Коришком

Глас 4.

Песма 1.

Ирмос: „Црвеног мора пучину”

Мени што спомен твој певати почињем у Христа молитвама својим, преподобни оче, благодат Духа измоли, молим се, да њоме светло похвалим светло живљење твоје, Петре свети, инока похвалио. Од млада узраста, преподобни, безмолвијем и кротошћу и смирењем украшен љубитељ божаствене заповести јавио си се, почетак премудрости најпре страх Божји заволе. Христова љубав кад душу твоју распали, неповратно од света побегавши у пустињу, оче, стигао јеси, где постом и молитвама Духа светог ризница, Петре, да будеш удостојио си се.

У борби с бесима по оштром вучен камењу плот своју виде растрзавану и као верни раб Христа Владике свога, Петре блажени, радујући се претрпео јеси.

 

Богородичан:

Жене рађају као мајке, али не остају деве као ти, Дево Чиста, нити је иједна Бога родила,

осим тебе, Богородице Чиста!

 

Седалан, глас 8.

Подобан „Премудрости”

 

Богородичан:

Родила си Онога који је пре тебе по Оцу предвечан и оста непропадљива, стога те, Богородице, искрено исповедамо, прослављена Владичице!

 

Катавасија „Отворићу уста своја”

 

Песма 3.

Ирмос: „Твоји појци, Богородице”

Уздржања огњем страсти, оче, попалив, свећа светла чистотом јавио си се, просветли душе наше, преподобни, што спомен твој, Петре, с љубављу појемо. Дрво у долини уздржања, Петре блажени, засадио си се благодаћу Духа напајано, и сада плодове добродетељи исцељења пружаш појцима спомена твога.

Жудњом и љубављу за Господом својим од људског сажитељства удаљив се, до непроходног места стигао јеси, те у пештере и распукло камење населив се, сам као птица поживео јесиу Господа гледајући, његова испуњавајући наређења, од њега и благодат примив, преподобни, да исцељујеш болести и духове да одгониш, зато и сада вапијемо ти,

оче, преблажени Петре, моли Христа Бога да грехова проштење подари штоватељима с љубављу светога спомена твдга.

 

Два пута „Слава, и сада”, богородичан.

 

У напасти многоплетене упавши врагова видљивих и невидљивих, обузет буром сагрешења безбројних мојих, као топлом заступљењу и покрову моме, Чисга, пристаништу твоје благости притичем, стога, Пречиста, из тебе без семена оваплоћном без престанка се моли за све рабе своје, који те поју непрестано, Богородице

пречиста, молећи га приљежно да опроштај сагрешења дарује онима који достојно прослављају Славу твоју.

 

Песма 4.

Ирмос: „Недокучива Божија промисао”

Бесхлебан као бесплотан дивљих биљака једењем више него масном трпезом укрепљаван, од благог Бога похваљиван јавио си се више него Израиљ што једе ману у пустињи. Свеноћним молитвама својим ниси заспао на смрт, и сада у светлости Господњој светлост видиш, нераздељиве Тројице сјајем озариван, и отуда просветли душе појаца ти. Анђелско живљење свевидац видев, молитве твоје послушав, првога анђела на прогнање зле змије шаље ти, Михаила архистрагита.

 

Богородичан:

Пошто су те сви родови изабрали да красног добротом родиш Господа, измоли га, Дево, Мати чиста, да молитвама својим сурових бесова најезду примири.

 

Песма 5.

Ирмос: „Удившие се”

Свет као варалицу омрзнувши, у пустињи у каменој пештери живећи и у њој ништа немајући, утврди се, и видљивих лопова, оче, не побоја се нити се духовним даде разбојницима.

Гавранова мноштво и зверова чељусти, бесова, оче, на тебе нападања за дечје играње држао јеси, и као камењем молитвама својимса стене их своје, Петре, одагнао јеси. Зељаним постом грло своје огорчавајући, тесним путем и тужним на земљи, оче, ишао утјеси и у ширине небеске стигао јеси, неизрецивом се лепотом, Петре, наслађујеш.

 

Богородичан:

Заиста те славим као Мајку Божију пречисту, и теби као анђео кличем: „Радуј се, благословена, обрадована!” Вест и говор који стрепњом испуњавају чудесно обиталиште све твари, Владичице!

 

Песма 6.

Ирмос: „Божаствено ово”

Богатство, преподобни, за немаштину држећи и Христа за све то стекавши и више но богаташ радујући се у пустињи, Христовом љубављу ношен, Петре, поживео. Не свеза се узама плотољубља, сластољубљем грла не умртви се, од оних у гробу страсти побегао јеси и нас што појемо твој спомен из јаме страсти изведи молитвама твојим.

Зимом, оче, изнуриван, духовном топлотом загреваше се трпећи, претрпео јеси Христа ради и горду њихову на тебе хулу и понижаване уз помоћ Христову оборио јеси.

Љубављу, оче, крепљен, онога што створи медовну сласт и жуч на крсту нас ради окуси, горка ти јела не дојадише док ти се благодаћу његовом у ману не претворише. Пештера твоја, преподобни оче, бесова најпре обиталиште бивши, сад је часна и света црква божаствена, у којој се утврди и у којој спомен твој штујући од болести исцељења примамо.

 

Богородичан:

Оружје којим смо од давнина плећи обложили, Дево, сада узвраћа, јер слово телесно обложено родила јеси, у две природе схваћено, од којег стрепе анђелски чинови и којег прослављамо у све векове.

 

Песма 9.

Ирмос: „Свак земнородни”

Христа на крсту опомињући се, распето живљење имао јеси, и конац блажени примив причасник божаствене славе јавио си се, и зато што с анђелима Богу предстојиш за појце с љубављу твога спомена моли се колико је од ништега ума могуће похвале песму прими, преподобни, и милост од Христа измоли ономе што моли се у покајању да пости и тамо к себи очински примаш, ако и јесте велико мољено.

На дан благонарочит, с божанственим светим и врховним учшишца, спомена твога славље се утврди, са којима те, оче, у вери празнујући њих што узвелича и тебе што прослави Христа сви величајмо.

 

Богородичан:

Пошто си Цара свију, Христа, родила, од свију узвишенија и непорочнија од анђелских сила, са Претечом и апостолима, пророцима и мученицима, све светитеље примивши, као мати умоли Сина свога да смирени живот и спасење дарује славитељима твојим, Мајке Божије!

 

Светилан:

Свет си за пустињу разменио, богатство – сиромаштво стекао, плач – весеље на земљи имао, пошћењем плот осушио, молитвама душу просветлио своју, због тога славом весеља небеског обогати те Христос, велики дародавац, и стога те штујемо, оче Петре, врховног апостола имењаче.

 

Богородичан:

Као човека родила јеси Христа, Анђела Великог савета, свеопевана Девојчице, чији Крст апостоли проповедаше, којим народе просветише, и преподобни, узевши га, сапоснички следише Сина твога, и сви научише да Богородицу славе и да се клањају Рођењу твоме.

 

Стихире на хвалите, глас осми

У колесницу седе што на небу јури, дивни, и добродетељи вишеграда достигао јеси испосништвом, из пустиње гледајући на вишњи Јерусалим надземни и достојне почасти за труд и подвиге примив, с небеским главарствима се радујеш, преблажени, вечнога блага наследник и царства житељ поставши, моли се, богоносни Петре, Спасу свих да умири свет и спасе душе наше.

Подвига строгошћу, блажени, нелажно заштитив и благодаћу Духа наоружав се, Амалика победио јеси и свако мрачно таме нападање, помисао очисти и благодаћу Духа наоружав се, помисао очистив оног што на висину мами разобличио си, победник над дусима јавио си се, преблажени, и санаследник Христов јавио си се, бесплотних подражавалац поставши, моли се, богоносни Петре, Спасу свих Времено и доње презрев, богомудри, високо и трајно заволео јеси божаственом љубављу, јер крст свој понесе на раме своје јеванђелски и Бога заволео јеси, пошћењем мушки победив бесовске пукове, с небеским се веселиш зборовима као непобедив, и пречисти храм желећи бесконачног живота удостојио си се, моли се, богоносни Петре, Спасу да умири свет и спасе душе наше.

 

„Слава”, глас 4.

Горама и пештерама и понорима као на небу настанио си се, биљкама дивљим хранећи се, разбеснеле страсти плотске умртвио змју молитвама прогнао јеси и бесова навалу трпљењем победио јеси, анђеле живљењем задивио јеси, Бога сведржитеља узвеселио јеси и њему сад предстојећи моли се за певаче светога ти спомена.

 

„И сада”, Богородичан:

Избави нас од мука наших, Мати Христа Бога, која си Творца свију родила, да ти сви ускликнемо:

Радуј се, једина, спасење душа наших!

 

Славословије велико и отпуст.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *