НАСЛОВНА » КАНОНИ, МОЛИТВЕ » Канон Богојављању Господњем

Канон Богојављању Господњем

Прва ода

 

Први канон, 2. глас

 

Господ, силан у ратовима, откри морско дно и по сувом изведе Своје слуге, а затим потопи њихове противнике – јер се прослави! Господ, Цар векова, струјама Јордана наново пресаздава пропалога Адама и размрскава главе змијама које су се [у њима] гнездиле – јер се прослави! Оваплоћен од Дјеве, оденувши Своје нематеријално божанство у материјално тело, Господ је обливен водом Јордана – јер се прослави! Господ просветљује оне који су у мраку и чисти људе од прљавштине [греха]. Ради њих се очистио у Јордану, пожелевши д а се поистовети са њима, остајући оно што је био – јер се прослави!

 

Други канон, исти глас.

 

Израиљ прегази силовите морске таласе намах претворене у суво. Црвено, пак, море као водени гроб немилице се навали на египатске војводе силном снагом деснице Господње.

Кад је смртницима свануло блиставо јутро [доласком Јована] из пустиње на воде Јордана, Ти си, Господару Сунца, савио Свој врат [пред њим] да би извео нашег родоначелника из простора мрака и очистио творевину од сваке прљавштине. Беспочетна Речи, с Тобом је у струјама погребен [човек]. Заблуда га је искварила, а Ти га обнављаш. Очев силни глас [то] неизрециво потврђује: „Ово је мој љубљени Синак, једнак Ми по природи!”

 

Трећа ода

 

Господ који даје снагу нашим владаоцима и уздиже рог Својих помазаника рађа се од Дјеве па иде на крштење. Стога Му, верни, ускликнимо: Нема светога као што је Бог наш, нити праведнога осим Тебе, Господе! Радуј се, данас, Христова Цркво, некада неплодна и потпуно бездетна, јер ти се водом и Духом рађају синови који с вером кличу: Нема светога као што је Бог наш, нити праведнога осим Тебе, Господе! Из свега гласа Претеча виче у пустињи: „Припремите пут Христу и учините правим стазе Богу нашем, кличући: Нема светога као што је Бог наш, нити праведнога осим Тебе, Господе!”

 

Други канон

 

Радујмо се сви, јер смо избављени од негдашњих замки и разбијене су лавље чељусти што прождиру. Отворимо уста плетући слаткогласје речи [Богу] Речи Коме је радост да нам пружа дарове. Онај који је некада усадио смрт у творевину узевши природу злотворне звери пропада у мрак са [Христовим] доласком у телу. Насрћући на Господара – јутро што је свануло – сам разбија своју душманску главу. Господар приводи Себи Богом створену природу, која се одметнула тиранину стомаку и препорађа је изнова саздајући земљаска створења. Тако довршава велико дело, јер дође из жеље да је одбрани.

 

Четврта ода

 

Онај за кога си, Господе, рекао „глас једнога који виче у пустињи” чу Твој глас када си загрмео над силним водама дајући сведочанство за Свога Сина и сав испуњен присутним Духом ускликну: „Ти си Христос, Божја мудрост и сила!” „Ко је видео да се Сунце, природи блиставо, чисти? “ је Гласник, „па како да водом перем Тебе, Одсјај Славе, Одраз вечнога Оца? Како ћу ја – трава – да такнем огањ Твога божанства? – Јер Ти си Христос, Божја мудрост и сила!” „Нашаваши се у Твојој близини Мојсије изрази богобојазно поштовање које га је обузело, јер чим је схватио да се Ти оглашаваш из купине окрену лице. Како ћу онда ја да те гледам очи у очи? Како ћу да на Тебе положим руку? – Јер Ти си Христос, Божја мудрост и сила!” „Иако сам украшен разумном душом и почаствован моћи говора ипак се плашим ствари без душе, јер ако Те крстим осудиће ме гора која се дими од огња, море чија се вода разбежала на две стране и овај овде Јордан који се вратио натраг – Јер Ти си Христос, Божја мудрост и сила. “

 

Други канон

 

Очишћен ватром мистичног виђења Пророк је певао химну о обновљењу смртника. Подстакнут Духом пустио је глас објављујући оваплоћење неизрециве Речи која ће разорити владавину насилника [ђавола]. Свесветла Речи послана од Оца Ти дође да отераш злогуку ноћну тмину и да искорениш људски грех те да Својим крштењем изведеш са Собом из јорданских струја светле синове. Видевши преславну Реч Гласник сигурно повика творевини: „Овај беше пре мене, иако је по телу после мене. Он у нашем обличју засија божанском снагом да отера од нас крајње премрски грех. “ Да би нас вратио на живоносни пашњак Бог Реч хита у лов по змијским гнездима. Разбивши страшне замке онога који немилице наноси ране људском роду [у] пету и оковавши га, спасава творевину.

 

Пета ода

 

Исус, человођа живота, долази да ослободи првосазданога [човека] Адама од осуде и иако Му, као Богу, није потребно очишћење, ради палога [човека] очишћава се у Јордану.

У њему је убио [нашег] непријатеља [ђавола] и мир који превазилази сваки ум дарује.

Небројеном мноштву народа који се стекао да га крсти Јован, ставши посред њих, узвикну: „Неверни! Ко вас је наговорио да се склоните од гнева који стиже? Дајте Христу достојне плодове, јер Он је сада ту и мир дарује!” Стојећи посред мноштва као један од њих, Домаћин и Неимар [им] испитује срца. Узевши у руку лопату за чишћење, свемудро рашчишћава гумно свега света: све што је без плода спаљује, а онима који су са добрим родом вечни живот дарује.

 

Други канон

 

Очишћењем Духа опрани од отрова мрачног и прљавог непријатеља, кренули смо без блудње новом стазом која води неприступачној радости, приступачној само онима са којима се Бог помирио. Спазивши да је у греховном мраку, у неизбежним оковима, онај кога је Својим прстима уобличио, Творац га је подигао и ставио на плећа, а сада га у много воде пере од давнашњег срама Адамовог пада [у грех]. Похитајмо с побожношћу и одушевљењем незамућеним струјама извора спасења и посматрајмо како нам Реч даје да њом чистом утолимо жеђ за Богом и како пријатно лечи свет од болести.

 

Шеста ода

 

Глас Речи, Светиљка Светла, Даница, Претеча Сунца, виче у пустињи свему народу: „Покајте се и очистите се док има времена, јер, ево, ту је Христос који свет од пропадљивости избавља!” Немогуће је, како учи Претеча, одрешити ремен, [односно] оно што има заједничко са нама, Речи, Христу, непропадљиво рођеном од Бога и Оца и без прљавштине оваплоћеном од Дјеве, који од заблуде нас, земаљске створове, избавља.

 

У ватри вечне казне Христос крштава све оне који нису послушни и не мисле да је Он Бог, а Духом и благодаћу која долази преко воде обнавља оне који признају Његово божанство и од сагрешења их избавља.

 

Други канон

 

Гласом пуним радости Отац показа [Свога] Миљеника кога је изнедрио из [Своје] утробе. „Уистину”, рече, „Овај је Мој Пород, с Мојом природом, што носећи светлост изниче у људском роду, Моја жива Реч што због старања [о човеку] поста човек. На нечувен начин Пророк намах изађе из утробе морског лава у којој се ваљао три ноћи, унапред објављујући свима спасење од човекоубице змије кроз поновно рођење у последња времена. Кад су се отвориле свесјајне дубине небеског свода у божанске тајне упућени [Јован] угледа Духа који исходи од Оца и почива у свенеокаљаној Речи како на неизрецив начин силази као голуб и јавља Се народу да га приведе Господару.

 

Седма ода

 

Побожне младиће сачува неопаљене ватром, иако су бачени у пећ, шум росоносног ветра и силазак Божјег анђела. Стога, освежавани од ватре росом, са захвалношћу су певали: „Благословен си, преопевани Господе и Боже отаца [наших]!” Са дрхтањем и дивљењем, као на небу, стајале су анђеоске силе на Јордану посматрајући толико Божје снисхођење – како стојиш у води са телом на Себи Ти који држиш на окупу све воде над сводом, Боже отаца [наших]. Облак и море у којима се некада под Законодавцем [Мојсијем] крстио јеврејски народ кад је изашао [из Египта] беху праслика чуда Божјег крштења: море беше пралик воде, а облак Духа. Њима посвећени кличемо: „Благословен си, Боже отаца [наших]!” Прославимо, сви верни, богословски и неућутно, заједно са анђелима, Онога од кога смо добили посвећење – Оца и Сина и Духа Светога! Тројица лица истоветних по бићу један је Бог. Њему певамо: „Благословен си, Господе, Боже отаца [наших]!”

 

Други канон

 

Онај који је стишао пламен у пећи који је високо сукљао надносећи се на побожне младиће водом [Јордана] сажеже главе змијама, а росом Духа рашчисти свеколику непрестану греховну маглу. У страховитом асирском пламену кога си угасио претворивши га у росу био је Твој пралик. Отуда си сада, Христе, обгрљен водом док спаљујеш у њој скривеног најгорег пропалицу који је одвлачио [људе] на пут пропасти.

Јордан се некада разделио [на двоје] и Израиљски народ пређе [преко њега] по сувом. То је била Твоја праслика, Свемоћни, који сада хитро порињујеш творевину у речне струје на сигуран и бољи пут. Знамо да си, нажалост, својевремено сручио свеопшти потоп ради уништења свих [створења], а сада си, о Христе, Створитељу величанствених и нечувених ствари, потопио грех ради милине и спасења смртника.

 

Осма ода

 

Она пећ у Вавилону која је излила росу указала је на несхватљиву тајну: да ће Јордан у своје струје примити нематеријални Огањ; док се буде крштавао у телу обујмиће Створитеља Кога народи благосиљају и преузвисују у све векове. „Ослободи се сваког страха”, рече Избавитељ Претечи, „и послушај Ме па Ми приђи, јер сам по природи добар. Повинуј се Мојој наредби и крсти Мене, јер сам дошао понизивши Се, иако Ме народи благосиљају и преузвисују у све векове. “ Кад чу Господареве речи, Претеча дрхтећи испружи руку и чим дотаче руком теме свога Саздатеља и крсти Га завапи Му: „Посвети ме, јер си Ти мој Бог! Тебе народи благосиљају и преузвисују у све векове!”

Објава [божанске] Тројице догодила се на Јордану, јер Отац, глава божанске природе, огласи се „Овај што се крштава Мој је љубљени Син”, а Дух сиђе на Једнаког Му [по божанству]. Њега народи благосиљају и преузвисују у све векове.

 

Други канон

 

Слободном види себе творевина, синови су светлости они који раније беху у мраку, једино владар мрака стење. Да благосиљају Узрочника [ове промене] наследници некада проклетих незнабожаца! Тројица боголиких [младића] које у огњу роса расхлађује јасна су праслика Највише Природе која блиставо сија троструким светлом, а својевољно се помешавши са смртном [људском природом], росом спаљује свеколику погубну заблуду.

Сва земљска природа да се одене у бело сада када је усправљена од пада са небеса. Утече од пређашњих грехова очишћена до савршеног сјаја, пошто ју је [Божја] Реч која све одржава опрала у речним струјама.

 

Девета ода

 

Ниједан језик није у стању да те хвали како ти приличи, Богородице. И ум из горњег света на муци је када [покушава] да ти пева химну. Али пошто си добра, прими [нашу] веру, јер знаш нашу Богом надахнуту љубав. Ти си хришћанима заступница, тебе величамо.

Давиде, дођи духом онима који се просветљују [крштењем] и певај: Приближите се сада Богу вером и просветлите се! Сироти Адам у свом палом стању завапи Господу и Он га услиша; дође и у јорданским струјама га пропалога обнови. „Оперите се и будите чисти!”, рече Исаија. „Одбаците рђава дела пред Господом! Ви који сте жедни дођите на воду живота!” Христос кропи водом обновљења оне који Му с вером хитају и Духом их крштава за живот кој и не води у старост. Благодаћу и печатом [крштења] чувајмо себе, верни! Јевреји некада избегоше пропаст обележивши прагове крвљу. Тако и нама ова божанска бања препорођења биће излазак, а тамо ћемо угледати незалазну светлост [божанске] Тројице.

 

Други канон

 

О, чуда које превазилази [свако] умовање – твога порођаја, свечиста Невесто, благословена Мајко! Преко тебе нађосмо потпуно спасење, па ти, као добротворки, одајемо дужну похвалу, приносећи ти на дар химну захвалности. Оно што је у купини откривено Мојсију препознајемо да је овде извршено, мимо [свих] законитости, јер Дјева ношаше [у себи] Огањ и оста читава и роди светлоносног Добротвора Кога примише јорданске струје. Деоништвом Духа помазао си и учинио савршеним смртно [људско] биће, беспочетни Царе, пошто си га умио чистим струјама и тако тријумфовао над надменом силом мрака, те га сада преводиш у живот коме нема престанка.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *