Kako vaspitavati i kažnjavati decu?

Pitanje:
Pomaže Bog, dragi oče! Da bih dočarala suštinu mog pitanja, ja ću vam kratko opisati jedan deo moga života. Kao mladi, i iz čiste ljubavi, mi smo se venčali i Gospodnjom voljom već naredne godine dobili lepo i zdravo detence. Dete nam je raslo u lepom braku, ali ulogu majke mislim da nisam obavljala kako treba. Bila sam veoma stroga, ali Bog dragi zna da sam volela svoje dete istinski i kako samo majka može. Zbog svoje nagle naravi često sam prekorevala i čak i tukla svoje dete.
U automobilskoj nesreći smo ga izgubili iz sadašnjeg života, kako naš sveštenik reče, Gospod ga je više voleo i trebao. Svi koji su nas poznavali kažu da je bio lepo vaspitano dete, ali meni savest nije mirna, jer mislim da sam mu trebala pružiti i pokazati više ljubavi i pažnje nego što jesam. Mnogi mi govore kako sam ja jaka i odakle mi tolika snaga da sve podnosim kako podnosim. Moram priznati da mi to smeta i pitam se zar ljudi misle da ja nisam volela svoje dete. Ja čvrsto verujem da je Bog to učinio za neko drugo dobro, i da toga nije bilo možda, mi ne bismo ni pokušali da spoznamo jedinu i pravu istinu – našu veru i da se kroz nju spasavamo. Posle svega Gospod nas je ponovo nagradio detetom. Uzdam se u Gospoda, ali se bojim, ako budem previše popustljiva, da opet neću ispuniti zadatak majke i usmeriti dete na pravi put.
Molim vas da mi odgovorite da li je greh kažnjavati decu i, ako nije, kojom metodom. Unapred zahvalna, jedna majka.
N.N.


Odgovor:
Draga majko, Treba imati u vidu da je život sveta tajna, kao i brak, krštenje, pokajanje, i drugo. Stoga, nije lako dati recept ili uputstvo za jednu takvu tajnu. Ali pokušaću da ti dam samo malo materijala za razmišljanje. Različita istraživanja su pokazala da su roditelji prema svojoj deci uglavnom onakvi kakvi su prema njima bili njihovi roditelji. Neke majke su stroge po prirodi, a neke odluče da to budu ukoliko je otac blag, iz straha da im deca ne budu nevaspitana i nespremna za život. Međutim, tamo gde je otac strožiji i autoritativniji, deca su u velikoj meri pobožnija (za čudo, prema statistici, stroge majke ovde ne prave gotovo nikakvu razliku) . Grubo i generalno uzevši, deca strožijih roditelja su upornija i otpornija (ukoliko se njihov karater ne „slomi“ roditeljskom strogošću) , dok su deca blagih roditelja razmaženija i idu linijom manjeg otpora. Sve ima svoje prednosti i nedostatke, pa tako i ovo: uporniji su donekle tvrdoglaviji, skloniji ponekad nepotrebnom komplikovanju i oprezni su u odabiranju konačnog cilja do mere koja ih čini gotovo skroz neuspešnima (ta neuspešnost i neodlučnost kod njih ponekad traje dugo, godinama, ali se u zrelom
dobu, ponekad tek posle 30-te, pretvori u stabilnost, pouzdanost i uspeh na konačno odabranom polju) . S druge strane, razmažena deca su šarmantnija, naizgled se lakše snalaze u zamršenim situacijama i brže donose odluke, uglavnom prema onome što njima lično prija ili ne, ne sekirajući se toliko za neke krajnje ciljeve. Oni su uspešniji u ranijem dobu. Lično mislim da decu ne treba preterano štititi od života, već ih od malena spontano i bez neke drame postepeno i uvek suočavati sa realnošću, učiti ih vrednostima, razlici između dobra i zla, koristi i štete, kako duhovne, tako i fizičke, a sve to koristeći zdrav razum. Strogost služi izgrađivanju samodiscipline, koja je opet potrebna radi jačanja volje. Ako takva strogost ne postiže rezultate, treba menjati taktiku i zajedno (oba roditelja) raditi neprestano, godinama, na iznalaženju najboljih načina za negovanje zdrave pameti, izgrađivanje sistema vrednosti u slobodi volje i izbora. A sve to uz molitvu i svest o neprestanom prisustvu Božjem, našeg anđela čuvara i svetitelja zaštitnika – Krsne slave, Majke Božije i svih svetih, od kojih ti blagoslov i svaku pomoć želi o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *