Pitanje:
HRISTOS VASKRSE Oče Ljubo, blagoslovite Studiram hemiju i mnogo volim prirodne nauke, te me zanima sledeće: kako po Vašem mišljenju pravoslavni hrišćanin treba da gleda na evoluciju? Naime poznato mi je mišljenje o. Serafima Rouza s jedne strane i đakona Andreja Kurajeva s druge. Sa čisto bogoslovske strane mnogo mi je bliže mišljenje o. Serafima po kome opis stvaranja sveta u knjizi Postanja treba tumačiti doslovno (što i Sveti oci kažu) i po kome je evolucija jeres. Srce mi govori da je takav stav ispravan. S druge strane, činjenica je da evolucija funkcioniše u nauci (što ne mora da znači da je tačna jer model u nauci može da da dobre rezultate, a da bude potpuno pogrešan što se i dešavalo mnogo puta) . Npr. kada se ispituje delovanje novog leka, prvo treba kod miša pronaći protein sličan ljudskom na koga treba da se deluje. To se radi tako što se predpostavi evolucija odgovarajućeg proteina od miša do čoveka, izvrši proračun unazad na osnovu te predpostavke i takav algoritam radi – uspešno se dolazi do željenog proteina. Naučni kreacionizam je sa druge strane slabo potkrepljen. Svi kreacionisti na svetu imaju desetak argumenata koje vrte u krug. Većina naučnika od Darvina pa do danas (iako su verujući) su evolucionisti. Čak je i naš Mihajlo Pupin koji je bio izrazito pobožan i to pravoslavno pobožan verovao u postepen razvoj kosmosa kroz milijarde godina. Kreacionisti govore o nekakvoj zaveri evolucionista, međutim, činjenica je da su većina evolucionista samo pošteni naučnici koji primenjujući naučni metod dolaze do zaključaka o postepenom razvoju. Kakvo je učenje naše Crkve o prirodnim zakonima, da lu su oni u ovakvom obliku (uključujući i ovakav tok vremena) počeli da deluju od trenutka stvaranja sveta ili od pada Adama i Eve? Ako su zakoni počeli da dejstvuju tek od pada, onda čitava ideja o evoluciji pada u vodu jer predstavlja neopravdanu ekstrapolaciju na daleku prošlost. Osim toga evolucionisti unapred isključuju Boga ili ga smatraju za Časovničara koji je samo pokrenuo ovaj svet u postojanje, a onda ga pustio da se razvija po svojim zakonima. Mi znamo da naš Gospod nije takav, pa možda je i tu ključna zabluda evolucionista. Mnogi mi kažu da je sve ovo nebitno za naše spasenje, ali meni je važno jer me ponekad zbog svega napadnu pomisli neverovanja. Ne mogu da se izolujem od razmišljanja o ovoj temi jer je na fakultetu često pominjemo. Kao što sam rekao srce mi je na strani stvaranja za 6 dana, pa ma koliko oni bili dugački, ali ne može razum da ignoriše brojne dokaze koji govore o evoluciji. Želim Vam svako dobro!
Ivica
Odgovor:
Voistinu Voskrese i Bog vas blagoslovio Ivice! O evoluciji se toliko priča i tematski istražuje do te mere da i neke bogoslovske nauke poput apologetike, kako bih rekao, nekako tim hipotetčnim intelektom razmišlja i zalazi za predele neizvesnog. Iz svega što ste pomenuli meni se najviše dopala vaša primedba da zaista to sve nije bitno za naše spasenje. I majmuni znaju da čovek nije postao od njih dok su ostale stvari nama Bogom otkrivene samo onoliko koliko nam je potrebno da znamo. „Idi i ne pitaj više…“ uobičajeno završavaju sveti Oci – bogoslovi.
Sve više dobijam utisak da se moderna teološka misao slabo miri sa tim. Kao hrišćani trećeg milenijuma mi smo mnogo opterećeni nekim samo-nametnim izazovom trčanja uz korak sa vremenom, u nekom sve većem gordom ubeđenjeu da mi danas najbolje razumemo pitanje spasenja; i podvlači se da smo mi na nekoj važnoj prekretnici, gde se tradicionalna vera i hrišćansko poštenje učvršćeno vekovnim blagočešćem zamenjujem intelektualnim shvatanjem i preživljavanjem Boga. Ta blagodatno-mistična ontolška veza sa Bogom se ra? ? iconalizuje i opasno siromaši nekom sve više uspaljenom željom za, kako bih rekao, prinudno-dotanim otkrovonjem. Mi prosto nismo zadovoljni „dostupnošću“ ili „širinom“ dogme o bilo čemu u Crkvi. Navešću nedavni primer kada je jean dekan jedne više bogoslovske škole po pitanju bezgrešnog začeća dozvolio sebi da se greši o Nju, koju još od apostolskih vremena nazivamo Prečistom (prosta reč koja teološki MNOGO govori) . Tako i ovde, na onoliko koliko ti je Gospod dao ti njemu reci hvala, i uzmi, i gordo ne lutaj umom za predele neotkrivenog. A ono ispada da to što je Gospod rešio da nam otkrije nama nije dovoljno, jer mi smatramo da je za naše spasenje bitnije veće znanje. Znanje i znanje, u podvižničkom bog oslovlju se nije sticalo knjigama koliko podvižnočkom „praksom“ koja čistu veru čuva da ne pređe u suvi „gosis“ svakog crkvenog učenja. Zato nam danas i preti opasnost od sve nametnije kabinetske teologije.
Biblija nam govori da su dani bili duži a danas kraći, isto tako da su ljudi po našim današnjim shvatanjima nadprirodno dugo živeli, kao Matusal i još neki. Da li i to možemo bukvalo da shvatimo ili da smireno, kao nešto ne tako bitno za naše spasenje prihvatimo da je to tako Bogu bilo ugodno. O. Serafim pribrano i lepo piše o evoluciji ali donekle i romantičn-zaljubljeno u Pravoslavlje od čega bivši protestanti stradaju. Jedno je uvek bilo najvažnije pitanje: koliko je trajao biblijski dan? A po svim bilijskim pokazateljima? ? n je bio duži. Koliko duži? Da iskreno kažem, to za mene više nije bitno, jer ni Biliji nije bilo bitno da to podrobnije objasni. Šta je to drugo nego Božija volja? I meni je to dovoljno. Ne možemo da se složimo sa evolucionostima da je Gospod stvorio pa onda zaboravio ovaj svet, jer bi tada pala u vodu kosmička činjenica da se Bog Logos ovaplotio. Čovečanstvo je bilo pripremano na Njega, zatim svedočilo o Njemu da bi Ga danas sa žudnjom isčekivalo („dođi Gospode“) . Dakle, čovečanstvo je uvek razmišljalo Njemu zato što je On uzajamno mislio o nama i do Svog Ovaploćenja se po potrebi povremeno otkrivao. Crkva je najveće svedočanstvo da Gospod nije zaboravio ovu zemlju, nego naprotiv, svakodnevno kroz? Liturgiju brine o nama
Vaš oLjubo
