Ispovest

Pitanje:
Postovani oci, citam i cujem svasta pa na kraju ne znam sta je istina… Jednom sam cuo da grehe koje jednom ispovedimo ne treba da ispovedamo vise jer mi mozemo da budemo sigurni da su nam ti gresi oprosteni, a drugi put sam cuo da grehe trebamo ispovedati dok got imamo grizu savesti, to jest dokle got se osecamo krivim. Malo sam se zbunio u vezi toga. I jos nesto… ja znam da se za pricesce priprema postom, molitvom ispovedi i prastanjem, ali u praksi se desava da se ljudi pricescuju i bez ispovedanja. Mi verujemo da su nam gresi oprosteni posle pricesca. Da li to znaci da ja ne treba da ispovedam grehe koje sam cinio pre nego so sam se pricestio sobzirom da su mi gresi u svakom slucaju oprosteni. Hvala u naped na odgovoru.
Goran


Odgovor:
Dragi brate Gorane, Ako oboliš od neke bolesti i primiš određenu terapiju, a bolest se potpuno ne izleči, lekar će sigurno zahtevati da se terapija ponovi. Tako je i kod duhovnog oboljenja. Ako ti na ispovesti kažeš svešteniku greh koji si učinio, on se zajedno s tobom moli Bogu i pročita razrešnu molitvu, to ne znači da će automatski greh biti oprošten. Zavisiće to od iskrenosti kajanja, od čvrstine odluke da se greh ne ponovi, od potpune ispovesti. Zavisiće i od posledica koje je taj greh imao na okolinu ili samoga tebe. I kad se još desi, da ti je taj greh stalno pred tobom, kao caru Davidu (Psalam 50, 5) , onda je sigurno da ga nisi dovoljno okajao, da ga nisi potpuno i iskreno ispovedio i da on i nadalje ima posledice po tebe i bližnje. Uz to te i savest tvoja na njega stalno podseća. To je dobar znak, da taj greh treba ponovo da ispovediš. Uzmimo i jedan primer. Žena, koja je izvršila jedan ili više abortusa, pokaje se, ispovedi se i misli da je to sada sve u redu. Bog joj je oprostio jednostruko ili višestruko ubistvo! Ne, ona je dužna da taj greh ispoveda dok je živa, bez obzira što možda ima i umirenje savesti. Tako i ti, greh koji si ispovedio, koji nije ostavio nikakve posledice, nemaš prekora savesti za njega, taj greh više ne moraš ispovedati. Ali, gresi koji se stalno ponavljaju (psovka, uvreda, maloverje, zavist, zlopamćenje, mržnja) treba stalno ispovedati i truditi se, koliko je to moguće, da se ne ponavljaju. Ti dobro i ispravno govoriš kako treba da se pripremamo za Pričešće: post, molitva, ispovest, praštanje… Ako to znaš, zašto da ne činiš tako. Da li će neki ljudi pristupati Svetom pričešću bez posta, bez molitve, bez ispovesti, to je njihova stvar, njihov propust. Ti znaš iz molitve koju čitaš pred Sveto pričešće, da nam Ono može biti „na zdravlje duše i tela“, ali nam može biti i na „sud i osudu“. Sve će to zavisiti od našeg pristupa Svetom pričešću. U istoj molitvi pred Sveto pričešće, mi se molimo: „Pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja moja, hotimična i nehotična, učinjena rečju i delom, svesno i nesvesno…“ Ne misliš, valjda, da je dovoljno samo ovo jednom pročitati i da su svi gresi oprošteni i da ti neopterećen gresima pristupaš Svetom pričešću. I još, ti kažeš: „Mi verujemo da su nam gresi oprošteni posle pričešća“! Na čemu se zasniva ta vera? Zar nije Hristos apostolima, a preko njih episkopima i sveštenicima, posebno dao vlast da opraštaju ili ne opraštaju grehe ljudima? Nije li On rekao: „Što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite na zemlji biće razdriješeno na nebu“ (Matej 18, 18) i na drugom mestu: „Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su“ (Jovan 20, 22-23) . Po tvome shvatanju Sveta tajna pokajanja, ispovesti je potpuno nevažna, treba je jednostavno ukinuti, jer se kroz Pričešće opraštaju gresi, koji su pre Pričešća učinjeni. Možda si ti to malo pobrkao sa Svetom tajnom krštenja, u kojoj se novokršteni oslobađa grehova počinjenih pre krštenja. Ali i tada, odrasli katihumen je obavezan da svoje grehove ispovedi svešteniku pre krštenja. Ti ne moraš da se ispovedaš pre svakog primanja Svetog pričešće. Ali, za pričešće moraš biti spreman svojim hrišćanskim životom, a to znači da upražnjavaš sve ono što jedan hrišćanin u svom životu treba da ispunjava: da posti sve postove koje je Crkva propisala, da redovno ide na sva bogosluženja u njegovoj crkvi, prevashodno na Svetu liturgiju, da živi u miru i ljubavi sa svima ljudima, da je spreman da oprosti svaku uvredu i nepravdu njemu nanesenu, a isto tako da zamoli oproštaj od onih kojima je naneo neku nepravdu. Na ispovest će odlaziti kad ima prekore savesti, kad oseti uznemirenost duše, kad primeti da se njegov život ne uklapa u hrišćanske moralne okvire. A dok to, kroz pokajanje i Svetu tajnu ispovesti, ne reši i otkloni, da ne prilazi Svetom pričešću, jer je Pričešće i oganj koji sažiže one koji nepripremljeni prilaze Svetoj čaši. Časni post je idealno vreme za pojačanu molitvu, za razmišljanje o svom životu i svojim postupcima, vreme kajanja i ispovedanja svojih grehova, kao i pristupanje Svetoj tajni pričešća. Čini i ti tako i bićeš dostojan primanja prečasnag Tela i časne Krvi Hristove. Blagoslov Božji priziva na tebe o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *