Искушења

Питање:
Поштовани оци, ја сам велика грешница и не видим излаз мојој ситуацији за сада, па вас молим за савет или макар малу утеху.
Живим већ десет година у невенчаној заједници (проблем је што мој парнтер, који је иначе католик, до сада једноставно није хтео да то учинимо, иако говори да ћемо сигурно то урадити једног дана – када год започнем тему у вези тога, заврши се свађом) . Један од разлога је то што он и није неки велики верник а и такође, што сам ја већ једном била удата (црквено, завршено прељубом мужа, тако да сам и добила одобрење од цркве да се разведем) . Тако да Вам и не помињем да за уздржавање од сексуалних односа током поста, нарочито оних дужих, он нема баш никакво разумевање, па ме просто тера на то (што на крају урадим да бих опет избегла свађе, али све време док се то дешава мрзим и себе и њега, плачем и молим се Богу да ми опрости) . Ја се надам да ћемо се ипак венчати ускоро (имамо дете од 2 године, али које је зачето вантелесном оплодњом јер ја не могу никада природним путем да затрудним због здравстених разлога) али се осећам да су моји греси, који су већ уцињени, неопростиви (живим у прељуби, родила сам дете на начин који Црква не подржава) . Да ли је моје одлажење у цркву, постови, молитве бесмислени, или за мене има бар неке наде? Очајна сам и знам да сам сама крива за све и ево плачем док вам ово пишем, јер се најискреније кајем за све што сам урадила грешно у свом животу. Мени је тешко да раскинем ову везу јер имамо дете и надам се да ћемо се ипак венчати. Знам да имам опцију да се окренем и одем, али би ми то било јако тешко да урадим. Што се тиче детета, толико сам желела га имам, да сам хтела све да пробам, и захвална сам Богу што сам га на крају добила, па макар и таквим путем. Значи ли то да опет ужасно грешим? Само да напоменем да моји духовни старатељи знају за целу моју ситуацију, били су чак и у мојој кући да разговарају са партнером и добила сам Благослов за причешће од њих, јер су увидели да ја желим да се венчам али да не наилазим за сада на разумевање од друге стране.
Мене занима Ваше мишљење, савет.
Пуно Вам се унапред захваљујем и опростите на овако дугом писму.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Сам живот, а највише наше властите жеље, бацају нас не сасвим спремне и духовно необучене на разне стране. Понекад нам се чини да се пењемо ка успесима, понекад пропадамо у нашим покушајима, а понекад нам је све бесмислено и сиво… Али, шта год да се дешава од тога и око нас, било да напредујемо или назадујемо, не смемо губити из вида оно што нас чини људима, децом Божојом и наследницима Царства Његовог, по благодати којом смо позвани. Јер, овај позив је бесплатан, долази од Оца и од Пријатеља који се жртвовао за нас док смо још били незнабошци и грешници. Стога, од нас се не очекује да „платимо карту“, већ само да се уредимо, дотерамо, очистимо, да поштујемо и позив и Онога који нас је позвао, да се не појавимо неуредни и прљави. Наравно, неко ће имати бољу, скупљу и раскошнију одећу својих добрих дела, а неко скромнију. Свако према својим могућностима. А Господ, који нас позива, зна добро тајне људске и шта је коме могуће а шта не. Он се не љути на нас ако не урадимо оно што превазилази наше знање и способности или што не зависи од нас. Али, Он жали ако не учинимо оно што можемо, и то без неке велике муке.
Теби је свакако познато да наше жеље, одлуке и размишљања имају утицаја на наш будући живот. А свако од нас је сагрешио Господу бар по нешто, свакога дана у свом животу. Шта више, сви ми још увек грешимо, али не очајавамо. Неко од нас се налази у већем блату и опасности, а нако у мањем, али о свакоме од нас Господ промишља, не нарушавајући нашу слободу увек нам нуди олакшање, спасење и своју помоћ, од сада па до краја.
Сигуран сам да, уз Божију помоћ, има толико тога што можеш учинити за добро своје и својих ближњих. Најпре, држи се увек и чврсто вере Јеванђелске, православне, и живи по њој у свему што можеш и што зависи од тебе. Твоје одлажење у цркву, постови, молитве, никако нису бесмислени. Напротив. Они су твој пут ка Богу и све што ти за сада треба, сва твоја свечана и лепа одећа. Ти је можеш украсити још многим добрим делима, својим примером у породици, своме мужу, а посебно своме детету које ти је Господ подарио. Имајући дете – тако скупоцен дар од Бога, можеш се добро старати о њему, да га не размазиш и не учиниш неспособним да касније одолева искушењима, да га поучаваш у вери и Јеванђељу, да му читаш молитве и житија светих, да га усмераваш према Оцу и Творцу небеском, коме сви одлазимо и од Кога сви потичемо.
Што се твога мужа тиче, иако сте невенчани по његовој вољи, мораш га поштовати као мужа и бринути се и о његовом спасењу, јер смо сви одговорни једни за друге, и сви једни другима можемо много помоћи. У томе је твоја улога и задатак који ти је сам Господ подарио. Зато, слушај и даље пажљиво своју савест, и труди се да је питаш пре него што одлучиш да нешто пожелиш.
Теби и твојој породици од Бога свако добро и обилну помоћ жели, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *