Искушења у браку

Питање:
Поштовани Оци, Дуго већ пратим овај сајт, тако да је дошло вријеме да вам се и ја јавим, мада унапријед знам да ми нема помоћи. У браку сам већ 14. Год. и сад је дошао крај. У велико искушење је запала моја супруга, али не вриједи, ја јој не могу помоћи. Обоје смо вјерници, одлазимо редовно на Литургије, постимо причешћујемо се. Она је спознала да нема љубави за мене а десило јој се искушење – ја га тако називам – наиме, заљубила се у једног младића који такође долази редовно у цркву и не може тога да се ослободи. То већ траје, како она каже, 4 године, а последње године доживјела је врхунац љубави (то она назива љубав) . На несрећу, ја сам то све примијетио и она ми је све признала и испричала. За младића ми није хтјела рећи, али за кратко вријеме сам и за њега сазнао. Вјерујте ми да ми је жао због тог човјека који нема везе са тим и ништа није крив. Чак се они и не познају, а ни ја. Кад ми је то све испричала, сматрала је да ћу је напустити и отићи. Она каже да би она тако урадила. А ја се нисам покупио и изашао. То већ траје од јула прошле године. Сматрао сам да ће то све проћи разумијем је једноставно. Са свештеником смо разговарали исповиједали се, али није вриједило. Јуче сам добио позив од суда за развод брака. Сигурна је да на такав начин морам изаћи. Вјерујте, нисам могао тек тако напустити своју дјецу, а и њу искрено волим. Тешко ми је, душа ми се чупа из мене, али искрено волим Бога и вјерујем у Њега, тако да ћу, надам се, све то поднијети. Зато сам на почетку и написао да ми нема помоћи, једино утјеху и савјет молио бих од вас да чујем. Велики поздрав. Благословите.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, То што си навео, да се она наводно заљубила, дефинитивно није разлог. Твоја супруга је већ дуже времена незадовољна нечим у вашем браку. А ти би требао да знаш чиме? Иначе, мислим да си прилично неодлучан и да, на неки начин, имаш обичај да остављаш другима да решавају важније ствари у животу. Можда је то прави разлог? Одлучност се не огледа у томе да неко „пресече“ ствар некаквом инстиктивном одлуком, која долази из уске и себичне памети, по нагону или из преосетљивости. Одлучност је када човек реши да гледа истини у очи и да се хвата у коштац са реалношћу, ма каква она била. Јер, Господ је Добар и никада не допушта искушења која су јача од нас.
Поздравља те, О. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *