Pitanje:
Pomaže Bog
Oče imam jedno malo čudno pitanje: Interesuje me zašto je Gospod nekim Apostolima menjao a nekim ostavljao imena. Kroz praksu Crkve mirjanima se uglavnom nije menjalo ime. Postoje li pravoslavna imena? (Da li Pišta može posle krštenja da ostane pišta? )
Tabakov Dragan
Odgovor:
Dragi u Hristu Dragane
Menjanje imena kako u Bibliji tako i u kasnijem životu Crkve imalo je za cilj da obeleži unutrašnju promenu kod čoveka; u svakom slučaju jednu veliku promenu u ovome životu kada nastupa sasvim novi, u hrišćanskom smislu onaj preobraženi ili pokajnički život. Takvu promenu imena beležimo još kod Avrama, kada mu je Sam Gospod promenio ime u Avram, i time obelžio njegovu novu službu koju je u svom poslušanju poneo da bude otac mnogim narodima, i da iz njegovog semena dođe Iskupitelj. U Novom Zavetu vidimo skoro identičan slučaj kada je Simona preimenovao u Petra, a sinove Zavedejeve u „vonerges“, što zanči sinovi gromova. Petar označava kamen, tu tvrdu veru koja će PROMENITI mnoge narode i koja će biti dzasnovana na Božijem radu na spasenju čoveka i tvari. Sveti Teofilakt kaže za sinove Zavedejeve da su dobili nova imena zbog toga što će biti „propovednici bogoslovlja“, a opet, i ovde se zabeležava ta velika promena u njihovim životima jer postaju „lovci ljudi“ (Mk.1, 17) , ili sabirnici novoga stada što će biti današnja Novozavetna Crkva. Ovim Crava ne prestaje da obeležava te velike duhovne promene kod svojih čeda nego i dalje nastavlja, ali sada sa već izgrađenim svijim bogoslovljem. Pre svega „rođenje novog čoveka“ (krštenje) obeležava se novim imenom, jer njegov životni put nagoveštava da će biti ispovednički, pa zato je i predlagala imena velikih proslavljenih mučenika koji su svoja mnogobožačka imena osvetili (krstili) svojom mučeničkom krvlju. Prvi hrišćanina svojim krštenjima dobijali su sveta biblijska imena, ona koja su u Boga večno živa, ili imena prvih mučenika koji su svojim „svedočenjem“ o Hirstu kamen po kamen razgrađivali jednu mnogobožačku svetsku silu (imperiju) kao što je to bio Rim.
Slabljenjem ranijih hrišćanskih zajednica javlja se novi oblik ispovedništva u podvigu monaštva. Ako obratimo pažnju na čin današnjeg monaškog postriga onda vidimo da ti monasi „umiru za svet“, i ta promena obeležava se novim imenom koje dobijaju.
U svetovnom životu hrišćani su dobijali imena zavisno od svetoga tog dana kada su se rodili, i to se još uvek zadržalo, što svedoči molitva osmog dana po rođenju deteta, koja se još zove i dznamenovanje, tj. davanje imena. Tada se obično daje biblijsko ili „crkveno“ ime, što bi ustvari bilo ime nekog svetitelja, ali kasnije pod uticajem potreba za očuvanjem našeg nacionalnog identiteta to se ime menjalo u tzv. narodno, u obično ona stara slovenska imena koja smo imali još do primanja hrišćanstva. Sada se sve dešava obrnutim tokom, tj. da imena koja se dobijaju na „znamenovanju“ (u narodu poznato kao „na vodici“) , da se ona na krštenju menjaju u narodna, ili u imena koja su pod uticajem narodnih kulturnih previranja (često zbog konfuzije identiteta) kao i politike (prisetimo se da i danas imamo jadnih „mašinki“ i „traktorki“, kao i karođorđa) .
Ja ne znam da li je upošte potrebno objašnjavati potrebu da svi kršteni hrišćani treba da imaju hrišćanska imane ali imajući u vidu da bi to već bilo lagano skretanje sa ove naše teme, želim da u najkraćem kažem da Pišta kroz „ponovno rođenje“ nikada ne može da ostane „pišta“, nego treba da nosi neko od onih osvećenih imena Božijih ljudi koji sada blaguju u Nebeskoj Crkvi sa Gospodom Isusom Hristom. Da, itekako postoje „pravoslavna“ hrišćanska imena, i dužnost je svakog sveštenika da ih daju na krštenju kako deci tako i odraslim. Neobjašnjivo je kada nekoga primamo u Crkvu a dozvolimo mu da zadrži nehrišćansko ime, i pored tog fakta što Apostol govori da nastupa „novi život“ (Rim.6, 4) , i to „rađanjem odozgo“ kroz „vodu i Duha“ (Jh.3, 3-6) . Svojim krištenjem mi ostavljamo starog čoveka i oblačimo se u novog: „vo Hrista oblekohomsja“ (u Hrista obukosmo) , kako svedoči i prokimen svete Tajne krštenja. S blagoslovom i poštovanjem
protojerej Ljubo Milošević
