Имена Апостола?

Питање:
Помаже Бог
Оче имам једно мало чудно питање: Интересује ме зашто је Господ неким Апостолима мењао а неким остављао имена. Кроз праксу Цркве мирјанима се углавном није мењало име. Постоје ли православна имена? (Да ли Пишта може после крштења да остане пишта? )
Табаков Драган


Одговор:
Драги у Христу Драгане
Мењање имена како у Библији тако и у каснијем животу Цркве имало је за циљ да обележи унутрашњу промену код човека; у сваком случају једну велику промену у овоме животу када наступа сасвим нови, у хришћанском смислу онај преображени или покајнички живот. Такву промену имена бележимо још код Аврама, када му је Сам Господ променио име у Аврам, и тиме обелжио његову нову службу коју је у свом послушању понео да буде отац многим народима, и да из његовог семена дође Искупитељ. У Новом Завету видимо скоро идентичан случај када је Симона преименовао у Петра, а синове Заведејеве у „вонергес“, што занчи синови громова. Петар означава камен, ту тврду веру која ће ПРОМЕНИТИ многе народе и која ће бити ѕаснованa на Божијем раду на спасењу човека и твари. Свети Теофилакт каже за синове Заведејеве да су добили нова имена због тога што ће бити „проповедници богословља“, а опет, и овде се забележава та велика промена у њиховим животима јер постају „ловци људи“ (Мк.1, 17) , или сабирници новога стада што ће бити данашња Новозаветна Црква. Овим Црава не престаје да обележава те велике духовне промене код својих чеда него и даље наставља, али сада са већ изграђеним свијим богословљем. Пре свега „рођење новог човека“ (крштење) обележава се новим именом, јер његов животни пут наговештава да ће бити исповеднички, па зато је и предлагала имена великих прослављених мученика који су своја многобожачка имена осветили (крстили) својом мученичком крвљу. Први хришћанина својим крштењима добијали су света библијска имена, она која су у Бoга вечно жива, или имена првих мученика који су својим „сведочењем“ о Хирсту камен по камен разграђивали једну многобожачку светску силу (империју) као што је то био Рим.
Слабљењем ранијих хришћанских заједница јавља се нови облик исповедништва у подвигу монаштва. Ако обратимо пажњу на чин данашњег монашког пострига онда видимо да ти монаси „умиру за свет“, и та промена обележава се новим именом које добијају.
У световном животу хришћани су добијали имена зависно од светога тог дана када су се родили, и то се још увек задржало, што сведочи молитва осмог дана по рођењу детета, која се још зове и ѕнаменовање, тј. давање имена. Тада се обично даје библијско или „црквено“ име, што би уствари било име неког светитеља, али касније под утицајем потреба за очувањем нашег националног идентитета то се име мењало у тзв. народно, у обично она стара словенска имена која смо имали још до примања хришћанства. Сада се све дешава обрнутим током, тј. да имена која се добијају на „знаменовању“ (у народу познато као „на водици“) , да се она на крштењу мењају у народна, или у имена која су под утицајем народних културних превирања (често због конфузије идентитета) као и политике (присетимо се да и данас имамо јадних „машинки“ и „тракторки“, као и карођорђа) .
Ја не знам да ли је упоште потребно објашњавати потребу да сви крштени хришћани треба да имају хришћанска имане али имајући у виду да би то већ било лагано скретање са ове наше теме, желим да у најкраћем кажем да Пишта кроз „поновно рођење“ никада не може да остане „пишта“, него треба да носи неко од оних освећених имена Божијих људи који сада благују у Небеској Цркви са Господом Исусом Христом. Да, итекако постоје „православна“ хришћанска имена, и дужност је сваког свештеника да их дају на крштењу како деци тако и одраслим. Необјашњиво је када некога примамо у Цркву а дозволимо му да задржи нехришћанско име, и поред тог факта што Апостол говори да наступа „нови живот“ (Рим.6, 4) , и то „рађањем одозго“ кроз „воду и Духа“ (Јх.3, 3-6) . Својим криштењем ми остављамо старог човека и облачимо се у новог: „во Христа облекохомсја“ (у Христа обукосмо) , како сведочи и прокимен свете Тајне крштења. С благословом и поштовањем
протојереј Љубо Милошевић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *