НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Црквена уметност (иконе, појање, ...) » Иконе, остатак традиције идолопоклоничког доба

Иконе, остатак традиције идолопоклоничког доба

Питање:
Имам једно питање везано за иконе. Наиме, моје мишљење је да иконе представљају директно непоштовање прве Божије заповјести. Знам да је став наше Цркве да су иконе представљање стварних догађаја а не Бога самог, али ако Он каже ‘Не гради лика резана нити КАКВЕ СЛИКЕ’ онда би то требало да значи никакве, а ‘ма хајде моземо ми стварне догађаје сликати’ (опростите ако звучи увредљиво – није ми намјера) . Као други аргумент бих навела представљање лика Исуса Христа- он је Бог али и човјек – Његово значење и рођење има духовну сврху (извођење на прави пут) , а не материјалну. Његово материјализовање кроз иконе, по мом мишљењу, удаљавају нас од Њега самог. Исто тако, код нас је обичај да се нпр. при уласку у цркву одмах прилази икони која се цијелива – зар то исто није непоштовање Бога, јер он каже ‘НЕМОЈ им се КЛАЊАТИ нити им СЛУЖИТИ’? Зар иконе нису остатак традиције идолопоклоничког доба? Зашто Православна Црква није прихватила став католичке (чини ми се да су иконе биле један од главних разлога великог раскола) ? Ова појава ми уистину није јасна, те вас молим да ми разјасните став Цркве о томе. Хвала Вам! Поздрав!
Ана


Одговор:
Што се тиче Вашег питања о иконама, оно је заиста комплексно и тражи веома опширан одговор. Ја ћу покушати само кратко да наведем неколико битних
чињеница.
Прије свега желим да нагласим да нема никакве везе између икона и великог раскола. Око икона су се водиле велике полемике и треба нагласити да је запад по питању истих у то вријеме био „православнији“ од самог истока. То значи да тадашњи западни дио, тада једне цркве, уопште није доводило у питање вриједност икона. Само поштовање икона утврђено је и објашњено на Седмом Васељенском Сабору 787. Слицна питања која Сте поставили у свом питању постављали су и иконоборци тј. они који су се залагали за непоштовање и уништавање светих икона, при томе се позивајуци на јеврејску традицију. При томе су заборавили како је била уређена Скинија (богослужбени шатор састанка) и то директно по Божијем наређењу, а касније и сами Соломонов Храм.
Најбитније је да кажем да поклоњење иконама има свој извор у најважнијој чињеници историје тј. у оваплоћењу (очовјечењу) Христовом. Дакле Христос је
Богочовјек (Бог и Човјек) једна Личност која својим доласком и боравком у историји даје нама могућност да Лик можемо представљати и поштовати. Сходно томе
можемо представљати и поштовати светитеље. Опет наглашавам да је ово заиста комплексна тема, а ја ћу у још неколико реченица покушати појаснити.
Дакле, иконама приличи поклоњење, али не и богослужење (обожавање) . При томе треба напоменути да се ми не поклањамо материјалу, или материји од које је икона сачињена, него се поклањамо личности чији лик икона представља. Да упростим објашњење: Када имате слику вољене особе, па због физичке раздвојености искажете своју љубав према тој особи пољубивши њену слику, ви
љубите папир, али не зато што волите тај папир и боје, него личност која је представљена на слици.
Знаци ваша љубав није упуцена папиру и боји него живој љубељној личности.
Због тога што не сматрам да сам и окрзнуо овако сироко постављено питање, молим Вас, да уколико заиста имате интересовања по овом питању, а и због ваше духовне користи прочитате нешто о Седмом Васељенском Сабору, јер заиста нема сврхе да то ја објашњавам.
срдачно
о Страхиња Јањић

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *