НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Разно » Грех после исповести

Грех после исповести

Питање:
Pomaze Bog postovani Oci imam jedno pitanje koje ja mislim da je vazno za spasenje. Razumeo sam vas kad kazete da se greh oprasta na svetoj tajni ispovesti i da je onda greh oprosten medjutim, sta se desava ako covek ucini neki greh posle ispovesti a umre, a nije stigao da se ispovedi ali ipak se pokajao i molio Boga za oprostaj dali mu Bog oprasta? Sa puno postovanja Hvala na odgovoru! Mitar
Mitar


Одговор:
Драги брате Митре, Свештеник, кроз Свету тајну покајања, прима исповест верника и он се, заједно са покајником, моли да Господ опрости исповеђени грех. Не опрашта грех свештеник, већ је он само посредник, како ће и рећи вернику на исповести: “ Ја сам само сведок, да посведочим пред Њим све што ми будеш рекао…“ Грехе опрашта Бог по својој милости, а покајани човек то готово одмах и осећа, по умирењу своје савести. Ако је човек исповедио своје грехе у педесетој години живота, а после наставио да живи и греши, можда и тридесет година, кајући се сам пред собом, а не исповедајући се, опроштај грехова ће зависити искључиво од Божје милости, јер једини Он зна расположење и искреност кајања. У твом питању је вероватно реч о човеку у годинама, који је исповедио своје грехе, надајући се скором крају живота, а онда је учинио нови грех, који није стигао да исповеди. Не могу веровати, да овај човек „није стигао“ да се исповеди, а сви су знали да се „кајао и молио Бога за опроштај“. Па кад су знали да има непокајани грех, зашто онда неко од фамилије није позвао свештеника у кућу? Свештеник би одмах дошао, исповедио би га и причестио и овај човек би „мирне душе“ могао окончати свој земаљски живот. Међутим, ако је човек погинуо или изненада умро, када није било времена ни могућности, па ни довољно свести код умирућег, онда ће Бог сигурно судити по његовом животу после исповести. Наш народ има мудру изреку: „Сачувај ме, Боже, изненадне смрти“. Код изненадне смрти нема могућности кајања и исповедања својих грехова, већ човек одлази Богу на истину неприпремљен, непокајан. Ако си, драги брате Митре, говорио о конкретној личности и догађају у твојој фамилији, моли се Богу за премилог сродника, да Господ буде милостив према њему, јер „много је моћна молитва праведника“, говори нам Свети апостол Јаков (Јаковљева посланица 5, 16) . Да Господ прости души твога сродника, а теби да благослови улазак у Свету четрдесетницу о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *