Pitanje:
Pomaže Bog, Pre nekoliko meseci sam postavio pitanje u vezi genealogije Isusa Hrista i njegovog zemaljskog porekla po precima koji se nabrajaju u Mateju u prvom poglavlju i po Luki u trećem poglavlju. Naime tu postoje neslaganja i ja sam sasvim iskreno, postavio pitanje nadajući se vašem odgovoru. Niste mi odgovorili, ne znam zašto, nemojte misliti da sam pod uticajem neke sekte i da ne daj Bože provociram, Bog mi je svedok da me zaista interesuje odgovor a ne da bih kritikovao i postavljao pitanja bez razloga.
Evo još samo nešto jer sam sad upravo pročitao Vaš odgovor na pitanje ovde postavljeno o izlečenju slepog od rođenja gde ste napisali da deca zaista odgovaraju zbog grehova svojih roditelja citirajući Carevima 11, 12 i 21, 29 ali ja sam baš pročitao Jezekilja 18; 19-25 gde nam Gospod jasno govori da neće kazniti sina zbog greha njegovog oca. Najiskrenije, Vas molim odgovorite. Možete i na privatni mail, Vi sigurno imate više duhovnosti i nadahnuća od mene, da ne lupam glavu i ne iskušavam svoj u veru, koja mi je sad potrebnija nego ikad.
Bože pomozi!
Dragan
Odgovor:
Poštovani Dragane, ili ja nisam razumeo vaše pitanje ili ga vi niste dobro postavili? A vrlo je retko da mogu da omašim suštinu pitanja. Ja ne razumem kakva neslaganja postoje u vezi genealogije istorijskog porekla Gospoda Iisusa Hrista? ! Da li se pitanje tiče paralelenog sinopsisa evanđelja u odnosu na neku «protivurečnost»? Ali tamo apsolutno nje nema, jer je Sveto Pismo Bogonadahnuta knjiga! Ne sećam se tog vašeg pitanja. Ni sada ga niste obrazožili kao jasan problem nego se usredsređujete na nešto drugo.
Takođe, ne znam u kojem sam kotekstu odgovorio na mesto koje ste ukazali u Prvoj Carevima. Ali treba da kažem da uprkos tome što tvrdite da ne «kritikujete» vi ustvari ovde samnom polemišete.
Postoji kontiniuitet tumačenja i njegova simfonija, kao i crkveno predanje. Mi se ovim vrlo strogo upravljamo da ne padnemo u iskušenje i izvrnemo neku misao u Božijem Otkrovenju. Svakako da je danas vrlo moderno da izigravamo teologe i poznavaoce Biblije, ali i dalje u najprostijem narodu vrlo je aktuelno saznanje bogobojažljivosti da ne činimo ništa loše, barem zbog toga da nam se sutra to ne odrazi na našu decu. A to je ustvari autentična Evanđelska misao, da su prosti apostoli sasvim normalno upitali svoga Učitelja: «Ko sagreši, ovaj ili rodittelji, te se rodi slep». A i danas danji se rađaju hromi, slepi, bolesni i slični. Putem DNK možemo da dokažemo da greške u odnosnu na Život (gresi) roditelja, čisto tim «hemijskim» putem mogu da se odraze na njihovu decu, kao zavisnost od alkohola, od droge; bolest od hipotetisa i dijabetisa, od raznih bolesti bolesne seksualnosti, a da ne govorim o mentalnim posledicama, samo zbog toga što su majke za vreme trudnoće živele egositičkim i grešnim životom pa su u svoju krv unosile: nikotin, alkohol, i razne narkotike koji fizički i mentalno razaraju čoveka. Samo po ovom «mehaničkom» možemo da dokažemo da deca stradaju od greha roditelja.
Ovde možeme da privedemo i kolektivne grehove čovečanstva koji stvaraju «ekološko pitanje», kada mi svojim egoizmom uništavamo ovu Bogom nam danu planetu, ne misleći na posledice otrova koje stvaramo i zagađenosti koji će sutra sigurno da utiču na pokolenja koja dolaze. Recimo današnja nuklearna industrija itekako se predstavlja kao «greh roditelja» u odnosu na decu koja treba da dođu. Ovde krasnorečiva (elokventna) i hitra teologija mnogo ne pomaže da bi zaštitila decu od grehova svojih roditelja, koji bogoborstvuju protiv promisli i «zakona prirode», koju je Gospod ustanovio kao savršenu i premudru simfoniju radi zdravog života čoveka.
«Ko sagreši, ovaj ili roditelji…»? Gospod svojim odgovorom potvruđuje legitimnost ove misli i kaže: «Ne sagreši ni on ni roditelji njegovi…» (Jn. 9, 2 – 3) . U Ishodu 20, 5 deca do trećeg ili četvrtog kolena nose greh roditelja. Isto kao i unuci i praunuci vrlo nesrećnog Manasije, Joahaz, Jehonija i Sedekija trpe kaznu. U svom Plaču Jeremija tuži: «Oci naši grešiše, i već ih nema, a mi nosimo kaznu za bezakonja njihova» (5, 7) . To proklestvo za nedela i zločine kada se i pred našim savremenim očima čitave porodice gase nije lako sakriti (lično znam za ugašene kuće po okolnim selima u kraju u kojem sam rođen) . Tu teološka dijalektika mnogo ne pomaže! Mnogi slučajevi zapisani su i u literaturi narodnog blagočešća gde se na tuđim lošim i tragičnim primerima učimo da gradimo svešteni strah Božiji i «plašimo» za svoju decu.
I danas danji često čujemo u našem narodu: kako se samo ne boji za svoju decu! ? Za ovo nije potrebno neko konkretno oslanjanje u Bibliji, nego jednstavno postoji neka iskonska ontolška veza, koja prosto uređuje prirodni zakon, nezavisno od toga koliko je čovek religiozan ili čak ateista.
To što ste pročitali kod Jezekilja tumači se, odnos greha i ličnog morala, i Tajne pokajanja o kojoj Prorok prorokuje u «budućem Carstvu Mesije», kako kaže Lopuhin. Taj odnos je drugačiji, jer danas imamo Crkvu, ali itekako nisu grešnici zaštićeni od zla koji su činili njihovi preci. Naravno, nema greha koji ne može da se pokajanjem poništi, mada, ponekad i posle pokajanja mnogi podvižnici smireno su nosili krst, koji su grehom zaradili. U današnjem modernom svetu možemo da navedemo primer čoveka koji u grehu zarađenu bolest side nosi, koji može da se pokaje i sasvim preobrazi svoj život u sveti i evanđelski, ali bolest koju je grehom nasledio nosi je do kraja života.
Ako želite da o ovom polemišete onda izvolite i priključite se našoj svetosavskoj listi razgovora i druženja pa ćemo da lepo razgovaramo. Ovaj vaš izbor razgovora nepotrebno opterećuje ovu vrlo posebnu i korisnu, i najlepšu rubriku sajta. Oprostite, ali ja više ne mogu sebi da priuštim da se javljam privatno svakom ponaosob, a posebno nekom raspravom, jer skoro svakodnevno dobijam poštu gde mi se ljudi obraćaju sa vrlo teškim stvarima, a tako je malo vremena za ovaj internet i njegovu ogromnu potražnju.
Iskreni pozdrav
oLjuba
