Egzorcizam

Pitanje:
Pomaže Bog
Uz veliki pozdrav prenosim ogromnu dozu zadovoljstva koje je skoncentrisano i usmereno ka vašem sajtu. Do sada sam bio revnosni pratilac kompletnog bogatstva vašeg materijala, kako arhivskog tako i onog kojim se trudite da ažurirate aktuelna dešavanja. No evo pojavi se potreba za jednim pitanjem. Naime učesnik sam na raznim forumima koji se direktno ili indirektno na razne načine bave duhovnim tematikama. Dobar deo njih je prenatrpan subjektivnim ili površno analiziranim i argumentovanim i kvazi-činjeničnim materijalima. Iz tog razloga da bih pokušao da na adekvatan način u neku ruku utičem na to i dostavljam adekvatniji sadržaj obraćam se vama na pomoć. Radi se o raspravi i istovremeno komentarisanju u okviru teme „Egzorcizam“. Voleo bih da sa vaše strane čujem adekvatno obrazloženje i objašnjenje vezano za tu temu. Unapred hvala i u zdravlje i na spasenje svoj braći
Nenad


Odgovor:
Dragi Nenade, ako pregledamo liturgičko bogoslovlje biće teško da nađemo konkretan čin „egzorcizma“ kako se on danas većinom u zapadnom svetu pretstavlja i nama putem raznih medija otkriva. U pravoslavnom proširenom (dopolniteljnom) Trebniku može da se nađe „Posledovanie molebnoe o izbavlenii ot duhovъ nečistihъ“, što u prevodu znači: čin ili ustav po kojem se vrši moleban za izbavljanje (ili oslobađanje) od nečistih duhova. Ovo je vrlo oprezno formulisano sa uvažavanjem ozbiljnosti sa kime se ima posla. Borba sa nečistim duhovima je jedno a samo derzostno (samoubeđeno) isteravanje nečistih duhova iz stradajućih ljudi je nešto drugo (to je samo Bogočovek radio) , i takva molitvena forma ne postoji u Pravosalvnoj Crkvi nego samo u rimokatoličkoj.
Kao što pomenusmo, naša Pravosalvna Crkva prilazila je ka ovom izazovu vrlo ozbiljno i oprezno. Ne daje se svakom blagoslov da se bavi ovim poslom, nego samo određenim ljudima ozbiljnog molitvenog života. I za to postoji duboki razlog. Na žalopojke apostola zašto nisu mogli da izgone demone Gospod je jednostavno odgovorio: „Ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom“ (Mt. 17, 21) . To je ostalo vrlo jasno i Crkvi, pa je ona tako uredila da se za takve stvari daje blagoslov samo sveštenoslužiteljima poznatog podvižničkog života. Ne može sveštenoslužitelj slabijeg molitvenog života da se hvata u koštac i izaziva ove duhove zlobe i svakog drugog zla, jer smo učeni: „Kako ko može ući u kuću jakog i pokućanstvo njegovo oteti, ako najpre ne sveže jakog? “ (Mt. 12, 29; Mk. 3, 27) . Po Svetim Ocima „svezivanje jakog“ je ukroćavanje demona; a kada čitamo Žitija Svetih često će da sretimo kod ljudi svetog podvižničkog života, da su u momentima svojih moltvenih usavršavanja, ili nadljudskog smirivanja ploti – posta, bili ljuto kušani demonima. A to je zbog toga što su ćavoli bili „provocirani“ i mučeni. Svaki pravednik pred Bogom on je do sveopšteg suda još i mučitelj demona. Molitva i post su alat sa kojima se te nečiste sile svezuju, ukroćavaju, ponižavaju, i onda u takvom njihovom nemoćnom i poniznom stanju „čisti se kuća“. U tom smislu sv. prorok Isaija kaže da mi treba da „pripremimo oružija i štitove“ (21, 5) , kao i sv. apostol Pavle kada kaže: „Obucite se u sveoružije“ (Ef. 6, 11) .
U Pravoslavnoj crkvi svaki sveštenik je „exorcista“ ili „zaklinatelь“ (onaj koji zaklinje) , ali samo u sv. Tajni krštenja, gde direktno silom Duha Svetog – Njegovom punoćom ove tajne, sveštenik isterava ničiste sile iz oglašenog, i tako ga priprema za pogruženje u „smrt i vaskrsenje“, i za sapričasnika Tela Hristovog (člana Crkve) . Ali to „zaklinjanje“ nečistih sila nije vezano za sam čin molitvoslovlja o kojem mi ovde govorimo, gde se traži lična duhovna sprema – to odevanje u oružija i štitove, da ne bude bolnog odgovora: „Isusa poznajem, i Pavla znam, ali ko ste vi“ (DA. 19, 15) . U „Posljjedovaniju o izbavljanju od duhova nečistih“ mi isto nalazimo šest egzorcističkih molitvi, ali po mom ruskom iskustvu znam da je Ruska Crkva posebnim blagoslovom birala svešetnike koju su imali za poslušanje da vrše zklinjanja“ (exzorciso) đavola, da on izađe iz ljudi koje je svojim nečistim prisustvom prouzrokovao njihovo strašno stradanje. To se većinom praktikovalo po manastirima jer su po nekom nepisanom pravilu stradalnici ove vrste obično tražili pomoć po njima, i danas još uvek to možemo vrlo često da vidimo.
Lično znam da je u manastiru Sve Trojice u Džordanvilu postojao duhovnik koji je samo on imao blagoslov da vrši ovu tajnu molitvoslovlja, kao što i danas znam da samo odrećeni jeromonasi sa blagoslovom nastojatelja mogu da ispovedaju. Ako se ne varam i u Ostroškom manastiru postoje sveštenolica koja imaju poseban blagoslov da mogu da se bave „zaklinjanjem“ nečistih sila. Pri svemu tome, u zavisnosti od slučaja, mora da postoji i posebna priprema duhovnika koji se obično traži u molitvenom tihovanju i pojačanim postom.
Demoni su zveri bogoboračke i čovekoboačke, koje po sv. Klimentu Rimskom „mrze čoveka“, a po sv. Kirilu Aleksandrijskom su „gonioci“, koji znaju da pođu i u kontranapad. Jer kada demon napusti čoveka on luta kroz „bezvodna mesta tražeći pokoja, i ne nalazi ga“, i u tom očaju on ide i trži pomoć od „sedam drugih duhova“ zato što je „dom pometen i ukrašen“, i on obhjavljuje ljutu borbu, jer kao što Evanđelje reče, van svoga zla u kojem on nalazi sebe nema pokoja (Mt. 12, 43 – 45) . Ovo potvrđuje i sv.Isaak Sirin rečima: „Kod našeg neprijatelja đavola postoji drevni običaj da sa umnožavanjem podviga on hitro razvija svoju raznoliku borbu – u saglasnosti sa bogatim izborom oružija koja on poseduje, i prema namerama lica on menja taktiku svog rata“ (Tvorenija, slovo 60, st 323. Moskva 1911) . Zbog toga pravoslavno iskustvo u vezi isterivanja demona vrlo je odgovorno prema svom sveštenstvu, onom koje služi Crkvi po opštoj blagodati, a ne ličnim podvizima i čistotom života. Ima tu razlike, jer jedno je biti pokriven tajnom sveštenstva, i opštom molitvom Zajednice goniti demone, a drugo je posedovati taj dar svojim ličnim zaslugama kao „drug Božiji“, kako to lepo objašnjava sv. Kirilo Aleksandrijski (Tvorenija, knj. II, st. 416. Moskva 2001) . Važno je da se napomene da nebi smeo svako da se bavi „zaklinjanjem“ demona i svih njegovih sila vražijih, nego samo provereni duhovnici sa velikim podvižničkim iskustvom. Postoji mogućnost da sveštenoslužitelj slabijeg molitvenog života sam postane žrtva demonskih zamki, njegovog kontranapada, zašta postoje svedočanstva da je i toga bivalo sa izuzetno ozbiljnim poslsdicama.
Sa pozdravima Vaš oLjubo

2 komentar(a)

  1. Pomaze Bog . Ja sam opsednuta demonima. Interesuje me gde i kod koga da se obratim za pomoc u Srbiji ili Svajcarskoj posto sam trenutno u CH. Hvala unapred na odgovoru.

  2. Pomaže Bog.

    Da ne bi bilo zabune, ni kod katolika se ne podcjenjuje moć palih duhova i to je ozbiljna tema. Prema nauku Katoličke crkve egzorcist vrši službu „u ime Krista i Crkve“, ne zaklinje u svoje vlastito ime. Sve se mora obavljati prema poslušanju koje određuje episkop pojedinom sveštenom licu itd. Naravno, razlika ima. I punina Istine je u Pravoslavnoj Crkvi.

    Navodim sažetak o egzorcizmu i egzorcistu u nauku Katoličke crkve:
    „Egzorcist treba biti čovjek duboke vjere, odlikovati se pobožnošću, znanjem, razboritošću i neporočnošću života (Kanon 1772). I kao što je opsjednuće krajnji oblik djelovanja sotone, tako je egzorcizam krajnji oblik djelovanja u ime Božje, jer je egzorcizam javna molitva Crkve, učinjena s autoritetom Crkve, jer ju čini svećenik kojeg je imenovao biskup. Za vrijeme vršenja egzorcizma potrebno je stalno moliti kako bi se, po vjerovanju, dogodila Božja pobjeda i prisjetilo se vjernike da je njihov cilj trojedini Bog, a ne idoli i da je sva Sotonina moć podvrgnuta Kristovoj vlasti.“
    Postoji stari obrednik egzorcizma i novi, koji je donekle ublažena verzija staroga obrednika egzorcizma itd.

    Citirani dio je s Wikipedije

    U Pravoslavnoj Crkvi je sačuvano vrlo precizno, cjelovito, svetootačko poznavanje djelovanje palih duhova, i o tome nema spora.

    Bogu hvala na vašoj stranici.

    Praštajte i pomenite i svako dobro od Gospoda…

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *