НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Иницијативе » Детаљније и опширније објашњење повода за Молбу православних родитеља

Детаљније и опширније објашњење повода за Молбу православних родитеља

Београд, 2014. године
 
ПРАТЕЋИ ДОКУМЕНТ МОЛБЕ
ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ
ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ

 
Детаљније и опширније објашњење повода за Молбу православних родитеља
 
ПОШАСТ ИДЕОЛОГИЈЕ СОДОМИЗМА
– непосредан повод за нашу Молбу –

 
Верни народ Српске Цркве (православне породице и њихова деца) се последњих година суочавају са све већом саблазни и опасношћу која се надвија над младим православним нараштајима у Србији.
У питању је продор једне нове тоталитарне идеологије која се по својој опасности, тоталитарности и штетности нимало не разликује од фашизма и комунизма. То је идеологија џендеризма или идеологија содомизације друштва (додатни називи који се срећу за ову идеологију у литератури је „идеологија хомосексуализма“, „геј идеологија“ – међутим, како ћемо даље у тексту објаснити, адекватније је ову идеологију назвати „идеологија џендеризма“, „идеологија содомизма“ или „идеологија полних изопачености“ с обзиром да њени заговорници не теже промоцији искључиво хомосексуализма већ и осталих полних развраћености).
У овом одељку објаснићемо укратко у чему се састоји ова идеологија, а потом појаснити начине на који се она шири у нашој држави, и на крају – који је њен коначни циљ и уједно и опасност за православне нараштаје.
 
Шта је идеологија џендеризма (идеологија содомизма)
 
Срж ове идеологије састоји се у наметању концепта да не постоји само мушки и женски полни идентитет те да биолошки пол није ни на који начин повезан са оним како се ми „изнутра“ осећамо. То, да ли се ми осећамо као мушко, женско или нешто треће, названо је род (енглески „gender“).
Пол (мушки и женски) и род (мушки, женски, нешто треће) према овим теоретичарима не иду обавезно заједно, већ је за то „криво“ друштво које социјализацијом „присиљава“ бебе рођене са нпр. мушким полним карактеристикама да се морају и осећати као мушкарци . А заправо, према овим идеолозима родне теорије, особа може бити по полу мушкарац, по „роду“ нешто сасвим друго, а по сексуалној оријентацији нешто сасвим треће или четврто.
Дакле, покретачи ове тоталитарне идеологије су креирали један социјални конструкт – род, затим га одвојили од биолошких одредница тј. пола. А потом су припадност роду и сексуалној оријентацији подигли на ниво људских права и тако је настала тзв. сексуална мањина.
Важан елемент ове идеологије је да човек по сексуалној оријентацији може бити буквално шта год пожели, јер то није везано ни за пол, ни за род већ искључиво за то према чему/коме та особа осећа сексуалну привлачност. Те тако једна особа рођена као жена (пол), може се осећати као да је мушкарац (род) а осећати сексуалну привлачност, рецимо и према женама и према мушкарцима (у том случају се каже да је она „бисексуалне“ оријентације) .
Према овим тоталитарним џендеристима (сматрамо овај назив адекватним за ову идеологију јер се базира на теорији о постојању род и о одвојености рода и пола) сексуалних оријентација може да буде малтене онолико врста колико има људи!
Из тога можемо закључити да ова идеологија не тежи само ка промоцији хомосексуалне оријентације, већ и промоцији свих врста изопачености сексуалног нагона.
Као доказ за то можемо видети у прогресији назива скупине поборника ове идеологије џендеризма, који кажу да се наводно боре за своја мањинска права – права тзв. сексуалних мањина.
До пре неку годину, та група је себе називала ЛГБТ активистима.
Л – лезбејска сексуална оријентација
Г – геј тј. мушка хомосексуална оријентација
Б – бисексуална оријентација
Т – трансродна (неко ко се по „роду“ осећа да припада другачије него полу) / трансвеститска оријентација (неко ко воли да се облачи као особа супротног пола)
Из самог описа ове скраћенице видимо да се ова група залаже не само за промоцију хомосексуализма, него и за промоцију бисексуализма као нормалне варијације људске сексуалности, а такође и за трансродни/трансвеститски сексуални идентитет.
Овако је било до пре неку годину у Србији, док је у свету, а од ове године и код нас, скраћеница те групације неприметно проширена за још неколико нових „сексуалних оријентација“ те сада носи назив, како на њиховим сајтовима, тако и на транспарентима и дебатним форумима – LGBTTIQ
 

На слици се види транспарент на коме пише „LGBTIQ“
(слика са Дана Поноса у Београду, који пада уочи Видовдана, 27. јуна,
и ЛГБТ активисти га сваке године у Београду прослављају
уз пуну подршку Поверенице за родну равноправност у Србији Невене Петрушић)

 
L-лезбејска
G – геј
B – бисексуална
T- трансродна / трансвеститска
T – транссексуална (или трансполна – особе које желе да хируршким путем промене свој биолошки пол како би више био у складу са оним како се оне изнутра осећају)
I – интерсексуална (у питању су особе које су рођене са репродуктивним органима или анатомијом гениталија која је другачија од типично мушке или женске. На неким местима се дају дефиниције да су интерсексуалци особе које се по роду осећају да припадају на неким тачкама континуума између „мушког“ и „женског“)
Q – questioning (они који не знају још увек „шта су“)
У белом, или боље рећи „црном“ свету, та скраћеница данас је још дужа и гласи LGBTTIQQ2S
Q – значи questioning (они који још увек не знају шта су)
Q – queer (они који воле изопачености разног типа у сексуалности)
2S – two spirited (особе које себе доживљавају као да имају „два духа“)
О осталим проширењима ове скупине (на А-асексуалце, П-пансексуалце или омнисексуалце) које ће стићи и код нас можете прочитати на овом сајту.[1]
 
Какве везе има ова тоталитарна идеологија џендеризма са педофилијом?
 
Веза се састоји управо у томе што се према овој теорији настоји свака извитопереност сексуалног нагона (од којих се многе и даље налазе на списку менталних поремећаја у Дијагностичким приручницима за менталне поремећаје под називом „парафилије“, док је хомосексуалност политичким лобирањем за сада прва избачена из списка менталних поремећаја 70-тих година прошлог века) прогласити за потпуно нормалну варијацију људске сексуалности. И не само то, већ се настоји као таква наметнути остатку друштва.
То се чини по секташкој тактици наметања другачијих уверења – тзв. „foot in the door“ („уметање ноге у врата“). У питању је тактика да се иде малим корацима, почев од настојања да се друштвено прихвати прво нешто што може најлакше да прође у јавности, па кад то прође, онда се иде на следеће и следеће, све док јавност не буде спремна да потпуно прихвати и нешто што у старту не би никако прихватила без великог отпора савести.
Тако можемо видети да тоталитарни џендеристи настоје као први корак да се хомосексуална (геј и лезбејска) оријентација прогласи за нормалну варијацију људске сексуалности. Да се не третира као поремећај већ као нешто потпуно нормално као што је варијација у нпр. боји очију. То је најмањи залогај који јавност може да прогута – а за то се могу употребити „разумни“ аргументи да пунолетне и одрасле особе треба у цивилизованом друштву да имају право да „воле кога хоће“, јер оне „никога не угрожавају“, јер и „различити имају право на љубав“, јер се они „не боре само за своја права већ за права свих угрожених мањинских група (жена, Рома, особа са инвалидитетом)“ итд.
Први корак од тог „првог корака“ је да им се омогући тзв. право на јавно окупљање тј. Парада Поноса. Да им се у цивилизованом друштву дозволи „макар да се мирно окупе“, кажу „како им је“ и да прошетају „не угрожавајући никога“.
А заправо, овим LGBTTIQQ2S активистима није потребно само да једном годишње „пропарадирају“ Београдом и покажу људима за шта се они наводно залажу, већ је то корак којим хоће да одшкрину врата за систематско спровођење идеологије коју они заступају – џендер идеологије чији је циљ да се промени свест и хришћански вредносни систем као и Богом установљена институција породице.
Овде треба рећи да се ови активисти само наводно залажу за хомосексуалне особе, њихова главна тежња није ни племенита ни хришћанска (да се особе које пате од ових склоности заштите од насиља и угрожавања), већ се то само користи као одскочна даска за наметање своје идеологије џендеризма. Многе хомосексуалне особе и код нас у Србији и у свету једноставно не подржавају ове њихове лажне „браниоце“ и „заштитнике“ и сматрају да хистерично настојање на тзв. „Паради Поноса“ по сваку цену заправо води до потпуно супротног ефекта – доводи до све већег погоршавања положаја хомосексуалних особа у друштву, до већег отпора и насиља према њима, јер се на тај начин само друштво реактивно брани од насиља над сопственим схватањем морала, греха, увреженим ставовима о породици и животних вредности.
Када овај корак прође у јавности, и сви огуглају на тзв. „Параде поноса“, онда се иде на улазак у школство кроз ваннаставне програме који промовишу толеранцију према различитостима (који, опет да кажемо, сами по себи не морају бити ништа лоше, али се они често користе као средство за промоцију идеологије содомизма), а затим се доносе закони који ће ову „сексуалну мањину“ да штите од дискриминације приликом конкурисања за посао и у васпитно-образовним установама и другим професијама које раде са децом. Такође се доносе и закони који забрањују тзв. „говор мржње“ којим се, поред забране вређања особа које су другачије расе, нације, па и „сексуалних склоности“ (што је начелно сасвим у реду, јер и хришћани су позвани да осуђују грех али не и грешника) заправо гуши слобода изражавања православним хришћанима да сведоче шта Бог каже о греху содомизма, како га сам Бог назива и гуши се слобода православних родитеља да поучавају децу у складу са својим хришћанским погледима.
Паралелно са тим иду закони (било измене, било састављање новог Грађанског законика, као и реформа других релевантних закона и уредби) за регулисање хомосексуалних веза две особе у нешто што се или назива брак или се неће назвати баш браком (ако буде било отпора друштва) али ће по свим карактеристикама и правним импликацијама бити потпуно исто третирано пред законом и у друштву као брачна заједница.
Када успеју да остваре продор за овај „ЛГ“ (хомосексуални) део LGBTTIQQ2S групације, и да такорећи „ставе ногу у врата“ друштвеном схватању морала, брака и породице по питању хомосексуалних заједница и хомосексуалног греха, тада наступа нова фаза.
У новој фази се иде на појачану промоцију права „бисексуалних особа“, на промену схватања породичне заједнице на такав начин да она може укључивати не само два хомосексуалца, него и три-четири-пет бисексуалаца, пансексуалца, трансџендера и осталих у новој „породичној“заједници.
Пример за то имамо код хомосексуалног активисте (активисткиње) Маше Гесен која је, да би илустровала намере идеолога џендеризма да потпуно редефинишу породицу, као пример навела своју „породицу“, где троје деце, имају петоро одраслих родитеља, који их гаје и подижу. Према њеним прорачунима, „петоро родитеља су подељени у две групе од по три„. Маша Гесен даље каже да „жели да живи у таквом правном систему који ће имати способност да легализује ту реалност, тако да се не слаже са институцијом брака и породице“![2]
Друштво које је већ „прогутало“ овај степен моралне развраћености и греховне извитоперености као нормалне је спремно да прихвати и следећи а то је да се за нормалну варијацију људске сексуалности прогласи и следеће:
1. зоофилија (скотолоштво) – могућност да човек може несметано и нормално без дискриминације сексуално општи и са животињама и да са њом има регистровану заједницу.
2. инцест – неометано сексуално општење са особама које су у крвном сродству и да са њом има регистровану заједницу.
3. педофилија – могућност да одрасла особа коју привлаче непунолетна деца може улазити законски неометано у сексуалне релације са њима.
И тако долазимо до озакоњења педофилије и коначне содомизације друштва – најпре тако што ће се инсистирати да се снизи граница која се сматра за пунолетство са 18 на 12-13 година, тако да педофилски односи више не буду кажњиви изнад те границе, а потом ће се настојати да се такви односи и озаконе, да се граница под неким условима још више снижава и да се педофилска оријентација слободно може промовисати без „дискриминације“.
Све ово што смо написали засновали смо на појавама које су већ постале реалност у понеким земљама (као што су Канада, Немачка, Норвешка…) где је овај процес содомизације и продора тоталитарне идеологије џендеризма ушао у ту другу фазу.
Укратко, суштина и опасност ове тоталитарне идеологије џендеризма је у следећем:
1. У тежњи да се озакони и за нормално прихвати буквално свака, са становишта хришћанства, сексуална греховна извитопереност коју је пали људски род могао да смисли.
2. У тежњи да се пропагатори ових греховних склоности законски заштите од сваке „дискриминације“ приликом запошљавања у школама, дечијим спортским клубовима, затим приликом усвајања деце итд., те да им се на тај начин омогући да своју сексуалну оријентацију могу несметано да промовишу деци.
3. У тежњи да се потпуно разори породица као Богом установљена заједница мушкарца и жене и да се та породица замени неком њиховом дефиницијом породице у којима децу може имати свака особа којa страда од греха содомизма, па чак и педофили.
 
Тоталитарна идеологија џендеризма је, не само државоборна, већ и богоборна
 
Тоталитарност ове идеологије се може уочити и у систематским „испадима“ која манифестују њихови активисти, као и у јавним транспарентима и изјавама. У наставку доносимо слике које указују на државоборност и богоборност LGBTTIQQ2S активиста:
 

На слици је транспарент на коме пише „СМРТ ДРЖАВИ И КАПИТАЛИЗМУ“,
а на другом транспаренту пише: „Је л ТРЕБА можда ДА ВАМ ЗАХВАЛИМО?“

 

 

Графити на Вазнесенској Цркви у Београду: „СРЕЋАН ПРАЈД ДОМАЋИНЕ!“,
„НА ПРАЈД СЕ НЕ ЗОВЕ, НА ПРАЈД СЕ ПОЗИВА“,
„ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО мутант панк феминисти ИСУСУ“, „НЕКА БУДЕ ПРАЈД – И БИ ПРАЈД (1:3-5)

 

Транспарент са „Параде поноса“ 2014. године.
Испод фотографије митрополита Амфилохија пише: „Нађи неког за себе и љуби се сатима“
А испод слике Патријарха Иринеја пише: „Милион долара дајем да будеш мој“
Такође, Христов лик на мајици носи овај богохулник.

 

 

 
Овом приликом не смемо пропустити и да поменемо богохулну изложбу у оквиру тзв. „Недеље Поноса“ прошлог септембра 2013. године – изложбу шведске „уметнице“ Елизабет Орсон Валин (иначе лезбејке и мајке) под називом „Ecce homo“ у којој је Господ Исус Христос приказан као хомосексуалац и трансвестит. Навешћемо само по неку од ових скаредних и богохулних слика.
Успут да кажемо, да се на званичном сајту „Параде поноса“ у Београду ове 2014. године, та богохулна изложба помиње као нешто на шта су геј-парадери јако поносни, са посебним нагласком на чињеницу да им је ауторка скаредне изложбе поклонила „у знак солидарности, своју изложбу Ecce homo Београд Прајду“![3]
 

 

 

 
(најскаредније фотографије са ове изложбе смо изоставили како не бисмо и ми били они кроз које саблазан долази)
 
За сада је ово више него довољно да закључимо о богоборном духу заступника тоталитарне идеологије џендеризма и њихових LGBTTIQQ2S активиста.
 
Како се помесне Православне Цркве носе са овом идеологијом
 
Помесне Православне Цркве се свака у мањој или већој мери бори са овом богоборном идеологијом, а нарочито охрабрује порука предстојатеља православних цркава са сабрања у Цариграду, Марта 2014. У тој поруци, коју су потписали сви поглавари православних цркава, заједно са патријархом српским Иринејом, између осталог пише:
„Црква је призвана да свијету донесе своју пророчку ријеч. Изражавамо нашу озбиљну забринутост поводом локалних и глобалних тенденција, које обезвријеђују и нарушавају темеље вјере, достојанство људске личности, свештене институције брака и дар стварања (рађања).
Истичемо неспорни свештени карактер људског живота од тренутка зачећа до физичке смрти. Препознајемо брак као заједницу мушкарца и жене, који собом изображава јединство Христа и Његове Цркве. Наше призвање је да сачувамо животну средину, будући да смо управитељи, а не господари творевине. У овом периоду Великог Поста позивамонаше свештенство и вјерни народ да се држе духа покајања, да живе у чистоти срца, смирењу и праштању, свједочећи друштву о вјечној савремености науке Господа нашега Исуса Христа.“[4]
Грчка Црква и њени архијереји дижу глас против Закона против дискриминације (што је, како смо на почетку овог обраћања навели, једно од оруђа којим идеолози џендеризма покушавају да наметну греховне сексуалне изопачености друштву) а такође и против новог Закона против расизма који забрањује слободу изражавања и уводи санкције за „критички говор“ (предвиђа кажњавање оних људи који се критички изражавају о хомосексуалном греху), а уводи и правну и законску заштиту хомосексуалности.
Бугарска православна црква иступила је оштро против Закона о детету уведеног у Бугарској, којим се прети казнама родитељима који своју децу желе да крсте и воде у цркву (споран члан Закона говори да „свако дете има право на заштиту против увлачења у политичке, религиозне и синдикалне делатности“. Нарушења се кажњавају глобом од 2000 до 4000 лева, а за поновљени прекршај – од 4000 до 5000 лева). Сви архијереји Синода Бугарске цркве подигли су глас протеста против увођења часова о репродуктивном здрављу и планирању породице (тј. Сексуално образовање – предмет који се и у Србији већ спроводи у 66 школа у Војводини!). Владике наглашавају да се доносе такви закони који постављају родитеље у потчињени положај у односу на државу у вези односа према деци, и кажу да „Држава не може да буде бољи родитељ детету од правих његових родитеља“
Синод Молдавске Православне Цркве осудио је параде содомита и Закон о заштити равноправности који је, у мају 2012., усвојио републички парламент. Синод Молдавске Православне Цркве запретио је у јуну прошле године одлучењем од Цркве политичарима који подржавају овај закон.
Грузијска Црква и грузијски патријарх Илија Други одлучно се противе одржавању бесрамних тзв. „Парада поноса“. Свештеници Грузијске Цркве заједно са народом су спречавали да се парада срама одржи у Тбилисију.
И наша Помесна Црква показује видне напоре да се суочи са овом пошасти, где наводимо изузетно оштру и адекватну изјаву Патријарха Иринеја[5] поводом овогодишње (2014.) „Параде поноса“, изјаве и обраћања митрополита Амфилохија по сличним поводима ове и прошле године, и спремност наше Помесне Цркве да се организује Литија верног народа и свештенства након овогодишње (2014.) „Параде поноса“.
Руска Православна Црква, као и сама Руска Федерација највише су разгранале борбу против продора ове идеологије у животе православне деце и породице:
1. При РПЦ је основано одељење при Московској ПатријаршијиПатријаршијска комисија за питања породице, заштите материнства и детињства (руководилац ове Комисије је протојереј Димитрије Смирнов)
2. Донет Закон о забрани промоције хомосексуализма малолетним лицима.
3. Установљен Празник посвећен породици, дан када се прослављају свети благоверни кнез Петар и кнегиња Фефронија Муромски, 25. јун/8. јули.
4. Директна подршка Цркве и државе, као и учешће црквених великодостојника у организацији великог Међународног форума Светског конгреса породица у Москви, на коме су у септембру 2014. године били и представници из Србије (о томе је детаљније Љиљана Дугалић писала за часопис Православље од 1. октобра 2014. године)
5. Основана Добротворна Фондација светог Василија Великог за бригу о православним нараштајима.
6. Снажан ангажман православних психолога попут Татјане Шишове и Ирине Медведеве на раскринкавању штетности ове идеологије.
7. Континуирано писање и поучавање на најугледнијим православним сајтовима попут Православие.ру о овој теми.
 
Како се ова тоталитарна идеологија одражава на верни народ Српске Цркве
 
Као што се из свега претходног може закључити, главна мета напада ове богоборне тоталитарне идеологије џендеризма нису одрасли људи, формиране зреле личности већ – деца тј. личности које су у фази развијања свог психо-сексуалног идентитета.
Утицај ове идеологије у Србији је од овог септембра 2014. године подигнут на виши ниво.
Саопштење Патријарха Иринеја поводом Параде срама изазвало је буру негодовања, исмевања и протеста што указује да је наше друштво и владајућа елита већ загазила у промену свести, вредности, ставова и савести у правцу идеологије содомизма. Затим, Парада греха је ове године, за разлику од претходних, успешно одржана, што означава да је сазрело време за улазак у нову фазу друштвеног деловања од стране ових идеолога.
Нова фаза продора ове тоталитарне идеологије џендеризма подразумева следеће кораке:
1. Улазак и чвршће усидрење у државни школски систем – појачано деловање кроз едукативне програме на тему толеранције и часове сексуалног образовања у школском систему – циљ је да се ова идеологија полако одомаћи у нашим школама и учионицама, да се кроз школске пројекције филма „Парада“, кроз часове сексуалног образовања (који су уведени у још 66 школа од ове школске 2014/2015. године, са циљем да од следеће године буду уведени у све школе у Србији), као и кроз одређене теме у оквиру предмета Грађанског Васпитања, Биологије и Света око нас припреми плодно тле за измену дечијих душа у правцу њихове содомизације.
Као доказ за ову тврдњу наводимо изјаву Соње Лихт изречену на дан овогодишње Параде греха: „Нећемо моћи да живимо слободно и да искоренимо дубоке предрасуде без темељних мењања основних вредности, а то почиње у забавишту, школи, током даљег образовања“ [6]
2. Уношење битних допуна у Грађански Законик када ће се по први пут појавити термин „заједница лица истог пола“, што је припрема за доношење закона о истополним заједницама тј. за омогућавање склапања брака хомосексуалцима.[7]
3. Доношење Закона против дискриминације – како би се особе хомосексуалне оријентације могле без „дискриминације“ због својих сексуалних опредељења запошљавале у школству, спортским клубовима, војсци, полицији…- на тај начин им се омогућава да могу предавати деци и руководити другим дечијим спортским групама потпуно отворено пропагирајући своју „сексуалну оријентацију“. О руководећим позицијама у полицији и војсци не треба посебно ни говорити.
4. Доношење антипородичних Закона којим би се родитељима ограничило право да васпитавају и одгајају децу у складу са њиховим религиозним погледима, самој деци би се дала неадекватна аутономија у односу на родитељске надлежности, а држава би такође преузела одређене ингеренције над децом које по природи треба да припадају искључиво родитељима.
 
Србија се тренутно налази у овој поменутој фази, а наредна фаза ако, не дао Бог, ово све прође ће показати најогољеније лице ове тоталитарне идеологије, јер ће се утицати на стварање таквих Закона који ће омогућавати људима са различитим сексуалним поремећајима да усвајају децу, а родитељима ће деца бити одузимана уколико не пристају на њихову содомизацију путем школских предмета. Другим речима, све веће казне ће чекати оне хришћане који не желе да им се деца развраћују, који не желе да, по речима архимандрита Рафаила Карелина у вези са часовима сексологије, буду „слични оним поклоницима Молоха који су на својим рукама носили сопствену дечицу да их баце у усијану утробу идола.“[8]
Такође, упоредо са содомизацијом друштва, тећи ће све веће отпадање људи од Мајке Цркве, јер душа огрубела од греха све ће теже и теже бити спремна на повратак на прави пут. Настаће све веће напуштање и удаљавање од Цркве – све мање младих ће се женити, удавати, заснивати породице, рађати децу, крштавати их, све ће мање бити опела по сахранама јер ће то бити „реликт прошлости“. Генерално, са порастом утицаја тоталитарне идеологије џендеризма у српском друштву окретање Христу и Христовој Науци и Лађи Спасења ће бити све мање.
Без православних нараштаја и снажне православне породице неће више бити потребе ни за помесном Црквом, зато су православни нараштаји, управо највеће благо наше Цркве и нашег народа.
 
НАША МОЛБА
 
Након свега овде написаног и изреченог, Ваша Светости, верујемо да ћете разумети наше родитељске бриге и изаћи у сусрет нашој Молби да се при нашој Српској Православној Цркви оснује Синодално одељење за заштиту породице, мајчинства и детињства и бригу о православној породици.
 
Постоји велика потреба да унутар наше Помесне Цркве имамо Одељење са људима задуженим да:
 
I – Активности усмерене на заштиту православних нараштаја
1. Прате продор ове богоборне тоталитарне идеологије џендеризма у Србији и предлажу мере за заштиту православних нараштаја и православне породице у целини. То подразумева, између осталог да, организованим и систематским радом на упознавању верујућег народа о повезаности тзв. „Параде поноса“ са овом тоталитарном идеологијом и даљим плановима идеолога џендеризма на разбијању традиционалне породице у свету и у Србији.
2. Да прате и правовремено упућују православне родитеље (кроз публикације, саопштења и изјаве) како да заштите своју децу и од других штетних утицаја као што су празници културе смрти „Ноћ Вештица“ (Helloween), промоција вампирских лутака „Монстерс Хај“ (Monsters High), окултних романа и цртаних ликова почев од Хари Потера преко Винкс, и многих других антихришћанских феномена.
 
II – Активности усмерене на подршку и јачање православне породице, родитељства, брака и међусобне повезаности
3. Да формира Породичну светосавску заједницу – удружење у коме ће се:
окупљати православни родитељи и деца,
организовати активности и издаваштво за подстицај православном родитељству
јачати духовна и социјална мрежа подршке православних породица како би се заједничким снагама снажније бранили од надолазећих пошасти и стварали здраво језгро православних нараштаја.
4. Да покрену Комисију која ће предузети кораке за оснивање основних и средњих школа под покровитељством и заштитом наше Помесне Цркве. Као пример хвале вредан наводимо две такве школе које већ постоје под покровитељством наше Помесне Цркве:
Основна школа у Чикагу (САД) „Свети Сава“ (линк ка сајту школе у фусноти)[9]
Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу (линк ка сајту школе у фусноти)[10]
 
Из приложеног можемо видети да Српска Православна Црква већ има и искуство и успешну праксу у покретању школа под својим покровитељством, тако да ми, православни родитељи, драговољно нудимо своју свесрдну помоћ нашој Цркви да се школе у којима неће бити промоције хомосексуализма и неморала покрену и у Србији, како бисмо заштитили душе наше православне деце.
С обзиром да идеологија содомизма настоји да своје вредности и ставове пропагира на првом месту у школама кроз различите предмете (као што су Здравствено образовање о репродуктивном здрављу, други ваннаставни програми за децу, затим предмети попут Биологије и „Свет око нас“ и осталих сродних предмета који се могу проширити тако да обухвате и теме ових идеолога), то се присуство Веронауке показује као недовољно да заштити православну децу у надолазећем времену. Као примере за ову тврдњу имамо у земљама као што су Немачка и Канада, где је тај процес содомизације деце кроз школске предмете већ одмакао у следећу фазу. (Погледати ДОДАТАК БР. 3 овог документа)
Сматрамо да је оснивање православних школа (основних, а затим и гимназија) при СПЦ у Републици Србији неопходно јер сви подаци и вести које смо у горњем излагању навели указују на то да долази време када ће се тоталитарна идеологија џендеризма (содомизације) са обе ноге укотвити у наше школе и обданишта и наша православна деца ће остати незаштићена од свакодневног утицаја те идеологије на њихове душе.
Пред крај овог обраћања желимо, као што смо учинили и у самој Молби, да напоменемо и то да будуће, ако Бог да, Синодално одељење за бригу и заштиту породице не би требало да се бави само и искључиво заштитом породице од пошасти ове тоталитарне идеологије содомизма. Будући да се наша држава и наш народ налази у великој демографској и моралној кризи, наша је велика жеља, ако Бог да, да ово Одељење предузме активне напоре за оцрквењавањем деце и омладине, за јачање православног мајчинства и достојанства православне жене (насупрот промашеним феминистичким моделима који се данас нуде) и пружи подршку, благослов и подстицај удружењима под покровитељством наше Цркве на развоју пројеката и активности које ће славити православну породицу и православни брак као једину заједницу која обезбеђује радосно и благодатно окружење за развој психички, физички и духовно здраве и срећне деце која знају ко су, шта желе и чему теже.
Такође, желимо да истакнемо једну, можда недовољно видљиву, а добру могућност а то је да наша Помесна Црква већ има добро полазиште за покретање и рад Одељења ове врсте, тако да се не морају улагати велики напори и финансије као што би било у случају да се оно ствара потпуно од самог почетка. Пре свега, већ постоје при нашој Помесној Цркви организације (попут редакције „Светосавског Звонца“, Верског добротворног старатељства и Светосавске омладинске заједнице) које већ покривају или могу покрити већину главних тема и задатака овог Синодалног одељења. Детаљније предлоге можете прочитати у ДОДАТКУ БР. 1 овог документа.
Ми, православни родитељи, нудимо свесрдну и драговољну помоћ на сваком кораку и у свакој фази оснивања и рада будућег Синодалног одељења за бригу и заштиту породице.
 
У наставку овог документа се налази:
– ДОДАТАК БР. 1 – Задаци и предлози за прве активности Синодалног одељења за породицу узимајући у обзир већ постојеће могућности при нашој Цркви
– ДОДАТАК БР. 2 – Православни став према особама такозване хомосексуалне оријентације
– ДОДАТАК БР. 3- Примери држава у којима је процес содомизације друштва по неком од критеријума одмакао у наредну фазу.
 
ДОДАТАК БР.1
Задаци и предлози за прве активности Синодалног одељења за породицу узимајући у обзир већ постојеће могућности при нашој Цркви

 
Синодално одељење за бригу и заштиту породице би имало за главни задатак да иницира, координира, надгледа и помаже оснивање центара за подршку православној породици, а затим и православних школа, вртића по градовима и селима где год за то има могућности (било при парохијама и Црквеним општинама или као самосталне установе под јурисдикцијом СПЦ ). Одељење би испитало могућности, израдило план и стратегију, модел по коме би функционисале школе и вртићи, финансирање и програм ових установа.
Пре него што изнесемо наше предлоге за прве активности Синодалног одељења за породицу, желимо да напоменемо да нам је намера за састављање ових предлога искључиво та да олакшамо нашој Помесној Цркви процес покретања овог великог и важног дела за православне нараштаје. Ови предлози се, наравно, не морају усвојити, они су само конкретан израз наше горе исказане добре воље и жеље да на сваки практичан начин помогнемо да се оснује ово Одељење на радост свих.
 
1. Објединити и синхронизовати активности сродних организација при СПЦ које су већ активне.
При нашој Помесној Цркви већ постоје организације које се баве међусобно сродним темама:
– Верско добротворно Старатељство – које пружа саветовање православним супружницима и породицама, а такође организује и поједине активности у циљу стицања знања али и дружења међу православном децом
– Редакција часописа „Светосавско звонце“ – које осмишљава активности и приче за најмлађу православну децу
– Светосавска омладинска заједница – намењено православној омладини
Наш предлог је да Синодално одељење за породицу најпре обједини и синхронизује активности ових удружења под својим покровитељством и координацијом како би се циљеви оснивања Одељења ефикасније остварили.
 
2. Формирање удружења при нашој Цркви под називом Породична светосавска заједница за практичну реализацију задатака повезаним са овом Молбом.
Анализирањем разних могућности и задатака који стоје пред Синодалним одељењем за породицу, дошли смо до закључка да би можда било потребно овим трима удружењима придодати још једно под покровитељством наше Цркве – оно би се могло назвати „Породична светосавска заједница“ (по узору на Светосавску омладинску заједницу) или „Православна породична заједница“ које би се директније бавило следећим задацима:
Организовање окупљања православних родитеља са циљем њиховог чвршћег повезивања, упознавања, дружења, међусобног помагања
Организовање активности у којима би учествовале целокупне породице, и посебних активности намењених православној деци (спортског, образовног и социјалног типа)
Организовање трибина, образовних тзв. „ствараоница-радионица“, видео продукције и издаваштва за подстицај православном родитељству и православном одрастању деце и младих.
Организовањем дружења, разговора и упознавања православне омладине ради брака.
Покретањем дечије православне библиотеке, књижаре и интернет сајтова како би се православној деци и омладини пружиле алтернативе за штетне садржаје, литературу и цртане филмове, видео игрице којима су обасипани са излога продавница, телевизије и интернета.
Покретањем магазина намењеног православној жени како би се на адекватан начин пружила подршка одговорном позвању васпитања православних нараштаја, размењивала корисна родитељска и брачна искуства православних хришћана и подстицало достојанство православног супружништва и мајчинства.
Писање и штампање различитих брошура на актуелне теме за живот православне породице (нпр. на тему како да се хришћани носе са свакодневим стресом живљења у савременом друштву, на који начин адолесценте удаљити од виртуелне стварности која их увлачи преко „смарт“ телефона, Фејсбука и интернет игрица, како да млади сачувају од промоције блуда, окултизма, испразног провођења времена и материјализма као смисла живота у данашњем српском друштву, како сачувати породицу од различитих болести зависности – старих и нових итд.)
Јачање духовне и социјалне мреже подршке православних породица како би се заједничким снагама снажније бранили од надолазећих пошасти и стварали здраво језгро православних нараштаја.
Ово удружење не би захтевало велика финансијска улагања јер би оно могло да се само финансира кроз своје издаваштво, видео и аудио продукцију, као и евентуалним донацијама православних хришћана у Србији и расејању.
 
3. Приликом покретања основних и средњих школа под покровитељством наше Цркве, користити се позитивним и просторно блиским искуством наше Митрополије загребачко-љубљанске.
Посебно је важна информација да, по законима Републике Хрватске, читав наставнички и професорски кадар школе оваквог типа је дужна да плаћа сама држава у којој се школа налази, док Црква са своје стране треба само да обезбеди адекватне просторије (зграде) за рад.
Следећи такав пример, један од корака би могао бити да се добију информације да ли и у Републици Србији постоје такве могућности.
 
ДОДАТАК БР.2
Православни став према особама такозване хомосексуалне оријентације

 
Овде морамо, ради других који ову Молбу могу прочитати, нагласити нешто што је православним хришћанима потпуно јасно: ми сматрамо да особе које пате од хомосексуалних склоности, без обзира да ли желе или не желе да се са том греховном наклоношћу боре, нису тема ове Молбе.
Тема ове Молбе су поборници идеологије хомосексуализма тј. џендеризма – јер они настоје да хомосексуалност и друге, са становишта хришћанства, греховне страсти прогласе за потпуно нормалне и пожељне остатку друштва, са посебним нагласком на младе нараштаје – децу.
Другим речима, ми, будући хришћани, никако нисмо за вређање, насиље према самим особама које страдају од ових греховних наклоности, већ против наметања ове тоталитарне идеологије остатку друштва. Такође, иако нисмо за дискриминацију према особама које пате од ових сексуалних склоности када је у питању запошљавање у оним професијама које по природи ствари не учествују у васпитавању и утицању на младе нараштаје, истовремено се дубоко противимо Законима против наводне дискриминације који омогућавају да се особе које се отворено декларишу као хомосексуалци, бисексуалци или трансексуалци запошљавају као васпитачи, учитељи, професори, тренери, као и у војсци и полицији на руководећим позицијама.
Такође, оштро се противимо и доношењу закона који кажњавају тзв. „говор мржње“, не зато што смо за вређање особа такозване хомосексуалне оријентације, већ због тога што тај закон тежи да онемогући православним хришћанима слободно сведочење и поучавање деце у вези са хришћанским ставом о томе шта је грех содомизма, како је тај грех назван у Старом и Новом Завету, какве казне је Бог наменио особама које се предају овоме греху, и уопште – да је то грех, страст и погрешно коришћење сексуалног нагона које оштећује не само тело него и душу.
Ми, будући да смо хришћани, на тај начин желимо да будемо глас који ће свуда и на сваком месту сведочити Истину, и тако пружити шансу људима који страдају од ових греховних наклоности да почну да се, уз Божију помоћ, боре са овим грехом. То исто важи и за хетеросексуалне блудне страсти, и било које греховне страсти које човека одвајају од спасења поробљавајући његову душу и тело.
Данас се различитим законима настоји ућуткати глас хришћана по овој теми и тако особе такозване хомосексуалне оријентације остају у свом душевном паклу мислећи да су се као такве родиле и да такве морају остати.
 
ДОДАТАК БР. 3
Примери држава у којима је процес содомизације друштва по неком од критеријума одмакао у наредну фазу.

 
1) У Канади је од ове 2014. године у току увођење Курикулума за сексуално образовање који деци од 8 година говори како је трансродни идентитет и збуњеност у вези са сопственим сексуалним идентитетом нормална, а деци од 11 и 12 година објашњава о томе шта је анални секс и да се мастурбација може користити у сврху задовољавања. Бенџамин Левин, један од главних иницијатора оваквог курикулума, налази се под оптужбом за дистрибуирање дечије порнографије па су родитељи с правом забринути о постојању педофилског утицаја на материју која се презентује њиховој деци.[11]
2) У Немачкој у основној школи у Берлину су деци показиване експлицитне слике и описи сексуалних односа.[12]
3) У Швајцарској се настоји на увођењу сексуалног образовања у обданишта, под називом „секс кофери“. [13]
4) У Немачкој – отац девојчице 4.разреда основне школе је завршио пред судом због тога што је одобрио својој ћерки да не похађа часове сексуалног образовање у школи. [14]
5) У Немачкој Етички комитет тражи од Владе легализовање инцеста.[15]
6) У Холандији је основана странка педофила – која се залаже за снижавање границе пунолетности за ступање у полни однос са 16 година (колико је у Холандији пунолетство) на 12.[16]
7) У Холандији је у оквиру тзв. „Параде поноса“ 2007. уведена и вожња чамцима од којих је један од чамаца возио дечаке старости од 12 до 16. година.[17]
Главни иницијатор ове педофилске идеје је Франк Ван Дален, посланик холандске десничарске Народне партије за слободу и демократију у амстердамској скупштини и декларисани хомосексуалац, који је иначе био и један од уважених гостију ЛГБТ активиста у Србији на Паради поноса 2010. године, шетајући заједно са нашим министрима. На овом се линку види Франк Ван Дален на конференцији за медије са организаторима Параде Поноса у Београду, 2010. године.[18] А на овом линку се види Франк Ван Дален у белој мајици где заједно штета са министром Чиплићем на Паради поноса 2010. године у Београду.[19] Против Франка Ван Далена је, иначе, подигнута оптужница за злостављање дечака који се налазио у том „Дечијем броду“ на Паради поноса.
8) У САД, у Сан Франциску се право на јавно окупљање (на које се највише позивају ЛГБТ активисти у вези са организовањем тзв. Параде поноса) користи за организацију параде највећих сексуалних скаредности под називом Фолсом Стрит Фер. [20]
9) У Холандији – како изгледају Параде поноса у овој земљи (видећемо да се знатно разликују од почетних Парада поноса са лепим младим и насмејаним људима који носе заставе дугиних боја). Парада поноса у Амстердаму 2013. године може се видети на овом линку.[21] А Парада поноса у Амстердаму 2012. године на овом.[22]
10) У САД, основана организација НАМБЛА – северно америчка асоцијација која се залаже за легализацију хомосексуалног односа са малолетницима.[23]
11) У Норвешкој је одржан дечији геј фестивал, на коме је дечак певао песму о две тате.[24]
12) У Пољској је у дечија обданишта уведена бајка о геј пингвинима.[25]
 
За детаљан преглед домета идеологије содомизма у различитим земљама препоручујемо руски филм „Содом“ у режији руског редитеља Аркадија Викторовича Мамонтова, 2014. године у коме су такође детаљно изнете стратегије и кораци наметања ове идеологије различитим друштвима.[26]
Овај филм приказан је на Међународном форуму „Вишедетне породице и будућност човечанства“ одржаног у Москви септембра 2014. године, чије организовање је благословио и руски Патријарх Кирил.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. http://sexedcentral.com/education-central/relationships/lgbttiqq2s-what-do-those-words-mean/
  2. http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/poznata-lezbejka-nehoticno-je-iznela-pravu-nameru-lgtb-u-odnosu-na-druge-osobe/
  3. http://parada.rs/nije-da-se-hvalimo/
  4. http://www.mitropolija.com/poruka-predstojatelja-pravoslavnih-crkava/
  5. http://www.spc.rs/saopshtenjezajavnost12
  6. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/498515/Liht-Jedna-Parada-ponosa-ne-cini-prolece-ali-je-vazan-korak
  7. http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:518395-I-gej-zajednice-priznate-zakonom
  8. http://www.pravoslavniroditelj.org/roditeljska-duznost-zastititi-decu-od-promocije-razvrata-u-skolama/
  9. http://www.stsavaacademy.org/
  10. http://www.srpskagimnazija-zg.org/?page=opcipodaci/opstipodaci
  11. http://www.campaignlifecoalition.com/index.php?p=SexEdcurriculum
  12. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/379963/Knjiga-o-seksu-za-petogodisnjake-Crtezi-penisa-u-erekciji-stavljanja-kondoma-seksa-porodjaja
    http://www.nadlanu.com/pocetna/info/svet/Nemacka-Decu-od-5-godina-u-skoli-uce-kako-da-dozive-orgazam.a-178467.293.html
  13. http://www.nadlanu.com/pocetna/info/svet/Nemacka-Decu-od-5-godina-u-skoli-uce-kako-da-dozive-orgazam.a-178467.293.html
  14. http://www.youtube.com/watch?v=zJaaboWRjnM
  15. http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?yyyy=2014&mm=09&dd=25&navid=903888
  16. http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2006&mm=06&dd=01&navid=199617
  17. http://www.dverisrpske.com/program/dveri-odgovaraju/1566-zasto-povezujete-gej-paradu-sa-pedofilijom.html
    http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=btgnovosti&catnovosti=0&idnovost=15295&U-pozadini-beogradskog-%E2%80%9Egej-prajda%E2%80%9C-monstrumi-vam-kvare-dete#.VG25rWdrRls
  18. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=16&navcategory=12&navid=445961
  19. http://www.dverisrpske.com/program/dveri-odgovaraju/1566-zasto-povezujete-gej-paradu-sa-pedofilijom.html
  20. http://en.wikipedia.org/wiki/FolsomStreetFair
    http://www.folsomstreetevents.org/#top
  21. http://www.amsterdamgaypride.nl/gayguide/pride-canal-parade.html?sub=photos&photosid=626&page=4
    http://www.amsterdamgaypride.nl/gayguide/pride-canal-parade.html?sub=photos&photosid=626
  22. http://totallycoolpix.com/2013/08/gay-canal-parade-amsterdam-2013-2/
  23. http://en.wikipedia.org/wiki/NorthAmericanMan/BoyLoveAssociation
  24. http://www.intermagazin.rs/evropske-vrdnosti-u-norveskoj-odrzan-decji-gej-festival/
  25. http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/113387/Bajka-o-gej-pingvinima-dospela-u-obdanista-u-Poljskoj
  26. http://www.youtube.com/watch?v=0WJJBg15tvI

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *