NASLOVNA » Duhovni život, snovi, borba sa iskušenjima, PITANJE PASTIRU » Depresija

Depresija

Pitanje:
Pomaže bog dragi oci, Pratim sve na vašem sajtu. Trebalo mi je puno da se odlučim i da se i ja javim. Imamo velike probleme, nama su bar mnogo veliki, i više se ne snalazimo. Moraću da budem opširna da bih vam predstavila sve. Molim vas oprostite.
Počelo je sve pre pet godina, kada smo se suprug i ja dogovorili da uradim abortus zbog mog zaposlenja. Hvala dragom Gospodu, imamo dvoje dece, Mina 10g i David 6 godina.
Kada smo se na to odlučili bili smo daleko od vere. Ubrzo posle toga ja padam u depresiju (o tome kako je bilo nemam razloga da pišem jer puno je ovde pisano o depresiji) i počinjem da se lečim kod psihijatra.
Suprugu otkrivaju urođenu manu na srcu, iako je do tada imao svakojake preglede, tek tada je otkriveno. Njemu u Beogradu kažu da mora da se operiše, samo je pitanje vremena. Posle par godina od tada, počeli smo da postimo, da idemo na liturgije, ispovedamo se, posećujemo manastire, i svuda smo dobili odgovor da je počinjeni greh uzrok svemu, čega smo i sami svesni. Ali, kako dalje.
Ja sam pet godina pila lekove. Bilo mi je bolje. Prestala sam ove godine, vođena mišlju da sve ovo mogu da otklonim samo rođenjem deteta. Lekar se sa tim složio. Sada se nalazim u situaciji kada mi se ponovo sve zapliće, ponovo me hvata panika, ne znam da li ću moći da sve ostvarim da ne pijem lekove.
Strahovi su mi sve veći. To me bukvalno parališe u svemu sam nemoćna. Kada pomislim na sve to strašne mi misli padaju, šta bi sve moglo da se desi. Supruga su stavili na listu čekanja za operaciju. Pitanja razna mi se stalno roje. Neraspoložena sam stalno, suprug nervozan.
Kajem se zbog svega, plačem, ali počinjem da se pitam da li možda ne radimo sve kako treba. Da li je moguće da sam čovek sve to stvara. Možda ja jednostavno treba da pijem lekove? Puno mi puta kažu da moram sama sa tim da se borim. Ja ne umem da se borim. Molim se Gospodu, postim, ispovedam se i mislim da radimo kako treba. Još uvek smo mi u svemu početnici, ali se trudimo. Suprug mi stalno govori da preterujem u svemu. Ja vapim za pomoć i ne libim se da pitam gde god da smo pošli, mislim na monahe, sveštenike.
Molim vas i za vaše mišljenje i za vaše molitve dragom Gospodu.
N.N


Odgovor:
Draga sestro, Gospod je Dobar i čovekoljubiv. To je činjenica. Potrebno je da iskušenja dođu, ali ništa na ovom svetu ne traje večno, ni dobro ni zlo. Tako i iskušenja prođu, jer Gospod ne dopušta takve nevolje i iskušenja koja su jača od nas. On nam daje snagu da prebrodimo ono što mislimo da ne možemo, i On promišlja o svakom čoveku i svakoj porodici. Vi takođe imate i anđela čuvara koji vam pomaže i koji vas vodi putem Božijim, kao što si i sama videla: ranije ste bili daleko od vere, a sada ste u veri.
Ipak, kao da ste jednom nogom van a jednom u veri. S jedne strane činite dobro što postite, idete na Liturgije, ispovedate se, posećujete manastire, a s druge se ne uzdate dovoljno u Gospoda i ne crpite snagu iz vere i nade u Boga. Da biste to uspeli, potrebno je da čitate Svete Oce, Sveto Pismo i Molitvenik, da okrećete glavu od onoga što nije po Bogu, jer toga ima svuda oko nas i čovek ne treba da gleda u đubre pored puta, već prema cilju ka kome je krenuo i ka kome ide.
Depresija je znak da nekoga demon napada, to jest, ubacuje mu svoje misli, sugestije i razna oseħanja koja vode u depresiju. Pre svega, sam čovek mora da ignoriše takve posmisli i sugestije. To niko drugi u njegovo ime ne može da uradi. Kada ti takve pomisli dolaze potrebno je da ih ignorišeš, da „okreneš glavu“, da ih ne slušaš i ne pratiš njihov tok. Čim ti tako nešto počne da dolazi, reci: „Idi od mene sotono! “ Prekrsti se, očitaj u sebi Oče naš i druge molitve koje znaš. Možeš da uzmeš Sveto Pismo i pročitaš po malo iz Jevanđelja, ili iz Psalama, iz Knjige Propovednika ili Priča Solomonovih. To će te zaštititi od takvih napada. Još manje treba sama da počinješ razmišljanje o tome „šta bi bilo kad bi bilo“ – što je potpuno hipotetično i bez vere u Boga. Kao da ni ti ni čitav svet nemate nikakve veze sa Bogom pa se samo najgore stvari mogu destiti. A svi znamo da je to nemoguće i da nije tačno.
„Sveti Oci uče da misleni rat ili borba, praćeni pobedom ili porazom, imaju svoje postepeno dejstvo: najpre se javlja pomisao ili predmet u našoj svesti – to je predlog (podstrek) zatim pristajanje na njega – odobravanje; potom sledi naše prihvatanje – saglasje s njim: iza njega je porobljenost ili zarobljenje; i na kraju strast“ – ili u tvom slučaju – strah! http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/SvetiNilSorskiPredanjeODuhovnomZivotu/SvetiNilSorskiPredanjeODuhovnomZivotu05.htm
O depresiji imaš odgovor i ovde: http: //svetosavlje.org/pastir/index.php? qa=895
A o tome kako da crpeš snagu iz vere, kako da obogatiš svoj duhovni život, imaš ovde: http: //svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/DuhovniZivotTeofanaZatvornika/sta_je_duhovni_zivot_Sv.Teofan_Zatvornik_.htm
Pozdravlja te, O. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *