Давање милостиње

Питање:
Дајем милостињу и приложим месечно Цркви колико могу, али ме мало иритира што то мало пара које могу да одвојим од своје мале плате (имам плату 19.400 и сама себе издржавам у Београду) морам да дам некоме ко ми се наметне, ко је вешт у просјачењу, а не ономе коме ја хоћу. Кажу – ко ти пружи руку, дај му. Излазим из цркве, ту су увек две-три исте особе, жене, које глуме у цркви неку побожност, улазе кад оне хоће на литургију, излазе раније да би се наместиле. Мало и изгледају као да ни су психички нормалне. Желим то мало пара које могу да одвојим да дам некој деци или бар некоме коме ја одлучим да дам. Глупо ми је и и да дајем по два динара, што људи раде да неког откаче. Дам по 20, 50. Ако нпр. хоћу 250 динара месечно да одвојим за милостињу и 250 за Цркву, како да прођем поред ње и да јој не дам ништа, а она тако „скрушено“ пита – имате нешто ситно, па ме после благосиља, и већ знате све. Хвала за „Питања пастиру“ и Библиотеку. Хвала за све.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, У Лукином Јеванђељу, 6. глава, нама Христос поручује: 27. Али говорим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе; 28. Благосиљајте оне који вас куну и молите се за оне који вас вријеђају.
29. Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу.
30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.
32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.
33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.
34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.
35. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.
36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.
Ово је прилично јасно и толико ми знамо о томе – колико нам је Он сам казао. Међутим, ми можемо и сами да расуђујемо о томе и одлучујемо коме, шта, када и да ли ћемо уопште дати? У том случају узимамо одговорност на себе. При том, треба да имамо на уму последње речи из овог цитата: „Каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.“
Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *