NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Datum slavljenja Uskrsa

Datum slavljenja Uskrsa

Pitanje:
Zašto pravoslavni i katolici ne slave Uskrs na isti dan, kad to već nema veze sa starim i novim kalendarom? Možete li objasniti kako se određuje datum Uskrsa?
Filip


Odgovor:
Pokušaću ukratko da ti odgovorim na pitanja: Jevrejska Pasha je slavljenje izlaska jevrejskog naroda iz Egipta za vreme proroka Mojsija. Nova Pasha je Hristos. Hristovo Vaskrsenje – Prelazak iz smrti u život. U prvim vekovima posle Hrista, postojala je razlika među hrišćanima kada se slavila Pasha, tj. Hristovo Vaskrsenje. Hrišćani iz jevrejstva i oni drugi mahom u Maloj Aziji slavili su Vaskrsenje u isti dan kada i Jevreji. Dok su drugi hrišćani iz drugih krajeva pokušavali da pronađu pravo vreme Hristovog Stradanja i Vaskrsenja da bi ih slavili uvek u tačnije vreme po svojim kalendarima. Jevrejski kalendar (računanje vremena) se razlikuje od kalendara drugih naroda. Jevrejska godina se računala prema mesecu i imala je dvanaest meseci kojima se povremeno dodavao trinaesti prestupni mesec da bi se izjednačila sa sunčanom godinom. Razlika između mesečne i sunčane godine je u tome što je mesečna godina bila kraća za 11 dana od sunčane. Mesečnih 8 godina i tri prestupna meseca jednako je 8 sunčanih godina. Dodavanje tih prestupnih meseci nije išlo po nekom određenom toku, već po tome da glavni Judejski praznici koji su vezani za žetvu mogu pasti uvek u isto vreme godine. Sinedrion, bolje rečeno jevrejsko sveštenstvo, određivalo je Pashu (tj. mesec nisan – koji je prvi mesec u godini) tako što su gledali da li će ječam biti zreo do sredine meseca. Potrebno je bilo prineti snop ječmenog klasja 16-og nisana. Tako se dešavalo da Jevreji u jednoj godini (sunčevoj) dva puta slave Pashu. Ovakvo jevrejsko računanje vremena i to što nije postojalo neko pisano jedinstveno pravilo o računanju Vaskrsenja Nove Pashe kod hrišćana dovelo je do toga da su ovaj Svetli praznik hrišćani slavili u različita vremena. Neki su ga slavili u bilo koji dan nedelje kad bi pala jevrejska pasha. Dok je većina slavila Vaskrsenje u prvu nedelju posle jevrejske pashe, jer je Hristos Vaskrsao u prvi dan sedmice. Ovaj problem je postajao još veći time što su često počinjale rasprave o tome ko je u pravu, gde su jedni druge često optuživali da su jeretici jer ne slave Vaskrsenje Hristovo u pravo vreme. Na kraju, početkom 4. veka sazvan je Prvi Vaseljenski Sabor radi arijanske jeresi, a i radi tačnog računanja slavljenja Pashe. Prema njemu, aleksandrijska crkva je trebalo da javlja svim drugim crkvama o datumu kada će se slaviti Vaskrsenje. Ali i ovaj Sabor nije uspeo da urazumi sve da slave ovaj praznik u isto vreme. Godine 385. sv. Teofilo Aleksandrijski je sastavio jednu pashaliju, nju je prihvatio i još doradio Kirilo Aleksandrijski, i ona je konacno bila prihvaćena od svih na istoku. Ova pashalija je krug od 532 godine koji se stalno ponavlja. A računa se množenjem 19-godišnjeg kruga meseca (u kome se po isteku jednog kruga ponavljaju mesečeve mene) sa 28-godišnjim krugom sunca (po kome posle svakih 28 godina dani nedelje padaju u isti datum u mesecu) . 19 x 28 = 532. Kada je rimska crkva prihvatila ovu pashaliju 526. godine, uspostavljeno je jedinstvo svih hrišćana po ovom pitanju. Pravila kojih su se sveti oci držali po Vlastaru da bi izračunali pravi datum Pashe: Pasha se mora svetkovati posle proletnje ravnodnevnice. Ne smemo je svetkovati zajedno sa Jevrejima. Ne odmah posle ravnodnevnice, nego posle prvog punog meseca koji je posle ravnodnevnice. A posle tog punog meseca ne inače, nego u prvi dan sedmice. Prva dva pravila su iz 7-og apostolskog pravila koje glasi: Ako koji episkop ili prezviter, ili đakon bude svetkovao sveti dan Pashe pre proletnje ravnodnevnice, zajedno sa Judejima, neka se svrgne. Ovo jedinstvo u slavljenju vaskrsenja Hristovog rimokatolici su uništili kada su 1583. godine promenili kalendar i prešli sa Julijanskog na Grigorijanski. Tada su napustili i pashaliju aleksandrijske crkve i napravili novu koja odstupa od gore pomenutih apostolskih i svetootačkih pravila i pri tome su napravili niz grešaka koje nas još više razdvajaju. Jedna od njih je ta da ponekad oni slave Vaskrsenje zajedno kada i Jevreji svoju pashu. Takođe, ovo je još jedan razlog zašto pravoslavna crkva ne može da prihvati novi kalendar (pape Grigorija) kao svoj, što su, nažalost, neke pravoslavne crkve učinile 1923. godine (grčka, rumunska, bugarska itd.) , iako nisu prihvatile rimokatoličko računanje slavljenja Vaskrsenja. otac Dragomir Tuba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *