НАСЛОВНА » Мишљења на савремене теме, ПИТАЊЕ ПАСТИРУ » Да ли теологија може и да нашкоди човеку?

Да ли теологија може и да нашкоди човеку?

Питање:
Оци, благословите! Да ли је за студирање теологије потребно неко преџнање из богословља? Да ли теологија која се данас изучава на Богословском факултету СПЦ може некада и да нашкоди човеку? Да ли се у овакву теологију треба удубљавати и докле? Шта да ради верник ако има благослов од свога духовника да студира теологију, али временом схвати да му не иде баш најбоље и да га заправо и неинтересује? Да ли сме да се противи духовноме оцу и на који начин? Зашто се данашњи теолози више ослањају на поставке неких академских теолога типа митрополита пергамског Јована (Зизјуласа) или на сумњиве писце и философе тип Берђајева, Булгакова и сл., а занемарују опитно богословље авве Јустина или занемарују новије подвижнике и Свете Оце: Св.Серафима Саровског, Св.Нектарија Егинског, стараца Пајсија, Порфирија. Зар они нису били носиоци Духа Светога и зар од њих нема шта да се научи? Уопште, мене је страх децу слати на Богословски факултет. Да ли имам оправдане разлоге? Опростите на преопширним питањима и молим вас изложите ми ваше и светоотачко мишљење о овим питањима. Миле
Миле


Одговор:
ТЕОЛОГИЈА Приликом, разговора са једним професором теологије, Св. Серафим Саровски је упоредио труд подвижника, монаха, и труд једног теолога рекавши да је писати и говорити о вери слично као и бацати камење са црквеног торња, док је испуњавати то што наша вера од нас тражи, слично као носити камење горе, на црквени торањ.
Схоластика се развила у средњем веку из западног рационализма, у недрима Римокатоличке цркве и њених каснијих секти. Још од доба Доситеја Обрадовића и „просветитељства” она све више и јаче врши утицај и на наш народ и његов целокупни друштвени живот. Ако изађете на улицу и погледате око себе, можда ћете закључити да се данас наше друштво разликује од било којег западњачког, само по томе што се труди да га што верније имитира, опонаша. Ми, православни, би требали да дамо свој одговор на такве тежње. Требали би да имамо људе који су у стању да разазнају дух времена, који имају ревности са довољно љубави да саветују своју браћу и сестре, нуде им конкретне одговоре на савремена искушења.
Што се тиче теологије, западни теолози су такође, заиста далеко више узнапредовали у њеним разним гранама. Код многих наших теолога, управо као и код многих других људи из нашег народа, може се видети чак и известан комплекс према „успешном” Западу и његовим представницима. Лично сматрам да је проблем у нашој неприпремљености на ова искушења. У нашој лакомислености и „махнитој памети”, где многи наступају без икаквог опреза, убеђени у своје мишљење, као да је оно једино могуће и искључиво најпаметније. Па чак и када оно којим случајем заиста јесте, износе га без икаквог такта, са доста страсти, тако да и оно мало користи што би слушаоци могли имати, бива упропашћено нашим неразборитим понашањем.
– Имајући све ово у виду, сматрам да се духовнику неби смело противити, али би се могло са њиме о оваквим стварима поразговарати. Јер, Теологија или српски – Богословље (прави назив није „Теолошки” већ – Богословски факултет СПЦ) јесте изучавање Божанске истине. За љубав према истини, Господ нам може дати покајање, љубав према ближњем, милосрђе и спасење.
Бавити се Богословљем слично је ономе што раде медицински научници, испитујући наше особине и разне болести, тражећи за њих лек и вакцину. Слично томе би било и у Богословљу. Али, човек најпре треба да се сам вакцинише и припреми за све заразне опасности таквог посла, јер ако се сам разболи, како ће болан другима помоћи? Ако оздрави, мозе стећи имунитет и искуство које му може послужити да помогне и другима. Али, све ово је могуће једино благодаћу Св. Духа, коме нека је слава са Оцем и Сином у све векове. Амин. о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *