NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Dela savremenih teologa » DA LI JE MOGUĆE SPASITI SE SAMO DOBRIM DELIMA?

DA LI JE MOGUĆE SPASITI SE SAMO DOBRIM DELIMA?

<p claARHIMANDRIT RAFAIL KARELIN
DA LI JE MOGUĆE SPASITI SE SAMO DOBRIM DELIMA?
 
Hristos Svedržitelj
 
U današnje liberalno vreme sve više se širi učenje o tome da čovek može da se spasi svojim dobrim delima, a da je Isus Hristos za hrišćane samo obrazac i poučan primer moralnog i duhovnog usavršavanja, ali nikako i Iskupitelj sveta. Sledi da je spasenje moguće za ljude svih religija i konfesija, koji se trude da postupaju po glasu svoje savesti. U tom učenju u poređenju sa pravoslavnim bogoslovljem ne samo da su zamenjeni i pomereni akcenti, već su potkopane i same osnove dogmatike. Hrišćani su uvek verovali da Bog spasava čoveka; a savremeni modernisti dosledno i planski ubacuju u svest vernih misao, da čovek spasava sebe samog, a da mu Bog daje večni život kao obaveznu nagradu za trud.
Ako pitate savremene hrišćane šta je večni život i spasenje, mnogi će reći: to je rajski život, to je mesto divne lepote i večne radosti, gde su uništeni svako zlo i stradanje, gde nema truležnosti i nesklada, gde ništa ne pomračuje ljudsku dušu, to je mesto gde prebivaju Anđeli i Sveti i gde silazi Božanstvo Svojom neizrecivom svetlošću. Na prvi pogled taj odgovor može da se učini pravilnim, ali u stvarnosti ovde je propušteno nešto veoma važno, to jest, da Bog čoveku ne daje samo Svoje, iako je i to nepostižno ljudskom umu i prevazilazi sve napore i podvige, već daje mnogo više – Sebe Samoga i čini čoveka „bogom po blagodati“. Pred tim delom sva ljudska dela se pokazuju kao beskonačno mala. Gospod je obećao da će vratiti za dela milosrđa stostruko, ali On daje hrišćaninu ono, čemu nema poređenja i slika, ono što prevazilazi sva shvatanje i mere: daje Sebe Samoga. O kakvim čovekovim zaslugama se ovde može govoriti? Kako je moguće zaraditi Boga? Kako je moguće zadobiti Boga kao nagradu? Ako bi spojili sva dobra dela svih ljudi zajedno, to će biti manje delo od večnog spasenja jedne duše. Spasenje je – tajna mistične ljubavi Boga prema ljudskoj duši; sve ostalo potrebno je da bi se taj zov ljubavi bio čuo i bio prihvaćen.
Tragedija savremenih hrišćana sastoji se u tome što oni traže grad Božiji, tobož svoje zakonito nasledstvo, ali ne traže Samoga Boga, kao izvor večnog života. Njima je neshvatljiva svetootačka reč „oboženje“, njima je neshvatljivo šta znači postati bogom po blagodati. Ne shvatajući to, oni to i ne žele. Oni žele vraćanje izgubljenog Raja, gde cvetaju u mirišu nebeski cvetovi, gde nema starosti i smrti, gde nema stradanja. Ali tajna Ovaploćenja Sina Božijeg i silazak Duha Svetoga, Tajna Iskupljenja i Spasenja – nije samo vraćanje čoveka, palog u Adamu u prvostvoreno, bezgrešno stanje, već i put duše prema Bogu, kroz primanje Njegove božanske svetlosti, kroz ushođenje i ozarenje, kroz ulazak u božanski život, put večnog i beskonačnog bogoupodobljavanja – pokazuje se za naše savremenike kao skrivena ispod vela magle.
Na Krstu nas Gospod zamenjuje Sobom; Duh Sveti priprema ljudsku dušu za novi život. Spasenje – je veliki dar Božiji, a savremeni čovek je sklon da na njega gleda kao na nešto saglasno i obavezno čovekovom dostojanstvu.
Konačan i u isto vreme beskonačni cilj čoveka je – oboženje; ono se ostvaruje samo kroz blagodat – silu i delovanje Božanstva. Blagodat je dana Crkvi. Crkve je polje večne, božanske svetlosti, koja uzajamno deluje sa ljudskom dušom, koja je poslušna blagodati i koja je nevidljivo prosvećuje (u nekim slučajevima to prosvetljenje i preobraženje duše odražava se i na materijalnom planu i može da se vidi čak i vizuelno).
Tajne Crkve imaju za svoju osnovu Iskupiteljnu Žrtvu Hrista Spasitelja. Crkva je zasnovana na Njegovoj prečistoj Krvi. Gospod, zavolevši nas još pre našeg stvaranja, ispunio je sve da bi nam darovao ne samo Svoja neizreciva blaga, već i Sebe. U spasenima On vidi odraz Svog obraza, Svoje božanske lepote; u spasenima On prebiva kao u živim, besmrtnim, nerukotvorenim hramovima. Za njih je Hristos – sve: život i suština večnosti, početak i beskonačni kraj.
Bez iskupljenja i osvećenja spasenje je nemoguće. Oni, koji govore o spasenju samo kroz dobra dela, samim tim stavljaju nekakav znak jednakosti između njih i darova Božijih. Dobra dela – jesu uslov za projavljenje vere i ljubavi, jer je ljubav prema Bogu i ljudima sjedinjena jedna sa drugom. Čovek koji se nada da će dobiti spasenje za svoja dobra dela, nalik je na siromaha, koji sakupivši nekoliko gvozdenih novčića, uobražava da je za njih moguće kupiti carski dvorac.
Za spasenje je neophodno oboženje čoveka, koje počinje u zemnoj Crkvi, prelazi i nastavlja se u nebeskoj i nikada se ne završava. Samo kroz Krsnu Žrtvu Hrista i blagodat Duha Svetoga, koji deluje u Crkvi, čovek može da ostvari svoje istinsko prednaznačenje – da u večnosti postane bog po blagodati.
 


Prevod sa ruskog:
Stanoje Stanković

Izvor:
Oficialьnый saйt arhimandrita Rafaila Karelina

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *