Цјеломудреност

Питање:
Помаже Бог, оче! Имам 25 година и још увијек сам јуноша (нисам повриједио
цјеломудреност у најгрубљем облику) , ако сам се правилно изразио. Ово ме с
времена на вријеме прогања, и заиста се не осјећам пријатно. Гледам односе
међу својим пријатељима и пријатељицама (међу њима и знатан број црквених) и
они на то гледају поприлично површно и поприлично пожудно, тако да и сами
желе живјети „савременим животом“ што више. Сматрају да су та питања
оставили иза себе и да им до размишљања о томе није више. И мени су на неки
начин говорили да „само треба да се мало кајем послије тога, али да се то
не разликује од нечега другог, или неког другог гријеха који би у суштини
био и гори“, а да, опет, због тога нећу бити исфрустриран, и мој став је
застарио, јер друго је сада вријеме, нема смисла на томе инсистирати више и
само могу застранити… Штавише, сматрају да онај ко се уздржава има
проблема, или ће потенцијално (мада су рекли и – не мора да значи) имати и
проблеме у браку. Ја сам до сада имао пар веза, које на жалост нису дуго
трајале, нити биле успјешне, а вјероватно је један од разлога што нисам
улазио у полне односе са дјевојкама. Нисам више толико млад, а питања ми
знају „разарати ум и срце“. Разговарао сам са неким свештеницима и
монасима и они су били на страни да треба хришћански живјети и да треба
трагати за хришћанским браком, тј. били су, такорећи, на „мојој страни“.
Понекад и разговарајући, дружећи се, и проводећи вријеме са неком дјевојком, ми се свидимо једно другом, но проблем настане око односа (полних) . Дјевојка (која је обично имала односе) обично тада сматра да нешто није уреду код
мене, и да је прича о јуноштву/дјевствености ствар лажног морала. Штавише, често чујем од познаница (не пријатељица) , и то црквених, да им не пада на
памет да траже мужа који није имао односе, а поготово да нису њих двоје
имали односе прије брака (због пробе) . Мени вријеме пролази, неки моји
пријатељи имају дугогодишње везе, жене се, пријатељице се удају, добијају
дје цу… Није ми лако то гледати. Уопште их не осуђујем, али стварно не
знам шта ми је чинити. Савјест ми говори да их не слушам, и да се надам, но
вријеме пролази… Ипак, одлазити у монаштво би било из погрешних разлога (вјерујем да тјескоба и депересија нису нешто добре за почетак монашког
пута; чини ми се и са полетом се наилази на тешке проблеме, а не због нечега
другог) . Ово све утиче и на мој унутрашњи живот, али не само духовни, већ
иначе и на моје друштвене односе, који постају крући, више сам интровертан, повучен… и то сам примјетио. Један духовник ми је рекао да се не бринем, јер Бог потписује наш брачни (или монашки) живот, а ја да бринем о другим
стварима… но то можда утјешно звучи, али ја ипак живим у овом свијету у
коме гледам другачију стварност, која ме послије и тих утјешних ријечи, избоде и повриједи. Понекад ми пружи утјеху, Боже опрости, неко ко је у
горој ситуацији од мене. Додуше, има и свештеника (у ствари само један на
кога сам наишао) , који нема ст авове које ја имам, па је и то додатно
оптерећење. Свако добро.
Н.Н


Одговор:
Драги брате, Заиста си у невољи, баш због онога што више пута понављеш: „време
пролази“. Како кажеш, „ниси више тако млад“, а сутра ћеш бити још и
старији. И све теже ће Ти бити пронаћи девојку према себи, према
својим схватањима брака. Осамнаестогодишња девојка није за Тебе, због
велике разлике у годинама, а девојке Твојих година имају сигурно
сасвим другачији став о предбрачном, а и брачном животу. Шта чинити? Ако заиста желиш да се ожениш и уђеш у породични живот, тражи девојку
приближно Твојих година и јасно јој предочи Твој став у вези припреме
за брак и самог брачног живота. Мораш се помирити са чињеницом да ћеш
тешко наћи девојку према себи, а да нема сексуалног искуства.
Нажалост, статистике показују да добар део девојчица већ у основној
школи стиче прва сексуална искуства. Наићи ћеш сигурно и на девојку
која неће инсистирати на предбрачном односу, али тада ваше „забављање“
не сме да буде сувише дуго. Младићи и девојке који су се дуго
забављали, који су имали и предбрачни однос, често су у браку
постајали једно другом досадни, нису имали једно другом шта ново, интересантно да открију и њихов брак је завршавао разводом. Значи, жени се са девојком чије врлине познајеш, са којом би могао живети, али не захтевај од ње чедност коју сам поседујеш.
Немој се монашити само из разлога да не можеш наћи девојку Твојих
предбрачних схватања. За монаштво требају чвршћи разлози и узвишеније
побуде. Целомудреност је само један од завета, које послушник полаже
пред монашење.
Срећан брак и радост у потомству жели Ти о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *