Који хоће да прими расу, долази игуману и прави пред њим уобичајени поклон. Игуман га пита, да ли од свег срца приступа монашком животу, и да ли је ова његова намера после дугог расматрања непроменљива. А када се он обећа да ће неповратно обитавати у манастиру у посту и молитви, и да ће се помоћу Божјом ревносно трудити да дан и ноћ напредује у добродетељима и у свима наложеним мy пословима, игуман му пре свега наређује да испита како ваља све грехе своје и да се сети свега што је од младости учинио, па да то исповеди манастирском духовнику, и да од њега добије разрешење и одобрење да се спреми за пречешће Божанственим Тајнама. После тога игуман га одмах предаје једноме од најискуснијих манастирских стараца наређујући му да се врло опрезно стара о његовој души и да га поучава монашком животу. Њему пак који хоће да постане расоносац (= расофор) игуман наређује: да се у свему покорава старцу; да га поштује и слyша као оца и учитеља; да поуке од старца прима као од самога Христа; да гма веру и љубав према њему; да сваки дан трипут врло брижљиво испитује своју савест; да свагда исповеда старцу дела и помисли своје, и да ништа никада не скрива од њега као пред самим Богом; да наредбе и поуке старчеве с љубављу припна као од самога Бога, и да се усрдно стара да их држи и испуњава; а сврх свега да ништа (ма било то и најбоље дела) не ради без старчевог наређења и благослова.
Када игуман нареди, новак са старцем улази у цркву. По доласку игумана и братије у цркву, пред почетак Часова, старац приводи игуману новака који има примити расу, обојица праве метаније пред игуманом, целивају му по обичају десницу, и узимају од њега благослов; онда чине на обе стране поклон братији, стају пред светим дверима, крсте се и клањају трипута; затим целивају свете иконе, и поклонивши се одлазе на своје место.
После тога одмах почињу читати Часове. По завршетку Часова игуман ставља на себе епитрахиљ и фелон; пред њим стоје новак који има примити расу и старац његов са њим, у паперти пред црквеним дверима. Игуман твори уобичајени почетак:
Благословен Бог наш, свагда, сада и увек и кроза све векове.
Братија: Амин.
Еклисиарх чита Трисвето, Пресвета Тројице…, по Оче наш…, игуман: Јер је твоје царство … Еклисиарх: Ходите да се поклонимо…, трипут. И исалам Давидов 26: Господ је просветлење моје и Спаситељ мој, – кога ћу се бојати? Онда псалм. . 50: Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој…
Затим опет: Трисвето, и по Оче наш…, тропар, rлac 4:
Боже отаца наших, Ти увек поступаш с нама по Својој кротости, не уклони милост Твоју од нас, него молитвама њиховим у миру уређуј живот наш.
Слава и сада.
Богородичан:
Богородици прибегнимо сада усрдно ми грешни и смирени, и паднимо у покајању вапијући из дубине душе: Владичице, помози сажаливши се на нас; похитај, пропадамо од мноштва сагрешења; и не пусти Твоје слуге празне, јер Тебе и имамо једину наду.
Потом ђакон говори:
Господу се помолимо;
Братија сви говоре: Господе помилуј .
Игуман чита ову молитву:
Благодарпмо Ти, Господе Боже наш, што си по великој милости Својој избавио слугу Твога (име) од таштег световног живота и пизвао га на ово часно обећање; зато га удостој да достојно поживи у овом анђелском животу; сачувај га од замки ђаволских, и све до смрти очувај чисте и душу његову и тело; удостој га да буде храм Твој; усаветуј га да свагда има на уму Тебе и заповести Твоје; даруј му смирење љубав и кротост, молитвама Пречисте Господарице наше Богородице и Приснодјеве Марије и свих Светих Твојих.
Братија сви говоре: Амин.
Ђакон говори: Господу се помолимо.
Братија: Господе помилуј.
Игуман чита другу молитву:
У спасоносни јарам Свој, Господе, прими слyгу Твога (имe) и удостој га да се присаједини пастви избраника Твојих; обуци га у ризу освећења; целомудријем опаши бедра његова; покажи га подвижником: сваког уздржања, усавршавајући у њему и у нама дар духовних благодати Твојих, молитвама Пресвете Владичице наше Богородице и Присно Дјеве Марије и свих Светих Твојих.
Братија: Амин.
Игуман ирима ножнице од новака, и крстолико постригава косу на глави његовој, говорећи:
У име Оца, амин; и Сина, амин; и Светога Духа, амин; -рецимо сви за њега: Господе, помилуј.
Братија сви певају: Господе, помилуј (трипут).
После тога игуман га облачи у расу, и ставља му на главу камилавку, не говорећи ништа. Пошто га обуче, игуман говори:
Мир свима.
Братија: И духу твоме.
Ђакон: Главе своје приклоните Господу-
Братија: Теби, Господе.
Пошто сви приклоне главе, игуман чита тајно ову молитву:
Свети, благи Сине благога Оца, Ти отсецаш гордост, уништаваш нападе противникове, изливаш славу смиреноумља на главу светих, и венчаваш их неувенљивим, и нераспадљивим венцем живота и бесмрћа, и упућујеш их на тесни пут којим идоше свети Оци и уђоше у место покоја; Ти, Владико Господе Боже наш, даруј силу и благодат Твога Божанства у дух и душу и тело дошавшег Теби слуге Твог (име) и примившег првину светог образа, јер Ти именом Својим освећујеш све и сва; тако и овог слугу Твог освети именом Својим свемоћним и благим.
Возглас:
Јер си свет, Боже, наш, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове.
Братија: Амин.
Игуман чини обични отпуст дана. После отпуста узима за руку новог расофора, иредаје га старцу, говорећи:
Ево, поверавам ти пред Богом овог новопочетника; поучавај га да живи у страху Божјем и у свима добродетељима, пазећи врло будно да због нерађења твог не погине душа његова, јер имаш дати одговор Богу за њега на дан Суда.
А новом расофору говори:
Ти пак покоравај се у свему старцу као Христу, и буди у свемy трпељив, смирен, послушан, кротак и ћутљив, па ћеш наћи благодат пред Богом, и спашћеш се.
