Будите деца

Питање:
Помаже Бог. Замолио бих вас да ми појасните на које се дечије особине овај стих односи. Унапред хвала.
Александар


Одговор:
Драги брате Александре, твоје питање је сигурно проистекло из разговора Исуса Христа и његових ученика, који је записао свети апостол и јеванђелист Матеј: „У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дете и постави га међу њих и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дете ово, онај је највећи у Царству небеском“ (18, 1–4) . Непосредно пре овог разговора Исус је рекао Петру да оде на језеро и да ће у устима прве рибе, коју упеца наћи статир (бисер) којим ће платити порез за себе и Исуса. То је, свакако у том моменту била једна досетка, да би имали новаца за плаћање дажбина, јер се Исус никада није противио обавезама према држави. У сваком случају, овај догађај је изазвао и питање ученика о томе ко ће бити највећи у Царству небеском (јер је Петар добио привилегију да нађе бисер и плати порез за себе и Учитеља) . Исус је приметио да се код његових ученика појавила страст частољубља, уместо врлине смирености, па је захтевао да му доведу дете. Зашто дете? Зато што у јеврејском, званичном и обичајном праву дете није имало никакву вредност, никаква права. Зато ово поређење са дететом представља потпуни заокрет: од властољубља и гордости обраћање ка смирености и понизности. Смисао поређења са децом оних, који би хтели да уђу у Царство небеско, свакако је више у особинама, а не у положају детета. Деца су незлобива, невина, спремна да прихвате поуке родитеља, учитеља и старијих, понизна су пред њима и имају поверења у њих. Ето, те особине Христос тражи од својих следбеника, као што им то мало касније упућује у тренутку кад ученици бране деци да дођу код Њега: „Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер таквих је Царство небеско“ (Матеј 19, 14) . Није Царство Божије намењено само деци, већ и онима, који задрже дечије врлине: чедност, незлобивост, послушност, смиреност, такви остану за цео живот и не искваре се. Ето, драги брате Александре, у томе се састоји Христов позив ученицима, а пре њих и свим Хришћанима, па и нама данас, да се не гордимо и узвисујемо, већ да смиреношћу поштујемо друге људе око нас, а Бог ће нас поставити на место које заслужујемо. о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *