Брачни односи док се доји

Питање:
Поштовани Оци, била сам поврсан вјернк, али неколико задњих година почела сам спознавати Истиниту вјеру Православну, мада ми се понекад чини да ништа не знам, али уздам се у милост Божију и молим за оно што ми је потребно за спасење. Муж ми није вјерник, иако поштује пост, чак и он понекад пости, и тада су нам постеље одвојене као и у остале дане кад је прописано (црвено слово, недеља…) као и када сам била у другом стању, али да постеље требају бити одвојене и док жена доји дијете, то нисам знала. Сазнала сам тек прије неколико дана и то управо овдје на вашем сајту, у неким одговорима. Значи док сам дојила дијете, а дојило је скоро годину дана, постеље нам нису биле одвојене и сада ме то мучи. Да ли да то исповједим своме свештенику и како, некако сам по природи стидљива па ми је неугодно, а немам ни духовника са ким би могла разговарати.? Молим Вас за савјет, ако нађете времена за мене гресну. Хвала Господу што Ваш имамо!
Н.Н


Одговор:
Христос посредје нас, драга сестро, На почетку свога питања саопштаваш да Твој муж није верник и то констатујеш у његовом односу према телесном посту, па и ту ниси искључива, јер и он понекад пости. Дакле, Твој муж те заиста воли. Иако није у вери активан, он ипак заједно с тобом упражњава одређене врсте спољашње побожности. Он понекад пости, што значи да једе храну коју си Ти припремила и која је у посне дане посна. Он се саглашава и са „одвајањем постеља“ у време поста и празника, као и у време трудноће. Ти си свакако читала упутства Светог апостола Павла о браку и безбрачности, када каже: „Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу. Жена није господар од свога тела, него муж; тако и муж није господар од свога тела, него жена. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздрањем“ (1.Кор.7, 3-5) . Толико о уздржавању од брачне постеље, које је по Светом апостолу Павлу, ПО ДОГОВОРУ, а искључиво ради неких виших циљева, дакле и као средство за исправнији пост и усрднију молитву. Можда си и прочитала у неким одговорима да се муж и жена треба да уздржавају од брачне постеље и за време дојења детета. Међутим, то је могла бити само једна препорука, али не може бити заповест. Па и Апостол Павле, за савет који си мало пре прочитала, каже: „Али ово говорим као мишљење, а не као заповест“ (6) . Да су наше баке и прабаке ускраћивале мужевима заједничку постељу и у време дојења, а знамо да је некад то било и до три године, како би успеле да роде десетеро и више деце, да нам одрже народ и у време велике смртности деце? ! Узми само свој пример: од момента када си сазнала за трудноћу до порођаја је прошло отприлике осам месеци, дете је дојило више од годину дана, значи постеља је била раздвојена скоро две године. И да си после престанка дојења поново остала у другом стању, раздвајање би се опет протегло на следеће две године. А кажеш да Ти муж није верник! А који би то муж, па чак и верник, пристао да ступањем у брак, има заједничку постељу са својом супругом сваких две године! ? Мислим да је Твој знатно одговорнији задатак, а и обавеза, да свог мужа учврстиш у православној вери, да га након поста доведеш у цркву на исповест и причешће, да заједно своју децу васпитавате у хришћанској вери и њеном узвишеном моралу, него што се оптерећујеш проблемом заједничке постеље у време дојења. Ако осећаш грижу савести због тога, отиђи код свог надлежног свештеника и исповеди се. Реци му шта Те мучи и како си сазнала за тај „грех“. Предочи му и овај одговор и ја верујем да ће Твоја севест бити умирена, да ћеш са својим мужем постићи сагласност и да ћете с благословом Божјим рађати синове и кћери, одгајајући их у хришћанској вери.
Нека Господ благослови и умножи Твоју породицу, а заслугама Твојим и Твога мужа, да је и обожи.
о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *