НАСЛОВНА » Свештене књиге (Свето Писмо) » Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

<<  САДРЖАЈ

 

КЊИГА ПРОРОКА ЈОНЕ

 

1 2 3 4

 
1. Господ позива Јону. Јона кажњен због непослушности.

1. Дође ријеч Господња *Јони, сину Аматијеву, говорећи: [*2 цар 14, 25.]
2. Устани, иди у Ниневију град велики, и проповиједај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.
3. А Јона уста да бјежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу, нађе лађу која иђаше у Тарсис, и платив возарину, уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.
4. Али Господ подиже велик вјетар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.
5. И лађари уплашивши се призиваху сваки својега бога, и бацаху што бјеше у лађи у море да би била лакша; а Јона бјеше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.
6. А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога својега не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо.
7. Потом рекоше један другоме: Ходите да *бацимо ждријеб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише ждријеб, и паде ждријеб на Јону. [*ПрС 16, 33.]
8. Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?
9. А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небескога, који је створио море и суху земљу.
10. Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Што си учинио? Јер дознаше људи да бјежи од Господа, јер им он каза.
11. И рекоше му: Што ћемо чинити с тобом да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.
12. А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.
13. А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.
14. Тада призваше Господа и рекоше: Молимо ти се, Господе, да не погинемо због душе овога човјека, и немој метнути на нас крви праве, јер ти, Господе, чиниш како хоћеш.
15. Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.
16. Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завјете.

2. Јонина молитва и избављење.

1. Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и *Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи. [*Мт 12, 40; 16, 4.]
2. И замоли се Јона Господу Богу својему из трбуха рибљега,
3. И рече: *Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој. [*Пс 120, 1.]
4. Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; *све поплаве твоје и вали твоји прелазише преко мене. [*Пс 42, 7.]
5. *И рекох: Одбачен сам испред очију твојих; али ћу још гледати свету цркву твоју. [*Пс 31, 22.]
6. *Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе. [*Пс 69, 1.]
7. Сидох до крајева горских, пријеворнице земаљске нада мном су довијека; али ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој.
8. Кад нестајаше душе моје у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к теби, у свету цркву твоју.
9. Који држе *лажне таштине, остављају своју милост. [*Пс 31, 6.]
10. *А ја ћу ти гласом захвалнијем принијети жртву, испунити што сам завјетовао; спасење је у Господа. [*Пс 50, 14; 116, 17, 18.]
11. И Господ заповједи риби, те избљува Јону на земљу.

3. Проповијед у Ниневији о пропасти града.

1. И дође ријеч Господња Јони други пут говорећи:
2. Устани и иди у Ниневију, град велики, и проповиједај му оно што ти ја кажем.
3. И устав Јона отиде у Ниневију, по ријечи Господњој; а Ниневија бјеше град врло велик, три дана хода.
4. И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповиједа и рече: Још четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти.
5. *И Ниневљани повјероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у костријет од највећега до најмањега. [*Мт 12, 41.]
6. Јер кад дође та ријеч до цара Ниневијскога, он уста са својега пријестола, и скиде са себе своје одијело, и обуче се у костријет и сједе у пепео.
7. И прогласи се и каза се по Ниневији по заповијести царевој и кнезова његовијех говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде.
8. Него и људи и стока да се покрију костријећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свога злога пута и од неправде која му је у руку.
9. *Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутога гњева својега, те не изгинемо. [*Јл 2, 14.]
10. *И Бог видје дјела њихова гдје се вратише са злога пута својега; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини. [*Јер 18, 8.]

4. Срдит што Бог није упропастио Ниневију, Јона се уразумљује.

1. А Јони би врло недраго, и расрди се.
2. И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бијах у својој земљи? Зато шћах прије побјећи у Тарсис; јер знах да си ти *Бог милостив и жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем, и кајеш се ода зла. [*2 Мој 34, 6.]
3. Сада, Господе, *узми душу моју од мене, јер ми је боље умријети него живјети. [*1 цар 19, 4.]
4. А Господ рече: Је ли добро што се срдиш?
5. И Јона изиде из града, и сједе с истока граду, и начини ондје колибу, и сјеђаше под њом у хладу да види што ће бити од града.
6. А Господ Бог заповједи, те узрасте тиква над Јоном да му буде сјен над главом да му поможе у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома.
7. Потом заповједи Бог, те дође црв у зору сјутрадан и подгризе тикву, те усахну.
8. И кад ограну сунце, посла Бог сух источни вјетар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеље да умре говорећи: Боље ми је умријети него живјети.
9. А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти.
10. А Господ му рече: Теби је жао тикве око које се нијеси трудио и које нијеси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде.
11. А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у ком има више од сто и двадесет тисућа људи који још не знају шта је десно шта ли лијево, и много стоке?

Коментарисање није више омогућено.