НАСЛОВНА » Свештене књиге (Свето Писмо) » Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

Свето Писмо Старога и Новога Завјета – Библија

<<  САДРЖАЈ

 

КЊИГА ПРОРОКА ОСИЈЕ

 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14

 
1. Осијин брак и дјеца: Израиљево идолопоклонство и казна. Сједињење Јуде и Израиља под једним поглаваром.

1. Ријеч Господња која дође Осији, сину Веиријеву, за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудинијех, и за времена Јеровоама, сина Јоасова, цара Израиљева.
2. Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: *Иди, ожени се курвом и роди копилад, јер се земља прокурва одступивши од Господа. [*Ос 3, 1.]
3. И отиде, и узе Гомеру, кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.
4. Тада му рече Господ: Надјени му име Језраел; јер још мало, па ћу походити крв Језраелску на дому Јујеву и укинућу царство дома Израиљева.
5. И у то ћу вријеме сломити лук Израиљев у долини Језраелској.
6. И она опет затрудње и роди кћер; и Господ му рече: Надјени јој име Лорухама; јер се више нећу смиловати на дом Израиљев, него ћу их укинути сасвијем.
7. А на дом Јудин смиловаћу се и избавићу их Господом Богом њиховијем, а нећу их избавити луком ни мачем ни ратом ни коњма ни коњицима.
8. Потом одбивши од сисе Лорухаму, опет затрудње и роди сина.
9. И рече Господ: Надјени му име Лоамија; јер ви нијесте мој народ, нити ћу ја бити ваш.
10. Али ће ипак број синова Израиљевијех бити као пијесак морски, који се не може измјерити ни избројити; *и умјесто да им се рече: Нијесте мој народ, рећи ће им се: Синови Бога живога. [*Рим 9, 26.]
11. И сабраће се синови Јудини и синови Израиљеви уједно, и поставиће себи једнога поглавара и отићи ће из земље, јер ће бити велик дан Језраелски.

2. Савез Божији с његовим народом раскинут и обновљен.

1. Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.
2. Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица својега, и прељубе своје од дојака својих,
3. Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља засушена, и уморио је жеђу.
4. И нећу се смиловати на дјецу њезину, јер су копилад.
5. Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим *који ми дају хљеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје. [*Јер 44, 17.]
6. Зато, ево, ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.
7. И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првому мужу својему, јер ми бјеше боље онда него сада.
8. Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од којега начинише Вала.
9. Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде вријеме, и вино своје, кад буде вријеме, и узећу вуну своју и лан свој којим би покривала голотињу своју.
10. И открићу ругобу њезину пред милосницима њезинијем, и нико је неће избавити из моје руке.
11. И укинућу сваку радост њезину, светковине њезине, младине њезине и суботе њезине и све празнике њезине.
12. И потрћу чокоте њезине и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе звијерје пољско.
13. И походићу на њој дане Валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.
14. Али, ево, ја ћу је примамити и *одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лијепо. [*Јез 20, 35.]
15. И даћу јој винограде њезине од тога мјеста, и *долину Ахор за врата надању, и ондје ће пјевати као за младости своје и † као кад је ишла из Мисира. [*ИНав 7, 26; † 2 Мој 15, 1.]
16. И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.
17. Јер ћу уклонити из уста њезинијех имена Вала; и неће им се више помињати имена.
18. И тада ћу им учинити *завјет са звијерјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха. [*Јез 34, 25.]
19. И заручићу те себи довијека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.
20. И заручићу те себи вјером, и *познаћеш Господа. [*Јер 31, 34.]
21. И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.
22. А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.
23. И посијаћу је себи на земљи, и *смиловаћу се на Лорухаму, и † рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој! [*Ос 1, 6; † Ос 1, 10; Рим 9, 26; 1 Пет 2, 10.]

3. Божија стрпљивост најпослије ће обратити његов народ.

1. Потом рече ми Господ: *Иди опет, љуби жену коју љуби љубавник а она чини прељубу, као што Господ љуби синове Израиљеве, а они гледају за туђим боговима и љубе жбанове винске. [*Ос 1, 2.]
2. И купих је за петнаест сикала сребра и гомор и по јечма.
3. И рекох јој: Сједи код мене дуго времена, и не курвај се, и не буди другога; тако ћу и ја бити твој.
4. Јер ће дуго времена синови Израиљеви сједјети без цара и без кнеза и без жртве и без ступа и без оплећка и ликова.
5. Послије ће се обратити и тражиће Господа Бога својега и *Давида, цара својега, и у страху ће приступити ка Господу и благости његовој у пошљедња времена. [*Јер 30, 9; Јез 34, 23, 24.]

4. Говор за казну Израиља због гријехова. Опомена Јуди да не гријеши.

1. Чујте ријеч Господњу, синови Израиљеви, јер Господ има парбу са становницима земаљским; јер нема истине ни милости ни знања за Бога у земљи;
2. Заклињу се криво и лажу и убијају и краду и чине прељубу, застранише, и једна крв стиже другу.
3. Зато ће тужити земља, и што год живи на њој пренемоћи ће, и звијери пољске и птице небеске; и рибе ће морске помријети.
4. Али нико да се не препире ни да кога кори, јер је народ твој као они *који се препиру са свештеником. [*5 Мој 17, 12.]
5. Зато ћеш пасти дању, и с тобом ће пророк пасти ноћу, и погубићу матер твоју.
6. Изгибе мој народ, јер је без знања; кад си ти одбацио знање, и ја ћу тебе одбацити да ми не вршиш службе свештеничке; кад си заборавио Бога својега, и ја ћу заборавити синове твоје.
7. Што се више множише, то ми више гријешише; *славу њихову претворићу у срамоту. [*Флп 3, 19.]
8. Од гријеха народа мојега хране се, и лакоме се на безакоње њихово.
9. Зато ће бити свештенику као народу; походићу га за путове његове и платићу му за дјела његова.
10. И они ће јести, а неће се наситити; курваће се, а неће се множити; јер престаше служити Господу.
11. Курварство и вино и маст одузима срце.
12. Народ мој пита *дрво своје, и палица му његова одговара; јер † дух курварски заводи их да се курвају одступивши од Бога својега. [*Јер 2, 27; † Ос 5, 4.]
13. *Наврх гора приносе жртве, и на хумовима каде под храстовима, тополама и бријестовима, јер им је сјен добар; зато се курвају кћери ваше и снахе ваше чине прељубу. [*Јез 6, 13.]
14. Нећу карати кћери ваших кад се курвају, ни снаха ваших кад чине прељубу; јер се они одвајају с курвама и приносе жртве с неваљалијем женама; и народ неразумни пропашће.
15. Ако се ти курваш, Израиљу, нека не гријеши Јуда; *и не идите у Галгал нити идите у † Ветавен, и не куните се: Тако да је жив Господ. [*Ам 5, 5; † Ос 10, 5.]
16. Јер је Израиљ упоран као упорна јуница; сада ће их пасти Господ као јагње на пространу мјесту.
17. Јефрем се удружио с лажнијем боговима; остави га.
18. Пиће се њихово преврну, једнако се курвају; мило им је: Дајте. Браничи су његови срамота.
19. Вјетар ће их стегнути крилима својим, и они ће се посрамити од жртава својих.

5. Пријетња царствима Јудином и Израиљевом.

1. Чујте, свештеници, и пази, доме Израиљев, и слушај, доме царев, јер је вама суд, јер сте замка у Миспи и мрежа разапета на Тавору.
2. Из потаје клаше оне који залазе; али ћу их ја покарати све.
3. Ја познајем Јефрема и Израиљ није сакривен од мене; јер се сада курваш, Јефреме, Израиљ се оскврни.
4. Не управљају дјела својих да се врате к Богу својему; јер је дух курварски у њима и не знају Господа.
5. И поноситост Израиљева свједочи му у очи; зато ће Израиљ и Јефрем пасти за безакоње своје, пашће и Јуда с њима.
6. *Ићи ће с овцама својим и с говедима својим да траже Господа, али га неће наћи; уклонио се је од њих. [*Ис 1, 15.]
7. Изневјерише Господа, јер изродише туђе синове; зато ће их прождријети мјесец дана с достојањем њиховијем.
8. Трубите у рог у Гаваји, у трубу у Рами; вичите у *Ветавену: За тобом, Венијамине! [*Ос 4, 15.]
9. Јефрем ће опустјети у дан кара; објавих међу племенима Израиљевијем што ће зацијело бити.
10. Кнезови су Јудини као они који премјештају међу; излићу на њих као воду јарост своју.
11. Јефрему се чини насиље, сатрвен је судом, јер од своје воље отиде за заповијешћу.
12. Зато ћу ја бити Јефрему као мољац и као црв дому Јудину.
13. И Јефрем видје болест своју и Јуда своју рану, и отиде Јефрем к *Асирцу, и Јуда посла † к цару који би га бранио; али вас он не може исцијелити нити ће вас опростити ране ваше. [*Ос 7, 11; † Ос 10, 6.]
14. *Јер ћу ја бити као лав Јефрему, као лавић дому Јудину; † ја, ја ћу зграбити, и отићи ћу, однијећу и нико неће избавити. [*Ос 13, 7; † Пс 50, 22.]
15. Отићи ћу и вратићу се на своје мјесто докле не признаду своју кривицу и потраже лице моје; кад буду у невољи, тражиће ме.

6. Божија казна води покајању.

1. Ходите да се вратимо ка Господу; јер он раздрије, и *исцијелиће нас, рани, и завиће нас. [*Ос 5, 14.]
2. Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живјећемо пред њим.
3. Тада ћемо познати Господа и све ћемо га више познавати; јер му је излазак уређен као зора и доћи ће нам као дажд, као позни дажд који натапа земљу.
4. Што да ти учиним, Јефреме? Што да ти учиним, Јуда? Јер је доброта ваша као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане.
5. Зато их сјекох преко пророка и убијах *ријечима уста својих, и свјетлост судова твојих изиде. [*Јер 23, 29.]
6. Јер је мени *милост мила а не жртва, и познавање Бога већма него жртва паљеница. [*1 Сам 15, 22; Мт 9, 13; 12, 7.]
7. Али они преступише завјет као Адам; ту ме изневјерише.
8. Галад је град онијех који чине безакоње, по њему су крвави трагови.
9. А дружина је свештеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило.
10. У дому Израиљеву видим страхоту; ондје је курвање Јефремово, Израиљ се оскврни.
11. И теби је, Јуда, приправљена жетва кад вратим робље народа својега.

7. Јадиковање над поквареним Израиљем и објављивање заслужених казни.

1. Кад лијечим Израиља, тада се показује безакоње Јефремово и злоћа Самаријска; јер чине лаж, и лупеж улази, и напољу удара чета.
2. И не говоре у срцу свом да ја памтим свако безакоње њихово; сада стоје око њих дјела њихова, преда мном су.
3. Неваљалством својим веселе цара и лажима својим кнезове.
4. Сви чине прељубу; као пећ су коју ужари хљебар, који престане стражити кад замијеси тијесто па докле ускисне.
5. На дан цара нашега разбољеше се кнезови од мијеха вина, и он пружи руку своју подсмјевачима.
6. Јер на засједе своје управљају срце своје, које је као пећ; хљебар њихов спава цијелу ноћ, ујутру гори као пламен огњени.
7. Сви су као пећ угријани и прождиру своје судије; сви цареви њихови падају, ниједан између њих не виче к мени.
8. Јефрем се помијешао с народима; Јефрем је погача непреврнута.
9. Иностранци једу му силу, а он не зна; сиједе косе попадају га, а он не зна.
10. И поноситост Израиљева свједочи му у очи, али се не враћају ка Господу Богу својему, нити га траже уза све то.
11. И Јефрем је као голуб, луд, безуман; *зову Мисир, иду у Асирску. [*Ос 5, 13; 12, 1.]
12. Кад отиду, разапећу на њих мрежу своју, као птице небеске свући ћу их, караћу их како је казивано у збору њихову.
13. Тешко њима, јер зађоше од мене; погибао ће им бити, јер ме изневјерише; ја их искупих, а они говорише на ме лаж.
14. Нити ме призиваше из срца својега, него ридаше на одрима својим; жита и вина ради скупљајући се, одступају од мене.
15. Кад их карах, укријепих им мишице; али они мислише зло на ме.
16. Враћају се, али не к Вишњему, *посташе као лук лажљив; кнезови ће њихови попадати од мача с обијести језика својега; то ће им бити подсмијех у земљи Мисирској. [*Пс 78, 57.]

8. Непријатељска навала и идолопоклонички народ.

1. Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завјет мој и отпадише се од закона мојега.
2. Израиљ ће викати к мени: Боже мој; познајемо те.
3. Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити.
4. Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра својега и од злата својега граде себи ликове да се истријебе.
5. Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити?
6. Јер је и оно од Израиља; начинио га је умјетник, и није Бог; теле ће Самаријско отићи у комаде.
7. Јер сију вјетар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашна; да би и дала, прождријеће га туђинци.
8. Прождријеће се Израиљ, биће међу народима као суд на ком нема милине.
9. Јер отидоше к Асирцу, дивљему магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике.
10. А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена цара над кнезовима.
11. Што умножи Јефрем олтаре да гријеши, биће му олтари на гријех.
12. Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе.
13. За жртве које ми приносе, приносе месо, и једу га; *Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће гријехе њихове; † они ће се вратити у Мисир. [*Ос 9, 4; † 5 Мој 28, 68.]
14. Израиљ заборави Творца својега и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; *али ћу пустити огањ у градове овому, и спалиће дворове оному. [*Јер 17, 27; Ам 2, 5.]

9. Радост пролази, освета је ту.

1. Не радуј се, Израиљу, веселећи се као народи, што се курваш одступивши од Бога својега, милујеш плату курварску по свијем гумнима житнијем.
2. Гумно и каца неће их хранити, и маст ће их преварити.
3. Они неће наставати у земљи Господњој; *него ће се вратити Јефрем у Мисир, и они ће јести нечистоту у Асирској. [*Ос 8, 13.]
4. Неће приносити Господу вина, нити ће му бити угодне жртве њихове, него ће им бити као хљеб онијех који туже; ко га год једе оскврниће се, јер им је хљеб за жртве њихове, неће ући у дом Господњи.
5. Шта ћете чинити на дан светковине и на дан празника Господњега?
6. Јер, гле, отићи ће пустошења ради; Мисир ће их прибрати, Мемфис ће их погрепсти; закладе њихове од сребра наслиједиће коприва, трње ће им бити у шаторима.
7. Дођоше дани похођењу, дођоше дани плаћању; познаће Израиљ; пророци су луди, безумни су у којима је дух, за мноштво безакоња твојега и велику мржњу.
8. Стражар је Јефремов с Богом мојим, пророк је замка птичарска по свијем путовима његовијем, мржња је у дому Бога његова.
9. Дубоко су се покварили *као у вријеме Гавајско; опоменуће се безакоња њихова, и походиће гријехе њихове. [*Суд 19, 22.]
10. Нађох Израиља као грожђе у пустињи; видјех оце ваше као прве смокве на дрвету у почетку његову; они отидоше к *Велфегору, и одвојише се за срамотом, и посташе гадни како им бјеше мило. [*4 Мој 25, 3.]
11. Јефремова ће слава одлетјети као птица од рођења и од утробе и од зачетка.
12. Ако ли и отхрани синове своје, ја ћу их учинити да буду без дјеце, да не остане ниједан; и тешко њима кад одступим од њих.
13. Јефрем, кад га гледах, бјеше *као Тир, посађен на љупку мјесту; али ће Јефрем извести крвнику синове своје. [*Јез 27, 2.]
14. Подај им, Господе; шта ћеш им дати? Подај им утробу пометљиву и дојке усахле.
15. Сва је злоћа њихова у Галгалу; зато ондје мрзим на њих; за злоћу дјела њиховијех изагнаћу их из дома својега; нећу их више љубити. Сви су кнезови њихови одметници.
16. Ударен би Јефрем; коријен им посахну, неће родити рода; ако и роде, убићу мили пород утробе њихове.
17. Одбациће их Бог мој, јер га не слушају, и скитаће се по народима.

10. Без правде нема спасења.

1. Израиљ је празна лоза винова, оставља род за се; што више рода има, то више умножава олтаре; што му је боља земља, то више кити ликове.
2. Срце им је раздијељено, зато су криви; он ће оборити олтаре њихове, поломиће ликове њихове.
3. Јер сада говоре: Немамо цара; не бојимо се Господа. И шта би нам учинио цар?
4. Говоре ријечи кунући се лажно кад уговарају вјеру, и суд као отров расте у браздама на њиви мојој.
5. За *јунице Ветавенске уплашиће се становници Самаријски; јер ће за њима жалити народ њихов, и свештеници њихови, који им се радоваху, јер ће слава њихова отићи од њих. [*Ос 4, 15.]
6. И он ће сам бити одведен у Асирску на дар *цару браничу; Јефрема ће попасти стид, и Израиљ ће се осрамотити намјером својом. [*Ос 5, 13.]
7. Цара ће Самаријскога нестати као пјене поврх воде.
8. И обориће се висине Авенске, гријех Израиљев; *трње ће и чкаљ расти по олтарима њиховијем, и † говориће горама: Покријте нас! И хумовима: Падните на нас! [*Ос 9, 6; † Лк 23, 30; Отк 6, 16.]
9. Од времена Гавајскога гријешио си, Израиљу; ондје осташе, не стиже их у Гаваји рат на безаконике.
10. По својој ћу их вољи покарати, и народи ће се скупити на њих да их заробе за двојако безакоње њихово.
11. Јефрем је јуница научена, која радо врше; али ћу јој доћи на лијепи врат; упрегнућу Јефрема, Јуда ће орати, Јаков ће повлачити.
12. Сијте правду, жећете милост; *орите крчевину, јер је вријеме да тражите Господа, да би дошао и подаждио вам правдом. [*Јер 4, 3.]
13. *Орасте безбожност, жесте безакоње, једосте плод од лажи; јер си се поуздао у свој пут, у мноштво својих јунака. [*Јн 4, 8; Пр 22, 8; Ос 8, 7; Гал 8, 7, 8.]
14. Зато ће се подигнути врева међу твојим народом, и сви ће се градови твоји раскопати као што Салман раскопа Вет-Арвел кад бијаше рат, мајка би размрскана са синовима.
15. Тако ће вам учинити Ветиљ за велику злоћу вашу; зором ће погинути цар Израиљев.

11. Усрдно Божије сажаљевање.

1. Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и *из Мисира дозвах † сина својега. [*Мт 2, 15; † 2 Мој 4, 22.]
2. Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
3. Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.
4. Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти и давах им храну.
5. Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.
6. И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.
7. Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к Вишњему, али се ниједан не подиже.
8. *Како да те дам, Јефреме? Да те предам, Израиљу? Како да учиним од тебе као од † Адаме? Да те обратим да будеш као Севојим? **Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости. [*Јер 9, 7; Ос 6, 4; † 5 Мој 29, 23; **Јер 31, 20.]
9. Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, Светац усред тебе; нећу доћи на град.
10. Ићи ће они за Господом; *он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора; [*Ис 31, 4.]
11. Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље Асирске; и населићу их у кућама њиховијем, говори Господ.

12. Прадјед Јаков, углед својем народу.

1. Опколио ме је Јефрем лажју и дом Израиљев пријеваром; али Јуда још влада с Богом и вјеран је са светима.
2. Јефрем се храни вјетром, и иде за устоком; сваки дан множи лаж и погибао; и *хватају вјеру с Асирцем и носе уље у Мисир. [*Ос 7, 11.]
3. И с Јудом има Господ парбу и походиће Јакова према путовима његовијем, платиће му по дјелима његовијем.
4. *У утроби ухвати за пету брата својега, и у сили својој бори се с Богом; [*1 Мој 25, 26.]
5. Бори се с анђелом, и надјача; плака, и моли му се; нађе га у *Ветиљу, и ондје говори с нама. [*1 Мој 35, 15.]
6. Али је Господ Бог над војскама, Господ му је спомен.
7. Ти, дакле, обрати се к Богу својему, чувај милост и правду, и уздај се вазда у Бога својега.
8. Трговац је Јефрем, у руци су му мјерила лажна, мило му је да чини криво.
9. И говори Јефрем; *Баш се обогатих, стекох благо, ни у ком труду мом неће ми наћи неправде која би била гријех. [*Отк 3, 17.]
10. А *ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, још ћу ти дати да сједиш у шаторима као о празницима. [*Ос 13, 4.]
11. И говорићу преко пророка, и умножићу утваре, и даваћу причу преко пророка.
12. Доиста је Галад безакоње, посташе сама таштина; у Галгалу приносе јунце на жртву, и олтари су им као гомиле камења по браздама на њиви мојој.
13. И Јаков *побјеже у земљу Сирску, и Израиљ † служи за жену, и за жену чува овце. [*1 Мој 28, 5; † 1 Мој 29, 20.]
14. И пророком изведе Господ Израиља из Мисира, и пророком чува га.
15. Јефрем га љуто разгњеви; зато ће оставити на њему крв његову, и вратиће му срамоту његову Господ његов.

13. Божији суд над Јефремом. Разорење Самарије.

1. Кад Јефрем говораше, бјеше страх; бјеше се узвисио у Израиљу, али се огријеши о Вала, те умрије.
2. И сада једнако гријеше и граде себи лијући од сребра својега по разуму својему ликове, који су сви дјело умјетничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве, нека цјелују теоце.
3. Зато ће бити *као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као пљева коју односи вјетар с гумна, и као дим из димњака. [*Ос 6, 4.]
4. А ја сам Господ Бог твој од земље Мисирске, и Бога осим мене нијеси познао, и осим мене нема ко би спасао.
5. Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
6. *Имајући добру пашу, бијаху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише. [*5 Мој 32, 15.]
7. *Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу. [*Ос 5, 14.]
8. Срешћу их као медвједица којој узму медвједиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их ондје као лав; звијерје пољско раскинуће их.
9. Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
10. Гдје ти је цар? Гдје је? Нека те сачува у свијем градовима твојим; гдје ли су судије твоје за које си *говорио: Дај ми цара и кнезове? [*1 Сам 8, 5.]
11. Дадох ти цара у гњеву свом, и узех га у јарости својој.
12. Свезано је безакоње Јефремово, остављен је гријех његов.
13. Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
14. Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати. *Гдје је, смрти, помор твој? Гдје је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих. [*1 Кор 15, 55.]
15. Родан ће бити међу браћом својом; *али ће доћи источни вјетар, вјетар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однијети благо од свијех драгих заклада. [*Ос 4, 19.]
16. Самарија ће опустјети, јер се одметну од Бога својега; они ће пасти од мача, дјеца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.

14. Израиљево обраћење и обећање будућега спасења.

1. Обрати се, Израиљу, *ка Господу Богу својему, јер си пао због својега безакоња. [*Ос 12, 7.]
2. Узмите са собом ријечи и обратите се ка Господу; реците му: Опрости све безакоње, и прими добро; и даћемо *жртве усана својих. [*Јев 13, 15.]
3. Асирац нас не може избавити, нећемо јахати на коњма, нити ћемо више говорити дјелу руку својих: Боже наш; јер у тебе налази милост сирота.
4. Исцијелићу отпад њихов, љубићу их драге воље; јер ће се гњев мој одвратити од њега.
5. Бићу као роса Израиљу, процвјетаће као љиљан и пустиће жиле своје као дрвета Ливанска.
6. Рашириће се гране његове, и љепота ће му бити као у маслине и мирис као Ливански.
7. Они ће се вратити и сједјети под сјеном његовијем, рађаће као жито и цвјетаће као винова лоза; спомен ће му бити као вино Ливанско.
8. Јефреме, шта ће ми више идоли? Ја ћу га услишити и гледати; ја ћу му бити као јела зелена; од мене је твој плод.
9. Ко је мудар, нека разумије ово; и разуман нека позна ово; јер су прави путови Господњи, и праведници ће ходити по њима, а преступници ће пасти на њима.

Коментарисање није више омогућено.