NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Besede » Beseda na Veliki Petak

Beseda na Veliki Petak

Starac FILOTEJ Zervakos

 

Bože, Care moj od davnine,
Koji tvoriš spasenje posred zemlje
!“ (Ps. 74, 12)

Ti, sveslavna silo! Ti, beskrajna premudrosti Božija! Ti, Raspeti, Gospode, daj mi snage tokom ovoga svetoga dana i u ovom svetom času. Daj mi poimanje i mudrost na rečima, i molitvama našeg Svjatjejšeg Patrijarha udostoj jezik moj da slavi veličanstvo Tvoje!

O najblagosloveniji patrijarše svetoga grada Jerusalima, o najsvetiji od svetih arhijereja, o najsvetiji oci i braćo i hristoljubivi sabore!

Velika tama bezverja, bezbožja i idolopoklonstva je pokrila čitavu zemlju! Ljudi su počeli da se klanjaju nebu, suncu, mesecu, zvezdama, čak i četvoronožnim životinjama i insektima kao božanstvima. A klanjanje jedinome istinitome Bogu je iščezlo! Mnogi drevni filosofi, naročito grčki, razmišljali su i došli do zaključka da stvorenja nisu bogovi, već da su stvorena od Boga – Tvorca i Sazdatelja. A budući da nisu mogli da Ga poznaju, oni su načinili žrtvenik i posvetili ga „Nepoznatom Bogu“.

Mnogi filosofi su pokušavali svojim etičkim učenjem, spisima i savetima da spasu ljude tih vremena, koji su se predavali služenju adu. Ali, trudili su se uzalud: ljudi tih vremena ne samo da su obožavali stvorenja, već su čak obožavali i sopstvene strasti. To je nagnalo najvećega od svih filosofa Sokrata, koji je bio prosvećen blagodaću sviše, da kaže Atinjanima: „O narode, živećete u tami ako se Bog ne sažali na vas i ne pošalje vam nekog.“ To je bilo sažeto proroštvo o dolasku Gospoda Našeg Isusa Hrista.

Bezverje i idolopoklonstvo je vladalo u svim narodima, a Istiniti Bog se poštovao i obožavao samo u Judeji. Bog je Starom Izrailju, koji je tada bio izabrani narod Božiji, slao patrijarhe, proroke, careve i sudije. On im je dao zakon, zapovesti i pravila bogopoštovanja. No, oni su odbacili Božije blagoslove i ti su se blagoslovi preokrenuli u prokletstvo. Stari Izrailjci su jedne proroke i poslanike Božije progonili, druge kamenovali, a treće hladnokrvno ubijali.

Svi Proroci od Avraama i Mojseja do Sv. Jovana Krstitelja proročanski su najavljivali dolazak Gospoda Našeg Isusa Hrista. Oni nisu prorokovali samo o Njegovom dolasku u svet i o Roždestvu, već i o Njegovom Krštenju, Njegovoj propovedi, o izboru Apostola, o Preobraženju, o Njegovom Raspeću, o Njegovom ustajanju iz groba i Vaskrsenju, o Njegovom Božanskom Vaznesenju i o silasku Duha Svetoga.

Konačno: „A kada dođe punota vremena, posla Bog Sina Svojega, Koji se rodi od žene, Koji bi pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje.“ (Gal. 4, 4-5) Spasitelj je došao kada je svet potpuno potonuo u tamu bezverja. I kao što izlazeće sunce razvejava i razgoni tamu, tako je i Sunce Pravde – Gospod Koji se rodio od Svagdadjeve Marije, Presvete Bogorodice – kada je zasijalo (u ovom svetu), razvejalo tamu bezbožja i bezverja, a obasjalo je svet svetlošću bogopoznanja i Istine. Idolopoklonstvo i prinošenje žrtava su nestali, a prosijala je istinska pobožnost i znanje. Jednorodni Sin i Logos Božiji sišao je s Nebesa naših radi spasenja i, ne odvojivši se od Boga, postao je čovek sličan nama u svemu osim u grehu.

Gospod se rodio od Svagdadjeve Bogorodice Marije u pećini. Ležao je u konjskim jaslama i kršten bio u Jordanu. Hodio je i radio je, bio je gladan i bio je žedan, poučavao je ljude spasenju, pomagao je svima i ispunio je svu Judeju znacima i čudesnim delima. Ali, zavidni jevrejski glavari – prvosveštenici, sveštenici, književnici i fariseji – pobunili su narod i narod je jednoglasno osudio Isusa na smrt i razapeo Ga.

I Najsladosnijega Isusa, Koji je bio nepravedno optužen, nevin i bezgrešan, i u Čijim ustima nisu našli krivice, izdao je Njegov učenik Juda. Svi učenici Njegovi su Ga napustili, vojnici rimski su Ga uhapsili, svezali i sproveli u dom prvosveštenika Ane, a odatle najpre kod Kajafe, pa potom kod namesnika Pilata. Tamo su Ga vređali, rugali Mu se, pljuvali na Njega, udarali Ga i ismejavali. Na kraju su Ga osudili na sramnu smrt – raspeće na Krstu (a razapinjanje na krst je bila najsramnija kazna toga doba, koja je bila predviđena isključivo za najteže razbojnike – prim. prir.). Hristos je nosio Krst Svoj, na kome će biti razapet, na Svojim sopstvenim plećima od namesništva (Pilatovog) do Golgote. Krvožedni i nečovečni vojnici su Hrista položili na Krst i, silovito zabijajući klinac po klinac, kroz Njegove šake i Njegova stopala, prikovali Ga na Krst. Pošto su Ga ovenčali trnovim vencem, podigli su Ga (na Krstu) između dvojice razapetih razbojnika. Ali, čak ni tada, kada je Gospod visio na Krstu, i dok je krv lila iz Njegovih rana, krvožedne zveri nisu bile zadovoljne! Čak i tada su Ga tukli trskom po glavi, davali Mu da pije ocat i žuč, i proboli Mu rebro. O nebesa, kako ste mogla da podnesete da se tako užasno postupa sa Onim Koji vas je stvorio? Kako niste izlila dažd da podavite i kako niste pustila munje da spržite prokletnike koji to učiniše? O svevideće sunce, zašto nisi povuklo (sa zemlje) svoje zrake? O zemljo, zašto se ne treseš? Zašto se nisi otvorila i progutala takva nezahvalna stvorenja? O stene, zašto se niste razjapile? O tvari svekolika, zašto ne drhtiš pred ovakvim užasnim prizorom?

O Jevreji! O zavidni, najzlobniji i najnezahvalniji! O rode pokvareni i preljubotvorni! Kada već niste bili u stanju da osetite, niti da shvatite šta ste učinili kada ste razapeli vašeg Dobrotvora, Spasitelja i Izbavitelja, Samoga Boga, Tvorca svekolike tvorevine, urazumite se, videvši kako sva neživa tvar osuđuje vašu nečovečnost i bezosećajnost! Svekolika tvorevina je videla ovaj užasan prizor i potpuno se potresla: nebo se zacrnilo, sunce se pomračilo, zemlja se zatresla, stene su se urušile, hramovna zavesa se rascepila od vrha do podnožja, grobovi su se otvorili i mrtvi su ustali. Ali vi – zlobni, bezosećajni i kamenosrdni – ostali ste uporni u zlu! Nećete da shvatite, ali shvatićete na dan Suda.

Ostavljam sada po strani Jevreje i prelazim na vas, Hrišćani, i pitam vas: „Da li znate, braćo moja, da li shvatate zašto i zbog čega je Hristos bio razapet?“. On je bio razapet radi nas i radi našega spasenja.

Gledajte Raspetoga!

Vidite li Njegova netruležna stopala koja su prikovana za Krst? Oni su prikovana nas radi, da uprave stope naše na put istine, vere i vrline! Vidite li Njegove na Krstu raširene ruke? One predstavljaju sliku žarke ljubavi kojom nas On ljubi. One nas grle i predaju Njegovom Nebeskom Ocu, one nas čine Njegovom decom i Njegovim sinovima i bogovima po blagodati! Vidite li Njegovo probodeno rebro iz koga su istekli krv i voda? Voda predstavlja Krštenje kojim se očišćujemo od prvorodnoga greha. Krv predstavlja beskrvnu žrtvu koja se prinosi u svetim oltarima: pričešćujući se njome mi se osveštavamo i sjedinjujemo sa Njim, postajući jedno Telo. I kao što brižna majka hrani svoju decu svojim mlekom, tako i naš Najsladosniji Isus hrani nas kao Svoju ljubljenu dečicu, ali ne mlekom, već samim Svojim Telom i Krvlju.

Gledajte, carevi, Cara svih od Koga ste primili krunu i žezlo! Gledajte, arhijereji i sveštenici, vašeg Prvojerarha i Prvosveštenika, od Koga ste primili vašu službu! Gledajte, mirjani – muškarci i žene, mladi i stari – vašeg ljubljenog Oca Koji vas hrani, Onoga Koji je stvorio polja, doline, reke, planine, klance i šume! Gledajte Ga svi! Gledajte Ga kako visi razapet na Krstu, sav u posekotinama i krvavim ranama! Pohitajte, svi, i pokrijte celivima netruležna stopala Njegova, obaspite ih i omijte suzama pokajanja! Zavolite Ga svom svojom dušom kao što je i On zavoleo vas, i radije umrite nego da padnete u smrtni greh i da ožalostite takvoga Vladiku i ljubljenoga Oca. Svaki greh koji Hrišćani počine jeste po jedan novi klinac zaboden u Hristovo Telo. Hristos nije toliko žalostan što su Ga Jevreji razapeli, koliko je žalostan što Ga Hrišćani, za koje je On prolio Krv Svoju (i proliva svakodnevno u svetim oltarima) svakodnevno razapinju svojim gresima, „i sa svoje strane opet raspinju i ruže Sina Božijega“ (Jevr. 6, 6), kako i veli Božanstveni Pavle.

Poslušajte, Hrišćani, i urazumite se! Ko god ide putem bluda, razvrata, pokvarenosti, pijanstva i raskalašnosti, isti je kao i oni Jevreji koji su zakucali klince u noge Isusove! Ko god otima tuđe, ko god krade i odnosi se prema drugima nepravedno, takođe, zakucava klince u šake Isusove! Ko god se gordi i preuznosi taj stavlja trnov venac na glavu Isusovu! Ko god je ljubomoran u srcu i zavidi svojim susedima probada rebro Isusovo! Ko god psuje i huli na Boga pljuje u lice Isusovo! Pazite, Hrišćani! A koliko je još mnogo takvih greha među vama, greha kojima razapinjete Hrista kao što su to učinili Jevreji! Ali, znajte da će Onaj Koji sada visi razapet na Krsnom Drvetu i Koga vređate gresima svojim, jednoga dana doći na oblacima nebeskim u slavi i sili velikoj kao strašni i nepristrasni Sudija živima i mrtvima. Teško vama tada! Teško svima onima koji umru bez pokajanja!

O Isuse raspeti! Bez obzira što Jevreji i mnogi savremeni laž-filosofi ne veruju u Tebe, i uprkos tome što Te neki Hrišćani preziru i što hule na Tebe, Ti si i dalje Car svih, Tebi se klanjaju Angeli i Tebe hvali svekolika tvorevina! Mi Hrišćani, Tvoja ljubljena čeda (bez obzira što smo grešni) verujemo u Tebe, ispovedamo Tebe i propovedamo da si Ti Car Neba i zemlje i svega vidivog i nevidivog. Ti Si Onaj Koji Jesi, Ti Si Onaj Koji Beše i Ti Si Onaj Koji Će Biti u vekove vekova. Videsmo velike i slavne careve zemaljske – Aleksandra Velikog, Julija Cezara, Napoleona i druge – i njihova su carstva trajala samo do njihove smrti, ali Carstvo Tvoje traje i posle Tvoje smrti na Krstu. Ti si, pre devetnaest vekova, umro na ovom mestu, Ti si umro kao čovek na Krstu, ali Ti si i dalje Car svih Hrišćanskih naroda i Tebi se klanjaju svi kao Bogu. Tvoje Carstvo je večno i Tvoja vlast je u vekove vekova. Vidimo da niko ne ide na grobove careva da im se klanja, ali vidimo da carevi i vladari i ljudi svih staleža sa sve četiri strane sveta dolaze na Tvoj životvorni Grob.

Mi nedostojni, koji stojimo na ovom strašnom i užasnom Svetom Mestu, prinosimo Ti pokajničko slavoslovlje. Primi pesme i pohvale naše kao kâd, primi suze naše kao miro i podari nam blagodat Svoju i blagoslov Svoj i mir Svoj, i prosvetljenje i pokajanje.

Naš Bogočovek Isus se ne žalosti toliko kada Ga ranjavamo našim bezakonim delima, gresima i kršenjem Njegovih Božanskih zapovesti, koliko se žalosti kada ostajemo nepokajani, kamenosrdni i neosetljivi, uprkos tome što nam je dao pokajanje i ispovest kao sredstvo za omivanje od naših greha. Ava Isaak kaže: „Ne postajemo grešnici time što počinimo greh, već time što ne omrznemo taj greh i ne pokajemo se za njega.“ A Božanstveni Zlatoust veli: „Nije strašno pasti, već, pavši, ostajati u padu i ne ustajati tj. dragovoljno činiti zlo i ostajati u nemaru, i pomislima očajanja prikrivati slabost volje.“ Ljudski je zgrešiti, ali istrajavati u grehu nije ljudski, već satanski. I Sv. Jovan Bogoslov nam govori: „Ako ispovedamo grehe svoje, veran je (Bog) i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde“ (1. Jovan. 1, 9).

Pokajmo se dok još ima vremena, jer Gospod voli čoveka i spor je na gnev i vrlo je milostiv. Gospod je dugotrpeljiv i mnogomilostiv, Gospod previđa naše grehe. „Gospod nam ne plaća po gresima našim niti nas nagrađuje po pregrešenjima našim.“ I kao što je molio Oca Svoga za Jevreje, za one koji su Ga razapeli, govoreći: „Oče, oprosti im jer ne znaju šta čine„, tako se moli i za one Hrišćane koji hule na Njega. Gospod ljubi čoveka, ali je Gospod i pravedan. Kao Čovekoljubac, On je milostiv, ali kao pravedni Sudija, On kažnjava, ali ne grešnike koji se kaju, već nepokajane grešnike. „Ako neće bezbožnik da se obrati, On oštri mač Svoj, nateže luk Svoj i uperuje ga, i zapinje smrtnu strelu, čini strele Svoje da pale“ (Ps. 7, 12-13). Kao dugotrpeljivi Čovekoljubac, Gospod je trpeo Jevreje, da bi mogli da se pokaju. Ali, kada je video da su oni uporni u zlu, predao ih je uništenju i istrebljenju, i rimske legije su ih satrle. Jevreji su bili pokoreni, izloženi istrebljenju, lišeni carstva i sveštenstva, bačeni pod prokletstvo i rasuti, i počeli su da se potucaju sa jednog mesta na drugo. Isto tako je Gospod dugo trpeo Hrišćane dok su Ga psovali, hulili i vređali, čekajući da se pokaju. Ali, videvši da su uporni u svome zlu i da neće da se pokaju, Gospod ih je izložio Svome gnevu i uništenju. Ratovi koji se danas dešavaju, zajedno sa glađu, epidemijama, mnogim nevoljama, mnogim žalostima i velikim siromaštvom jesu upravo posledica greha.

Ljubljeni, pokajmo se pre nego što se približi čas smrtni, jer posle smrti više nema pojakanja. Pokajmo se pre nego što dođe strašni dan Suda, kada ćemo dati odgovor za sva naša dela. Pokajmo se da bismo mogli da primimo oproštaj greha i da stanemo s desne strane Boga, i da dobijemo večno i beskrajno blaženstvo. Neka bismo svi zadobili ovo blaženstvo blagodaću i milostivošću Isusa Hrista, Sina Božijeg, Koji je bio raspet za nas, kao i molitvama našeg preblagoslovenog oca i patrijarha. Amin.

A svi vi koji ste imali blagoslov da izdaleka dođete ovamo i poklonite se strašnoj Golgoti, svesvetome Grobu Gospodnjem i ostalim svetim mestima jerusalimskim i palestinskim, kada se uz Božiju pomoć vratite vašim kućama, nemojte nikada zaboraviti šta vam je Bog dopustio da vidite. Sećajte se svega i svedočite braći svojoj, srodnicima svojim i zemljacima svojim o svesvetom Grobu Gospodnjem, i podstaknite ih i ohrabrite da i oni dođu ovamo da se poklone, jer za Hrišćanina, zaista, nema veće duhovne koristi od pobožnog poklonjenja svetinjama Svete Zemlje. Tužno je videti kako mnogi ljudi putuju uzduž i popreko Evropom i troše ogromne novce za ta svoja putovanja, pozorišta i muzeje, a neće da dođu da se poklone Svetoj Zemlji. Ovo sveto i svešteno mesto, kojim je hodio Gospod i gde su se zbila velika čudesa, čuvaju i o njemu se brinu braća Svetoga Groba kao svagdabudni stražari i vojnici. Ali, oni se danas nalaze u veoma teškoj materijalnoj situaciji i tuguju zbog toga. Treba im odati priznanje za to što verno čuvaju ovo sveto mesto. Oni su mnogo puta rizikovali čak i svoje živote da bi sačuvali ovu tvrđavu Pravoslavlja. Neophodno je i bogougodno da i mi, koliko možemo, pomognemo manastiru Svetoga Groba, kao što to čine oci i braća ovoga manastira. Onaj ko sam ne može da materijalno pomogne, neka makar svoju braću podstakne da ona pomognu manastiru.

O raspeti Isuse, Najsladosniji, Najmilostiviji, Najdivotniji, Ti Koji si radi nas pretrpeo strašno Stradanje i najbolniju smrt na Krstu, Ti – Riznico blaženstava i Životodavče, sačuvaj našeg preblagoslovenog patrijarha od svakoga zla, u zdravlju i dugovečnosti za dobro crkve. Sačuvaj oce i braću ovoga manastira u miru i utišaj svaku buru među njima! Podaj čeznuti mir svim narodima! Povrati svakoga Istinitoj Veri i Pobožnosti da bismo svi postali jedno stado, čiji si Ti Pastir, Izbavitelj i Car. Daj nam da se poklonimo Tvome grobu sa pokajanjem, da bismo mogli radosno i veselo da proslavimo Tvoje svehvalno i sveslavno Vaskrsenje.

„Živi ljudi Živoga Boga – savremeni grčki starci 2“ str. 60-66.

Ovo je beseda koju je Starac Filotej održao na Golgoti
za vreme svog pokloničkog putovanja po Palestini
i Sinaju, 1924. godine.

 


Izvor:
Živi ljudi živoga Boga – Savremeni grčki starci 2

Pripremio:
Ivan Tašić

 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *