НАСЛОВНА » Друштво, СПЦ, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » Архимандрит манастира Дечани одговорио председнику Србије Александру Вучићу – За Ђаковицу не могу да оћутим
Архимандрит манастира Дечани одговорио председнику Србије Александру Вучићу – За Ђаковицу не могу да оћутим

Архимандрит манастира Дечани одговорио председнику Србије Александру Вучићу – За Ђаковицу не могу да оћутим

Одговор архимандрита Саве, игумана манастира Високи Дечани, председнику Србије Александру Вучићу на тешке речи којима дубоко вређа преостале Србе на КиМ и оне који би желели да се врате.

Данас је председник Србије, у директном ТВ преносу из Војно-техничког института у Жаркову, изјавио и следеће: „А ко од вас хоће у Ђаковици да живи…. јел’ има икога од вас….. ја нећу, а јел’ има икога од вас. А нема никог, нема никог, ал’ је то вековна српска земља коју ћемо да чувамо 5000 година, ал’ нема ниједног Србина и ко ће да оде тамо“

Као човек и монах, који са својом братијом живи у манастиру Дечани, којег су пет пута оружано нападали након рата албански екстремисти (иако ме злонамерници називају борцем за независно Косово) дубоко сам повређен, али не лажним оптужбама против себе, јер Бог зна и народ зна ко су Дечански монаси, већ дубоком неправдом која је нанесена нашим храбрим Српкињама у Ђаковици и свим оним прогнаним Ђаковчанима, који би се радо вратили у Ђаковицу, да им у тој намери не одузимате и последњу наду ви, који би са албанским вођама да поделите Косово и Метохију и натерате преостале Србе у прогонство, да буду отписани као сувишак.

Ако нисте знали, знајте, господине Председниче, у храму, а сада манастиру Пресвете Богородице, у Ђаковици већ годинама живе четири старице, храбре Српкиње (игуманија Теоктиста Кастратовић, монахиња Јоаникија Спаић, Васиљка Перић и Нада Исаиловић) о којима брине наш Владика Теодосије и монаси манастира Дечани. Било их је још две, Драгица и Јела, упокојиле су се Бог душу да им прости. Оне су преживеле и паљење своје цркве и куће у погрому 2004. год., а сада живе у обновљеној кући и моле се у цркви коју редовно посећују десетине и стотине верника, посебно о већим празницима. Ђаковчани не заборављају свој родни град и своју цркву Успења Пресвете Богородице и често нашим „бакама“ долазе у посету као и многи други и Срби и странци, који за разлику од оних који их отписују, брину о овим старицама и диве се њиховој устрајности.

Те старице су јунакиње нашег времена, које својим храбрим постојањем у свом родном граду изобличавају бестидне неистине оних који не маре за своје грађане и отписују их као статистичку грешку и који упорно покушавају да убеде народ Србије да треба да се одрекне и највећег дела Косова и Метохије, па и нас који овде живимо. Убеђујете Србе да их се одрекну, не само земље која нам је свима одузета великим доприносом режима, коме сте верно служили као министар (дез)информисања, већ да се одрекну живих људи и грађана, који за вас и оне који деле ваше мишљење, очигледно не постоје.

Господине Председниче, ако ви и ваши слепи послушници нисте спремни да одете да живите у Ђаковицу, разумем, лепше вам је у Београду. Али, пустите оне који хоће тамо и овде у Дечанима, и у Призрену и у Пасјану, Новом Брду, Ораховцу, у Грачаници, и у метохијским селима и широм КиМ, посебно јужно од Ибра где нас је већина, да живе. Пустите их да живе јер су то изабрали, суочавајући се са свим невољама, посебно последњих 20 година, као и њихови преци у претходним вековима. Не играјте се са нашим животима. Тешко је, али то што смо одлучили да овде живимо не значи да смо страни плаћеници и издајници. Не ширите недржавнички дефетизам јер је Србија боље заслужила, што су показали њени највећи синови. Немојте српски народ да чините саучесницима свога недела и заблуде! Немојте да вређате свој народ, ниједног грађанина, без обзира где био, јер вас за то засигурно нико није ни изабрао нити овластио. Погледајте слике ових старица Српкиња и добро их запамтите.

Нека Србија види и зна. Они на власти могу да ураде шта хоће, али историја ће забележити, а Бог ће на крају свима судити.

„Опрости им Господе не знају шта раде“, рекао је Христос и дао нам пример како да се молимо за оне који заиста не знају шта раде.

Извор: Правлавие.ру

5 коментар(а)

  1. Милош В.Марковић

    ПРЕДИВНА ЖИЧА ЈЕ СПРЕМНА ДА СЕ РЕШИ СРПСКИ ГОРДИЈЕВ ЧВОР !
    Ако је Патријарх Павле рекао да је за Србију време да буде Краљевина а и Патријар Иринеј стално то потврђује, шта има ко да коментарише нешто супротно.

  2. Divno rečeno oče igumane Savo, neka vam Bog da razuma i zdravlja da i dalje služite istini i svom narodu na korist.

  3. Neka vam Gospod da snage da istrajete oce igumane, a nasa vlast je odavno pokazala koliko voli svoj narod.

  4. Обзиром да сам постала удова, због болести коју је мој пок. супруг навукао чувајући Косово и Метохију још од времена пок.Тита па све до 20о7. године, слободна сам да кажем, да Косово никада није било мирно чувала га најпре милиција, па и војска. Мој пок.супруг је са својом јединицом преко ноћи аутобусом и хитно, пребациван у Приштински затвор, где је чамио и излазио на терен по потреби. Породицу није виђао по 3, 6 или 12 месеци. То је годинама трајало, буквално сам сама очувала, васпитавала и школовала децу. Док је он бивао на Косову, врло често ми нису давали његову плату,тако да сам само пазила да деца имају млеко и хлеб а о другом није било појма. За то нисам смела никоме да причам да не скрнавим лик и рад СУП-а Србије и Војске.
    Тако сам рано остала удова а неке избеглице са Косова, имају по 3,4 и 5 станова, викендице у ваздушним бањама а станују приватно, примају помоћ од државе и нешто, ваљда плату, са Косова где су раније радили. Жалим монаштво на Косову и оне који су поштено остали на својим огњиштима, али велика – највећа сила се сада окомила на Косово, грувају новац, оружје и војску а одакле то само они знају.
    Само да рата не буде и да се више српска крв не пролива, молим Те Господе. Моја фамилија је у Првом светском рату дала 12 глава, 8 удова остало да ради најтеже послове са нејаком децом, нису се преудавале и 4 момка као храст јака (Мој деда и његов брат момак из куће моје).
    Господе, слава Теби, молба и поклоњење Теби Св.Кнеже Лазаре, умоли Господа пред Његовим Престолом, да више рата на Косову и Србији не буде, да нам се деца рађају, жене и удају и да нам лозу српску држе и умноже… Амин…!
    Пс.Србин је Србин ма где се налазио и обитавао у миру уз помоћ Божју…

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *