Амерички Стејт Департмент: Подржавамо васељенског патријарха Вартоломеја и аутокефалност украјинске цркве

Амерички Стејт департмент издао саопштење у ком подржава васељенског патријарха Вартоломеја и аутокефалност украјинске цркве, преноси Спутњик.

„Сједињене Државе снажно подржавају верску слободу, укључујуц́и и слободу припадника група да управљају својом религијом према својим веровањима и да слободно практикују религију без мешања власти“, наводи се на почетку саопштења.

„Сједињене Државе поштују способност украјинских православних верских лидера и верника да се боре за аутокефалност у складу са својим веровањима. Ми поштујемо екуменског патријарха (Вартоломеја) као глас верске толеранције и међуверског дијалога“, наводи се даље.

У саопштењу се потом истиче да САД остају при „непоколебљивој подршци Украјини и њеном територијалном интегритету с обзиром на руску агресију у источној Украјини и руску окупацију Крима“.

„САД сматрају да је цариградски патријарх Вартоломеј глас толеранције и дијалога и подржавају заступнике украјинске аутокефалије“, изјавила је портпаролка Стејт департмента Хедер Наверт.

САД по питању раскола у православљу нису стајале по страни и у његовој раној фази ескалације. Између осталог, Стејт департмент, док је њим шефовао Џон Кери (2013–2017), оформио је посебну канцеларију за верска питања која је имала задатак да контактира са свим поглаварима украјинских цркава, подсећа Спутњик.

Раније је Васељенска патријаршија саопштила да је „у оквиру припрема за давање аутокефалности православној цркви у Украјини“ именовао своје егзархе у Кијеву. Ову одлуку оштро је осудила Московска патријаршија, назвавши је нападом на канонску територију друге помесне цркве. Ни СПЦ није остала по страни. Због такве одлуке, владика бачки Иринеј изјавио је да православљу прети раскол, већи од оног оног између Истока и Запада.

Слично мишљење има и историчар др Александар Раковић, који такав потез назива револуционарним. „Уколико васељенски паријарх донесе одлуку коју је најавио за аутокефалност Украјинске цркве, онда је опасност од раскола између Московске и Цариградске патријаршије велика. Ако се то догоди, то би био револуционаран потез, а за револуције се никада не зна како ће се завршити. И то је проблем“, истиче Раковић, виши научни сарадник у Институту за новију историју Србије.

Након одлуке Васељенске патријаршије председник Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополит Иларион изјавио је да ц́е Московска патријаршија прекинути еухаристичку везу са Васељенском патријаршијом у случају да се Украјинској цркви дâ аутокефалност.

Позиција СПЦ

Ако би дошло до раскола између Москве и Цариграда, доц. др Слободан Саџаков, етичар, истиче да би се Српска православна црква нашла у специфичном положају.

„Позиција СПЦ је специфична. Ранијих година покушавала је да заузме компромисну позицију јер се већ видело на сабору на Криту 2016. године, где је све било у складу са доминацијом Васељенске патријаршије. На тај сабор није дошла Руска православна црква, СПЦ се ту појавила, али је била резервисана према одређеним питањима које је оспоравала Руска православна црква“, каже он. 

Владика Иринеј је изјавио да СПЦ није ни за Москву, а није ни против Цариграда, већ за поштовање вековног канонског поретка. Питање је чијем би се “царству” СПЦ приклонила када би до раскола дошло.

„Уколико дође до раскола, СПЦ би се сигурно придржавала канонских тумачења. С тим у вези, њој би била ближа Москва, али не верујем да би СПЦ улазила у расправу са Цариградом. То би значило и да улази у расправу и са Светом Гором и свим северним епархијама у Грчкој. А оно што најмање треба српском народу је било каква врста раскола са Грцима. Спрска црква је по свом карактеру и медитеранска и словенска и налази се негде између. Мислим да није претенциозно ово што ћу рећи, али било би најбоље када би могла да у некој неповољној ситуацији заигра улогу медијатора. Неки од наших владика имају много позитивих кредита и у Моски и у Цариграду, па би њихова улога била значајна. Сам владика Иринеј Буловић је у интервјуу рекао да СПЦ не заузима ни став Москве ни став Цариграда. То је веома важно јер постоји много гласова у јавности који би готово пожелили да се деси неки раскол, а то би била најнеповољнија ситуација. Боље да до тога не дође“, објашњава Раковић.

Са друге стране, Саџаков сматра да се СПЦ све више приклања Москви због својих интереса.

„Долази време у којем постоји потреба да се и СПЦ определи коме је склонија. На неки начин се православни свет цепа под утицајем ситуације у Украјини и видимо да СПЦ се све више приклања Москви, управо због својих интереса. Позитивно решавање питање православне цркве у Кијевској патријаршији, у догледно време водило би неким проблемима у вези са признавањем аутокефалности Македонске и Црногорске цркве. На Криту је улога СПЦ била компромисна. Они су показали неко уверење да ће се евидентан сукоб превазићи, али догађаји одлазе у неком другом правцу.Та врста компромисне позиције неће моћи дуго да се одржава и сигуран сам да ће СПЦ приклонити сфери утицаја Московске патријаршије.“.

Потенцијалним расколом на Истоку отворила би се многа питања, а давање самосталности Украјинској првославној цркви дало би ветар у леђа и осталим црквама које имају такве преференције.

„Овим се дефинитвно отвара једна Пандорина кутија и то је ситуација коју нисмо имали дуго година. Постоје цркве које православље сматра признатим и постоји читав низ цркава који имају своје организације, а немају аутокефалност. СПЦ има два случаја у нашем окружењу, случај Црногорске православне цркве и Македонске православне цркве, које се грчевито боре за аутокефалност. Ова врста преседана би и њима дала наду“, каже Саџаков.

8 коментар(а)

  1. Тај досадашни политички начин руковоџења Цркве у односу на признавања или не признавања автокефалност, одреџених Православних цркава који имају право на то као посебни народ како и наша Македонска Православна Црква. Који у Богослужењу немају разлике ни у шта од осталих признатих православних Цркава ни у поштовању канона Свете саборне Православне Цркве, једини разлог је непризнавање народа као посебног народа који има право и на своју Автокефалну Цкву. Притом не руководечи се по канонима Цркве ко може и ко треба да буде признат, веч по политикама безбожних влсти ко треба и ко не треба бити признат. Ето сад на жалост свих нас и признатих и бепризнатих удара се о глави са оваквим великим расколима у Цркви. Али све бива по Божјом допуштењу и по речи Господа Исуса Христа:“Сели су на Мојсиево место и на вратима Царства Небескога, и ни они улазе ни друге пуштају да иџе у Њга. Жалосно али истинито, ево сад и са овим подршке едне сатанистичке дружбе стејтдепартмента за дешавања у православљу, јасно је као дан ко гура Цркву у пропаст преко своих поскушника. Нек нам је Бог у помоч!

  2. Naravno da podrzavaju. Oni podrzavaju sve sto vodi raskolu, slabljenju, propasti i ratu. Takvi su ljudi, to im je u krvi. Daj Boze da se dozovu pameti mada sumnjam nesto.

  3. Нема никој да се спаси, ако е србин, грк, рус…туку ако ги исполнува Божјите заповеди и живее по начелата на Црквата. Со љубов ке покажеме дека сме Христови, а не со фрлање на анатеми и прогласување на расколници. Но Господ е праведен, па Он ке ни суди за нашите постапки и дела. Бог да ни е на помош.

  4. Христос по среди нас и јесте и биће !

    А наша СПЦ по обичају на две столице…ни Москва ни Цариград…не разумем…мада кад се сетим да је духовни отац једном броју наших веома утицајних владика, главни креатор идеје о давању самосталности Украјинској цркви, митрополит Јован Зизјулас, онда ми је став СПЦ много јаснији…

    • Брате Браниславе!
      Хритос по среди нас – ЈЕСТ/е/ и БУДЕ/т/!
      Тако су говорили и писали наши Свети – Ава Јустин, Владика Николај, Патријатх Павле…,
      а новотарци – ЗеЗ-ЈУЛовци Христа стављају у будућност, никада достигнуту.
      Прекјуче су рекли “БИЋЕ“ – за јуче, а јуче – за данас, а данас – за сутра, а сутра – за пркосутра…
      Христос јесте на Небу и буде – на Земљи, дакле у беспочетној и бескрајној садшњости.
      Људи су били и биће, а Христос ЈЕСТЕ / на Небу/ и БУДЕ на Земљи.
      МИСАО – ЈЕСТЕ, а РЕЧ – БУДЕ!
      Драган Славнић

  5. Ja bih voleo da ne Kazem sto cu reci:“ Patrijarh Vaseljenski Vartolomej ce biti kriv pred Gospodom u sukubu izmedju SAD I Rusije.“ Dakle, ako je u pitanju verska i unutar-verska raspra ona takva treba i da ostane. Viteski je mucenik biti a ne traziti odbranu od Moskve i Rusije u kojoj zivi najmnogobrojniji pravoslavni narod a zemlja natopljena krvi svetitelja od SAD u kojoj zivi mnogo raznih nacija I naroda sa neizgradjenim versko-religioznim identitetom i koji stite interese svojih tj. americkih ali I stranih internacionalnih I globalnih multi-nacionalnih kompnija koje svuda po svetu dele „pravdu ovog sveta sa oruzijem Antihrista a koji ce posegnuti i za nuklearnim oruzjem na pravoslavni Ruski narod …“
    Tu n e m o z e m o biti nemi, vec je pravedno ispovediti sta se dogadja a to je tacno Antihristov rat protiv Hriscana- a Hrist je uz svoju Crkvu-koje ima i medju Grcima i Rusima kao i medju drugim pravoslavnim kao sto smo mi Srbi ….
    P.M.

  6. Никада не треба заборавити речи Солжењицина, да треба и те како разликовати амерички народ од америчке политике. Не верујем да један посто Американаца зна и да постоји неки патријарх у Истанбулу. Можда неколико милиона америчких поунијаћених Украјинаца.

  7. Петар Јараковић

    Сада је јасно с које стране ветар дува. САД су зло савременог човечанства. Или су претеча, или сами антихрист.