НАСЛОВНА » АКАТИСТИ, МОЛИТВЕ » Акатист чудотворној икони Мајке Божије “Избавитељке“

Акатист чудотворној икони Мајке Божије “Избавитељке“

Кондак 1.

Не дај непријатељима нашим да нам наносе злобу и од Господа нашег да нас потпуно одвоје, а нас научи да Ти радосни певамо:

Радуј се, Избавитељко наша, од невоља, беда и погибели, спасавајући нас и од свих оних који нам наносе невоље.

 

Икос 1.

Мноштва Ангела, по Твојој заповести, наоружава се, Мати наша, да нас избаве од невоља, а Ти пак прими молитву ову:

Радуј се, Ти Која нам шаљеш анђеле да нас спасавају!

Радуј се, Царице, Која нам горњим чиновима небеску помоћ дарујеш!

Радуј се, анђелима заповедаш да нас чувају!

Радуј се, ангелским војскама непријатеље наше поражаваш!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас и од свих оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 2.

Они који су у невољама, видећи толико велику помоћ Твоју, срдачно Те призивају, и почињу непрестано певати Сину Твоме: Алилуја.

 

Икос 2.

Разумеше многи, Избавитељко, да Те је, страдајућим у свету даровао Син Твој, ради тога Ти овако певам:

Радуј се, јер си оних који су невољама, мати!

Радуј се, страдајућих утехо!

Радуј се, болних исцељење!

Радуј се, надање оних који су изгубили наду!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 3.

Сила Вишњега дарована Ти је да помажеш свету и нама, који у невољама гинемо, а од Тебе неће бити избављен онај ко не поје Сину Твоме: Алилуја.

 

Икос 3.

Имајући недостижну љубав према роду људском, Богомати; чије уздахе Ти ниси примала? Чије сузе ниси отирала? и кога ниси принудила да Ти вапије:

Радуј се, јер си оних који су у бедама брзо услишење!

Радуј се, мучених и невољних утехо!

Радуј се, оних који гину брзо спасење!

Радуј се, заробљених ослобођење!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибије, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 4.

Спаси нас, Избавитељко наша, од бура и налета беда, на нас који гинемо. Погибелну буру на земљу нашу укроћујеш и примаш нам песму: Алилуја.

 

Икос 4.

Слушаше род људски о Твојој, према хришћанима дивној љубави, и о Твоме моћном избављењу, од сваких, наилазећих на нас невоља, научи се да Ти пева:

Радуј се, људског рода, од беда избављење!

Радуј се, житељских бура прекраћење!

Радуј се, унинија прогонитељнице!

Радуј се, наша, после скорби, дародавко радости!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље!

 

Кондак 5.

Уподобљавајући се од Бога вођеној звезди, разгонећи мрак и таму у огреховљеним срцима, молим Ти се, да светом љубављу Твојом видим Господа и запевам Му: Алилуја.

 

Икос 5.

Видевши људи Русије Твоје, неочекивано од многоразличних беда избављење, радосно Ти певају овако:

Радуј се, у бедама наша помоћнице!

Радуј се, скорби наших ублањење!

Радуј се, невоља наших одагнање!

Радуј се, у скорбама утехо!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибије, спасвајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 6.

Исцељени, утешени, обрадовани, и спасени Тобом од беда, проповедамо Твоју помоћ и љубав, Мати, и певамо Твоме највеличанственијем Сину: Алилуја.

 

Икос 6.

Засијала си нам светлост спасења у магли погибли, ограђујући нас и упућујући нас да Ти певамо:

Радуј се, јер маглу грехова наших разгониш!

Радуј се, јер греховну таму одгониш!

Радуј се, јер мрак душе моје просвећујеш!

Радуј се, јер светом радошћу душу обрадујеш!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 7.

Хотећи пасти у потпуно очајање, јер су ме са свих страна беде притисле, сетих се Тебе, Избавитељко, и ободрих се и утеших, певајући Сину Твоме: Алилуја.

 

Икос 7.

Нову и необичну Своју милост нам показа, и под моћну руку Твоју нас прими, да Ти ми одавде вапијемо:

Радуј се, Моћна Царице!

Радуј се, јер си нас под Твоју моћну заштиту примила!

Радуј се, јер си нам Своју заштиту даровала!

Радуј се, Ти, Која непријатеље наше посрамљујеш!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 8.

Необично је чудо видети на погубљење одређене и у невољи утамничене без броја, који желе од Тебе задобити спасење и избављење, свељубљено певајући Богу: Алилуја.

 

Икос 8.

Сви који су у мраку скорби, сви витлани буром невоља приђите ка добром пристаништу и нашој помоћи, Дјеви Избавитељки, вапијући јој:

Радуј се, изворе радости!

Радуј се, невоља прогнање!

Радуј се, беда олакшање!

Радуј се, сваког спокоја дародавко!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 9.

Сва природа људска Те хвали, сви опевају Твоје моћно и многоразлично избављење. Уместо невоља дајеш радост онима који поје: Алилуја.

 

Икос 9.

Обезумише се многоумни мудраци видећи Твоје брзо и чудесно избављење у невољама страдајућих и ништа нам не говорећи, појећи Ти:

Радуј се, чудесима свет задивљујеш!

Радуј се, чудесима нас укрепљујеш!

Радуј се, безбожне чудесима истребљујеш!

Радуј се, јер непријатеље Божијом силом посрамљујеш!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибије, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 10.

Желећи спасти сваку душу људску, и свом љубављу бринући се за њу, докле је не научиш да пева Сину Твоме: Алилуја.

 

Икос 10.

Јави се икона Твоја, Избавитељко, као изградитељка хришћанског мира. Сваку душу од непријатеља ограђујући, у православном свету, чудесима се прослави, а Тебе људи Божији опевају:

Радуј се, Наставнице наша, јер си Свету Гору Атонску жребом за себе изабрала!

Радуј се, Избавитељко наша, Твојим благословом Нови Атон се благослови!

Радуј се, јер си, својим земним јављањем иконе Твоје, весеље наше, изнамење нерушимог савеза и удела са нама!

Радуј се, вечна радости наша, Која си благоизволела да се чудесно стараш о младој Ново – Атонској обитељи!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 11.

О, Избавитељко, помози нам сада, кривоверје ево ухватило маха, екуменску јерес прихватају многи, праву веру губе, нема Божјег страха. И свејерес нову усвајају, хвале, земне им се душе у јереси гуше. О, Избавитељко Ти помози нама, да нам правоверје освећује душе, и да душе наше кличу Богу своме, Алилуја поје Творцу небесноме. (Овај кондак дописао преводилац)

 

Икос 11.

Као лучезарно светило, јави нам се Твоја икона, Избавитељко, Сијајући светлошћу у греховном мраку, упућујући нас да Ти певамо:

Радуј се, јер нас од глади избављаш, и штеточине од биљака одгониш!

Радуј се, јер усеве и шуме и све што расте од пропасти спасаваш!

Радуј се, земљорадника који имају невоље утехо и њиховог труда благослове!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 12.

Благодат, која од иконе Твоје, тече, Избавитељко, струје исцељења обилно излива и срца весељем оживљујује, да све побеђују и да све воле и певају Теби Мати, и Сину Твом и Богу: Алилуја.

 

Икос 12.

Опевам исцељења, опевам и васкрсење младића Анастасија и певајући кличем:

Радуј се, јер мртве васкрсаваш!

Радуј се, умрло срце оживљујеш!

Радуј се, од смрти и вечнога огња избављаш!

Радуј се, посмртно наше упокојење и заштито!

Радуј се, Избавитељко наша од невоља, беда и погибели, спасавајући нас од оних који нам наносе невоље.

 

Кондак 13.

О, Свехвална и Свељубима наша Мати, смилуј ми се сада и помози, избављајући нас од љутих и истински неизлечивих наших жалости. Научи нас срдачно певати Богу који и нас од њих ослобађа: Алилуја. (три пута)

 

(Oвај кондак се чита три пута, па затим: Икос 1. и кондак 1. и молитва, на крају.)

 

Молитва

О, мајко Божија, помоћи и заштито наша, буди Избавитељка наша, у тебе се надам и увек из све душе те призивам: смилуј се и помози, сажали се и избави, приклони ухо твоје и прими наше сузне и жалосне молитве, и ако хоћеш успокој нас и обрадуј, нас који имамо љубав према твоме беспочетном Сину и Богу нашем. Амин.

 

Празновање иконе Избавитељке се врши 17. октобра.

 

Житије

Почетком 19. века на Атону је проводио иночки живот знаменити подвижник Константин Теодул. Код њега се налазила чудотворна икона Богородице, на коме је она насликана млађа од средњих година. После смрти тог подвижника, икона је прешла у власништво Константиновог ученика старца Мартинијана, који је дошао на Атон из Грчке 1821. год. У почетку 1821. године Мартинијан је отишао са Атоса у Грчку у место Мавровони, које се налазили у епархији Спарти. Житељи тих места су имали страшну невољу. Њихова поља и шуме и све растиње било је опустошено скакавцима. Подигавши се они су истребили све што им је било на путу. Месна управа је изгнала народ на поља да их зауставља и скупља и уништава, односи у јаме и пали. Но, све те мере су биле немоћне у борби са ужасним непријатељем, и показало се што су више скакавце ништили све их бивало више. Најзад су у ужасу, у дошли у лавру Алексија Човека Божијег, која је била близу несрећног округа. Они су у част светих моштију угодника Божијих почели вршити крсним входом на своја поља са молебном. Но, скакавци су се раздражили тим молебном, да су почели нападати и на људе, првенствено за очи. Тако да су се житељи тог места и свештеници у ужасу разбежали до својих станишта. О тој невољи сазнао је старац Мартинијан. Онима који су му били послани после молебна је рекао: Зар је могуће да је тако слаба ваша вера, пошто нисте умолили Господа? Удружимо наше молбе. На крају саберите старце који желе доћи, да прибегнемо ка моћном и свесилном заступништву Владарке неба и земље; и да изнесемо њену свету икону, и да се заједно помолимо, и верујем да Господ неће презрети наше смирене и усрдне молитве упућене Њему, посредништвом своје Матере, и избавиће овај крај од сваке невоље. Надајући се у милостиво заступништво Богоматере, нису се само скупили старци него и жене, па чак и деца. Дошла су и четири свештеника. По савету старца организован је и крсни вход. Носећи свету икону пошли су на поља. Ту је Мартинијан поставио ношену икону на земљу, и пред њом су се, са усрдном молитвом сви поклонили. Небеска Владарка није одбацила молитве верних слугу Сина Свога, и Бога нашег. Дивним знамењем своје моћи она је уништила скакавце. Одједном је налетело велико мноштво птица које су се устремиле на скакавце. Скакавци су се подигли са поља и полетели тако збијени да су засенили сунчану светлост.

У том селу Мавровани лежао је један тешко болестан дечак. Болест га је много мучила, и родитељи су решили да причесте свог сина Св. Тајнама. Позвани свештеник је то сметнуо с ума и није дошао. И старац Мартинијан је чуо да је он тражио да му се донесу Свети Дарови, и позвао је свештеника. Кад су они дошли у дом, били су поражени, јер је дечак већ био умро. Јереј је замолио Мартинијана да донесе и своју икону, да се ту помоле Царици небеској за дете. Старац је видео дубоку веру његову и дубоку веру смирених родитеља умрлог. Отишао је и донео свету икону и положи на дечаков одар. После молитве старац је, три пута закрстио иконом умирућег, и дечак је неочекивано отворио очи. Њега су, по савету Мартинијана причестили, и дечак је устао као потпуно здрав. По оздрављењу дечак је био пострижен у инока са именом Алексије, узео је име монаха, који се дуго пре њега подвизавао на Атону. Вест о томе се веома разгласила. Мноштво немоћних, и који су страдали од душевних и телесних недуга, долазило је до иконе Богоматере, и сви који су јој са вером притицали добијали су милостиво заступништво. Од иконе су се непрестано изливала чудотворста, тако да се увећао број богомољаца, да је келија где је пребивао старац била препуна. Бежећи од мирске сујете, и желећи себи добро, смирени старац реши да се удаљи у такво место, где га нико не би могао наћи. Са том мишљу он је дошао до морског брега и ускоро пронашао над морем окомиту стену са пећином која је била погодна за подвизавање. Мартинијан се обрадовао што ће моћи да се потпуно одвоји од људи. Но, Пресвета Дјева је другачије благоизволела. Једне ноћи, док се подвижник молио у пештери, у време молитве он је чуо неки глас који му је говорио да не скрива код себе чудотворну икону и да служи добру и невољама ближњих. Мартинијан се изговарао да је немоћан и стар. Глас је настојао да учини како му је заповеђено говорећи да то све испуни ради славе Матере Божије. Када је старац завршио своју молитву, предао се кратком одмору. У то време друга необична светлост је засијала у пештери. Старац је видео сијајући стуб од неба до земље, и при том је поново чуо члас који му заповеда да остави затворништво и иде да послужи ближњима. Околним житељима откривено буде место пребивања подвижника. Једна Јелена поседнута демоном, све је време викала где се налази место где се крије старац, и да се код њега налази икона Мајке Божије која је може исцелити. Демон који је обитавао у тој жени био је веома жесток и љут. Свима који су прилазили ка Јелени, он је говорио скривене грехе. Један благочестиви јереј реши да дође у дом Јеленин и да очита над поседнутом молитве заклињања. Но, болест је била напала на свештеника, и почела грозно мучити служитеља Божијег. Не обазирући се на сву вику демонску свештеник је продужио читати молитве у којима се молио да се изгна демон из жене. И нечастиви дух веома натеран од стараца и јерејским заклињањем, и силом Божијом, показао је место где се скрива Мартинијан. Сутрадан ујутру старац чу жамор мноштва народа који су се били скупили под стеном, који су га умољавали да сиђе к њима којима је потреба помоћ јер страдају. Схвативши да је то воља Божија, повинова се и пође у дом где су га звали. Прво је дошао демоном поседнутој Јелени. Како се он приближио њеном дому, болесница је пала у несвест и почела беснети и викати. Када је старац дошао у дом, и поставио икону Богоматере, и положио пред икону неколико поклона од приложника, демон је са великим стењањем неповратно изишао из жене. Болесница је дошла себи и са усрдном молбом заблагодарила Богородици. Оставивши прилог пред икону, она је постала потпуно здрава. Много је било и других исцељења ђавоиманих пред иконом Богоматере. Пошто су се непрестано дешавала чуда пред иконом, то је и народ непрестано долазио Мартинијану. Старцу су постала терет та собрања, и на крају, реши да оде у своју обитељ. Када је народ сазнао о његовој намери, у великом мноштву је пратио подвижника на далеком растојању. Са великим плачем су се растали од старца. Како су и у које место улазили, икона Богоматере је стално изливала милост на то место. После доласка на Атон, у манастир великомученика Пантелејмона, Мартинијан се убрзо преставио у Господу. Света икона Богоматере је постала драгоцено наслеђе обитељи. Ту је чесни Њен лик остао до 1889. год. Настојатељ Пантелејмонске обитељи архимадрит Макарије завештао је икону Избавитељку на благослов тада новоустројеној Ново – Атонској обитељи Симона Константина на Кавказу. Посредством иконе, њен чудотворан лик избавио је погибије Господара Императора Александра 3. са породицом, при судару возова на станици Борки, а такође и наследника престола, великог кнеза Николу Александровича у граду Отсу (Јапонија) од руку убица.

 

По иконографском типу икона је Одигитрија. Празновање иконе Избавитељнице се врши 17. октобра.

Молитва Њој са дубоком вером нас избавља од свих мука душевних и телесних !

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *