Абортус

Питање:
Pomaže Bog poštovani oci Prvo ću Vam reći da nisam neko ko ide u crkvu svake nedelje. Ali zaista i instinski verujem u Gospoda Boga i u njegovu ljubav prema nama, svojoj deci. Imam dvadeset godina. Pre godinu dana sam izvršila namerni prekid trudnoće. Kada sam saznala da sam u blagoslovenom stanju jako sam se uplašila, i bila sam u jako velikoj panici. Smatrala sam da nisam spremna na majčinstvo. Nisam ni pomislila na to koliki je to ustvari greh. Bila sam zbunjena tako da mi to nije palo na pamet, a iskreno nisam ni mislila da to crkva smatra ubistvom. Prolazim kroz jako mučan period. Jako me grize savest. Ni posle godinu dana ne mogu da dodjem sebi. Počela sam na neki način da mrzim sebe zato što sam to uradila, i od tada sam u depresiji. Mislim da ću celog života mrzeti sebe, i da sebi to nikada neću moći da oprostim. Šta oče da radim? Kako da opet pronadjem duševni mir? I da li će Gospod to meni oprostiti? Užasno se kajem, oče. I oprostite što pišem latinicom, ne mogu da se snadjem na računaru i da pronadjem ćirilicu Unapred zahvalna, mir vam i radost od Gospoda
Snežana


Одговор:
Драга сестро, Ти си, као што видим, доста касно схватила да је абортус убиство, чедоморство и да је то велики грех. Кажеш да ниси „ни помислила на то колики је то уствари грех. Била сам збуњена тако да ми то није пало на памет, а искрено нисам ни мислила да то Црква сматра убиством“. А зар ти мајка, ако си се њој поверила, није рекла да је чедоморство уствари убијање детета? Па и онај ко је одобрио и онај ко је извршио абортус, требао је да ти предочи дело, које заједно чините, да ви сви заједно убијате једно живо створење, убијате човека. „Ако се абортус (и у медецини) сматра и прихвата као неважан поступак после кога се жена врло брзо враћа у нормално стање, зашто онда студије сугеришу могућу везу између абортуса и угрожене плодности, перфорације трбуха, рака дојке, самоубиства, постнаталне депресије, злоупотребе супстанци, поремећаја у исхрани, клиничке депресије и других фактора… Колико ће времена бити потребно да се схвати да абортус није ништа друго до убијање јединственог створеног бића“. Тако говори савремена медицина. А какав је став Хришћанске цркве? Абортус је, у ствари, антитеза свих Божјих дарова. Он одриче и Бога и све Његове дарове. Абортус је кршење завета који је Бог успоставио са човеком. Са абортусом, дар Господа Бога и Ствараоца живота, жестоко је одбачен. Бог је, стварајући човека, мушко и женско, задао им да рађају и да се множе, да овладају светом, а не да убијају оно што из међусобне љубави стварају. И сада, кад си схватила да је то био велики грех, тебе хвата паника: шта ће бити с тобом, хоће ли ти Бог опростити тај велики грех. Уствари, многе жене, као и ти, и нису биле свесне да разним прекидима трудноће врше убиство. Биле су у уверењу да је дете у њиховој утроби живо, тек када осете његове покрете. Зато су, често без узнемиравања савести, прекидале трудноћу пре тога времена. А што је још трагичније, нико их у томе није поучавао, ни лекар, а можда ни свештеник, коме нису та дела исповедале, јер нису биле свесне тежине тога греха. А један од црквених отаца (Тертулијан) , пише: „А што се нас тиче, будући да нам је убиство једном за свагда забрањено, није нам допуштено да уништавамо фетус у мајчиној утроби, када људско биће још увек (од мајке) црпи крв да би опстало. Спречавање рођења је испланирано убиство. Суштински, нема никакве разлике између разарања већ рођене душе и уништавања оне која ће се тек родити. Јер је већ човек оно што ће постати човек, као што је у семену већ садржан цео плод“. Код једног другог Светог Оца читамо: „Ниједна жена да не узима напитке за изазивање побачаја јер ће се, у супротном, несумњиво наћи на Страшном суду Христовом са свима онима које је усмртила, било да су већ рођени, било да су били само зачети“. Твој грех је стално пред Тобом и за њега ћеш се кајати целог живота. Милост Божја и љубав Његова превазилазе сваки грех човека, за који се он искрено покаје, згади се над њим и настоји да га више никад не понови. И ти ћеш, временом, после искреног покајања, осетити умирење савести, осетићеш да Ти Бог прашта грехе младости и незнања. Свакако да ћеш рађањем деце и њиховим хришћанским одгојем, ублажити грех за који се кајеш. Нема разлога да мрзиш себе. Мрзи само грех који си учинила, као што и ми, уопште, не мрзимо и не осуђујемо грешника, већ осуђујемо и мрзимо грех који он чини. И немој бити строжија у праштању од Бога. Бог опрашта сваки грех који човек искрено окаје, па тако и ти, немаш разлога да себи не опростиш, разуме се, после искренок кајања, после исповести, свештеникове поуке, разрешне молитве и умирења твоје савести. Моли се непрестано Богу, исповедај пред собом и пред духовником свој грех и настој да у браку надокнадиш оно што си у младости спречила. Нека благослов Божји буде на теби, нека ти подари сузе покајања и опроштај греха, учињеног у младости и незнању. Моли се за тебе о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *