Strah

Pitanje:
Dragi moji sveštenici, ja sam daleko od svoje kuće. Živim u Kanadi i prije sam Vam pisala i uvek ste mi odgovorili što mi je jako milo. Imam manastir Milton nedaleko od mesta gde živim ali NISAM u mogućnosti da odem zbog mog mentalnog stanja. Svakim danom moji strahovi su sve veći i veći, neki čudan strah da ću prestati disati i da mi NIKO NEĆE POMOĆI. Sve se to počelo dešavati prije 2 godine i od tada ja sam neka druga osoba, ne poznam samu sebe. Juče sam imala iznenada dok sa vozila auto veliki napad panike (straha) jer je put bio blokiran.Nisam znala i nisam bila svesna ničega, samo osećaj da ću umreti i ništa više. Upala sam u depresiju zbog svega, ne mogu voditi decu nigde, ne mogu otići do našeg manastira, jedino je što mogu da ih nazovem na telefon i da se obratim za pomoć. Ko će mi pomoći? Ima li nade za mene? Vaša
Aleksandra


Odgovor:
Draga sestro Aleksandra, Ti znaš dobro da nema posledice bez uzroka. Tvoje stanje, koje traje već dve godine, mora da je uzrokovano nekim događajem u Tvom životu, nekom promenom u Tebi ili Tvom okruženju. Kad Hristos leči paralizovanog, On mu kaže: „Opraštaju ti se gresi tvoji“, kad pruža ruku Petru, da ga izvuče iz morskih talasa, prekoreva ga: „Maloverni, zašto si posumnjao? “ Dakle, sestro Aleksandra, nastoj da pronađeš uzrok i povod Tvome iznenadnom strahu, razgovaraj o tome sa svojim mužem, svojim bliskim i, obavezno, pozovi svoga paroha, ispovedi se, molite se zajedno. Ako ne možeš sama da pođeš u Manastir, zamoli muža da Te poveze. Moli se Tvom Anđelu čuvaru, koji je uvek pored Tebe, da Te oslobodi straha. Konačno, onaj ko je sa Hristom ne sme da oseća nikakav ovozemaljski strah. On je apostolima, a preko njih i svima nama podario svoj mir: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji“. Kad smo sa Hristom, niko nam ništa ne može i nema mesta strahu u nama. Tako razgovaraj i sa sobom, hrabri se, jer znaš da je Hristos uvek s Tobom. Moliću se Bogu da Te On ohrabri, da poslužiš svojoj porodici, naročito deci svojoj, a to što se plašiš da ćeš umreti, to je zaista nepotreban strah. Svi znamo da ćemo umreti, da ćemo preći iz ovoga života u život večni, ali kada to bude Bogu ugodno, a ne po strahu Tvome. Seti se i reči Hristovih: „U svetu ćete imati žalost; ali ne bojte se, jer ja sam pobedio svet“. Blagodat Ti i mir od Gospoda Boga i Njegovih Svetih anđela i Njegovih svetih ugodnika. Pozdravlja Te o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *