Slavljenje slave

Pitanje:
Blagoslovi oče. Molio bih vas za savet. Oženjen sam i živim odvojeno od roditelja. Svoju slavu Nikoljdan slavim kod njih. Problem je u tome što od oca nemam blagoslov za samostalno slavljenje slave. On je čak ubeđen da treba da slavim Đurđic, jer je to njegova slava od malih nogu, koju više ne slavi, a ne Nikoljdan, koja je bila slava njegovog dede, domaćina kuće. Molim vas da mi odgovorite, koju slavu bi trebalo da slavim i koliko je očev blagoslov presudan za to? Hvala, svako dobro od Gospoda.
Aleksandar


Odgovor:
Dragi brate Aleksandre, Krsna slava se prenosi sa oca na sina. Tako je bilo od Svetog Save, a tako treba da bude i danas. U patrijarhalno doba, kada je gotovo celokupno srpsko stanovništvo živelo u selima, starešina zadruge bio je i nosilac Krsne slave. Njegovi sinovi i unuci, koji su živeli u zadruzi, nisu, razume se, slavili posebno u svojim vajatima Krsnu slavu, već svi zajedno sa ocem i dedom, odnosno sa starešinom zadruge. Međutim, ako bi se koji sin odvojio iz zadruge i zasnovao svoju porodicu, sa delom imanja dobijao je i slavsku ikonu, a ujedno s tim i dozvolu da u svojoj kući može slaviti Krsnu slavu, bez obzira što mu je otac još živ. Migracijom seoskog stanovništva u gradove, naročito polovinom prošlog veka za vreme komunističke industrijalizacije zemlje, dolazi do raspada patrijarhalnog zadružnog načina života. Sinovi se ženidbom izdvajaju iz porodične zajednice roditelja, bilo da ostaju u selu, ili se sele u grad. Oni zbog posla, deca zbog škole, nisu često u mogućnosti da idu kod oca i dede na Slavu. I šta se onda dešava? Otac ne „predaje“ Slavu sinu, sin se izgovara da nije od oca „primio“ Slavu i ne slavi je. Deca pored njega rastu, ne doživljavajući u kući Krsnu slavu, pa samim tim i ne shvataju značaj ove jedinstvene srpske svetkovine. Razume se da je sin dužan, u znak poštovanja roditelja, da tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalno slavljenje Krsne slave, otpočne sa znanjem i blagoslovom oca, ali to već spada u oblast zdravih moralnih odnosa, koji trebaju da vladaju između hrišćanskih roditelja i dece. Kao što nije ni hrišćanski ni normalno, da sin preuzme kakvu drugu važnu stvar u životu, ne samo slavljenje Slave bez znanja i savetovanja sa ocem, tako s druge strane, nije normalno da zbog toga što mu otac nije još „predao“ Krsnu slavu, on na taj dan ostane bez slavske sveće, kolača, koljiva, kao u obične nepraznične dane, jedino možda sa prazničnim ručkom i gostima. Jedan prevaziđeni običaj, koji je nekada imao svoj smisao, da bi na okupu održavao patrijarhalnu zadrugu, danas preti da uništi jedno od najznačajnijih oblika srpske pravoslavne pobožnosti. Krsna slava mora biti svetkovina svake porodice, pa i najmanje, ma gde se ona nalazila. Zbog toga sam još 1985. godine podneo, preko nadležnog episkopa, Njegovog Preosveštenstva G. Lavrentija, predstavku Svetom arhijerejskom saboru o prenošenju Krsne slave. Sabor je na svom redovnom majskom zasedanju, po tom pitanju, doneo sledeću odluku: „Budući da je Krsna slava praznik „Male crkve“, to jest porodice, to i najmanja porodica treba da je slavi. Kad se sin odvoji u posebno domaćinstvo, pogotovo kad se oženi, dužan je da proslavlja Krsno ime, bez obzira što ga otac slavi u starom domu. U znak poštovanja roditelja, tako važnu stvar, kao što je osnivanje porodice i samostalnost slavljenja Krsnog imena, sinovi su dužni da o tome obaveste oca i zamole ga da im to blagoslovi. Ako bi otac odbio ili ne bi hteo „predati“ Slavu, sinovi treba da se obrate svešteniku u mestu gde žive za savet i blagoslov“. Prema Ustavu Srpske Pravoslavne Crkve (čl. 57) „Sveti arhijerejski sabor, kao najviše jerarhijsko predstavništvo, crkvenozakonodavna je vlast u poslovima vere, bogosluženja, crkvenog poretka (discipline) i unutrašnjeg uređenja Crkve, kao i vrhovna sudska vlast u krugu svoje nadležnosti“. „Sve odluke Svetog arhijerejskog sabora kanonske i crkvene prirode, koje se odnose na veru, bogosluženje, crkveni poredak i unutrađnje uređenje Crkve, punovažne su i izvršne“ (čl. 64) . Tvoj otac treba da slavi kao porodičnu Krsnu slavu Svetog oca Nikolaja, koga je slavio njegov deda (a valjda i njegov otac, od koga je i primio Slavu) . Kako je došlo da tvoj otac „od malih nogu“ počne da slavi Đurđic? To je verovatno zavetna Slava, ili je to Slava porodice, koja je u toj kući živela, ili nešto treće: da otac tvoga oca, što znači tvoj deda, nije prihvatio Slavu svoga oca (ili uopšte nije slavio Slavu, jer je možda bio komunista) , pa je tvoj otac, nemajući kontinuitet slavljenja, počeo jednostavno slaviti Đurđic. No, kako bilo da bilo, ti treba da počneš samostalno slaviti Svetog oca Nikolaja kao svoju porodičnu slavu, koju su slavili tvoji bliži i daljni preci. Postupi prema odluci Svetog arhijerejskog sabora. Zamoli oca da ti preda Slavu, a ako on to odbije, ili se počne pravdati da je ni on nije primio, otiđi kod nadležnog sveštenika, izloži mu ceo problem, a ponesi i ovaj odgovor. Od njega zatraži blagoslov i počni sa svojom porodicom, Crkvom u malom, da svetkuješ svoju Krsnu slavu, jedinstvenu svetkovinu u vascelom Pravoslavlju. Blagoslov Gospodnji i milost Njegova da dođe na tvoju porodicu i da vam bude duši korisna predstojeća Sveta velika četrdesetnica, vaš o. Dušan

2 komentar(a)

  1. Milivoje Bozovic,slavim Svetog Nikolu

    slava se preuzima uz blagoslov od oca.Ako hoce sin samovoljno da slavi ne pitajuci oca ,taj nije vernik,niti pak postuje svoga oca!!!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *