Problemi u ljubavi

Pitanje:
Pomaže Bog, često posećujem ovaj sajt, a odgovore na pitanja pastira rado čitam, jer sadrže puno pouka i saveta. Zbog toga sam odlučila da vam se obratim. Imam 28 godina i još od srednjoškolskog perioda sam u vezi sa dečkom, koji je završio Bogosloviju, a kasnije i fakultet. On je moja prva i jedina ljubav, prošli smo zajedno mnoge prepreke u životu, zahvaljujući njemu otkrila sam našu pravoslavnu veru, krstila se, počela da se molim, ispovedam, pričešćujem, živim hrišćanskim životom. Planirali smo da se venčamo kada završimo fakultet. Prva sam ja završila i pod pritiskom roditelja sam se zaposlila, jer nisu više hteli da me izdržavaju. U tom periodu je dečko predložio da se venčamo. Po prirodi plašljiva, uplašila sam se da li ću moći da snosim odgovornosti koje brak nosi, pa sam ga zamolila da pričeka dva, tri meseca da se pripremim za tako značajan korak u životu Hrišćanina, kakav je brak. U međuvremenu, nadređeni me prebacuju na radno mesto, koje iziskuje dodatne obaveze i veću posvećenost. Dugo izložena stresu, pritiscima, gomilom papira i predmeta, počinju glavobolje, vrtoglavica, nemogućnost koncentracije na molitvu, konstantne nesanice. Od radosne, vedre, nasmejane osobe postala sam namrgođena, preopterećena mislima o teškom poslu, prestajem duhovno da uzrastam. U strasnoj sedmici kada se treba smirivati i posvetiti postu, meni nije bilo ni do čega, jer od konstantnih susreta sa ljudima, sastanaka i zahteva posla nesrazmernim mojim mogućnostima, nisam se pripremila za praznik. Kada sam saopštila mom dečku da želim da se udam za njega, odlučila sam da napustim posao zbog kojeg sam izgubila nežnost, blagost i druge vrline, koje karakterišu ženu i predložila da živimo od njegove veroučiteljske plate, a ja da se posvetim domu i rađanju dece. Tu nastaju problemi, on neće da čuje za moje napuštanje posla i otkazuje venčanje, jer ne želi da ja sedim u kući, a on da radi. Ne znam kako da postupim i kako da mu predočim da ne treba da se boji preuzimanja odgovornosti za ženu, a kasnije i porodicu. Meni posao ništa ne znači ako ću da budem u rascepu između nerealnih zahteva šefova zarad sticanja profita i želje da se posvetim budućem suprugu i domu. Mislim da nikakva zarada ne može da zameni toplinu i brižnost, koju žena po svojoj prirodi treba da pruži suprugu, a često ne uspeva, jer mora da se bori, grabi i troši u ovom surovom svetu. Molim za savet, jer mi je stalo do naše veze i volela bih da naša ljubav prevaziđe ova iskušenja, a ako Bog da, bude blagoslovena i brakom.
Ika


Odgovor:
Dobra mi Isidora, Hristos je među nama! Evo lepih reči ovog liturgijskog pozdrava. Da, kada je Hristos među nama, ko može biti protiv nas. Brak je zajednica ne samo dvoje, muškog i ženskog, nego je zajednica utroje. Brak je zajednica dvoje koji se vole (naravno muškog i ženskog) , ali koji sebe vezuju Hristom, tj. Crkvom Njegovom. I zato za Pravoslavni brak između muža i žene kažemo – venčani sa Crkvom – Hristom. Zato je ta Sveta Tajna jedna velika odgovornost, jedan veliki odgovor pred sobom, pred drugim sa kojim želimo da živimo i na kraju, ili bolje reći početku, odgovor pred Bogom. Lepo je to što želiš da se posvetiš porodici, jer je to u načelu, uloga i poziv za svaku ženu, ako Bog da, i majku, u braku. Ono što bih ti savetovao, jeste da preispitaš sebe i tvog mladića da li on zaista želi bračnu zajednicu. Jer ako je želi i ako te voli kao Hrišćanin i veroučitelj, tvoj posao ne treba da bude prepreka. Jednostavno, neka te povede u hram i neka vas sveštenik blagoslovi i kruniše „vencima od dragog kamenja“. U Hristu, sveštenik Dragan LJ. Zarić

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *