NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Paganska tradicija u Pravoslavlju

Paganska tradicija u Pravoslavlju

Pitanje:
Pomoz Bog Veoma me interesuje nešto o čemu sam dosta čitala a radi se o Paganskoj tradiciji u Pravoslavlju izraženom kroz slave, običaje i tradicije.
Iskreno ne mogu da verujem da su naši preci bili mnogobožci i da su slavili više Bogova. Koliko toga je svesno sačuvano u Pravoslavlju?
Milica


Odgovor:
Draga Milice, Čini mi se da tvoje pitanje pokriva veoma široko polje. U takvim okvirima se teško može pružiti kratak i precizan odgovor.
Pre svega, bojim se da se ne bih mogao složiti sa tako postavljenom temom: „Paganska tradicija u Pravoslavlju“. Mislim da ona proizilazi iz načina razmišljanja koji je bio preteča, relativno rečeno skorašnjih, naučno fantastičnih teorija o starosti i poreklu srpstva, koje su danas sve više popularne. Ali, pokušaću da objasnim bar neke pojmove, onako kako ih ja vidim.
Pod „tradicijom“ ljudi podrazumevaju razne stvari: od folklora i neobaveznih lokalnih navika i običaja, do običajnog prava i opštih, proverenih zakona ponašanja u ljudskom društvu. Da bismo znali o čemu govorimo, morali bismo najpre, da pravimo razliku između ovih raznih shvatanja.
Kod nas, Srba, kao posledica naših društvenih eksperimenata (socijalizma, ateizma, jugoslovenstva, evropejstva, nacionalizma…) i raznih političkih i socijalnih lutanja, tradicija se ponekad uzima u smislu nečega što bi trebalo da nas definiše kao narod, da nam eventualno, da nekakvu nacionalnu osnovu, na kojoj bismo mogli da nešto izgrađujemo. Često se i sami sveštenici koriste ovim sredstvom, ponavljajući teorije o tome kako smo mi Srbi, kao pagani, slavili razne bogove, pa smo to i takvo slavljenje, prilikom našeg prelaska u Hrišćanstvo, zamenili slavljenjem Krsne slave. Meni takve teorije izgledaju malo „nategnuto“ i ne mnogo ubedljivo. Treba biti svestan da je to široko polje otvoreno za svačiju maštu…
Najpre, Srbi, kao i drugi narodi, jesu bili mnogobošci. Tek kada su se stekli istorijski uslovi, kada je čovečanstvo moglo da razume i prihvati Jevanđelje, „kada dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega… da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje.“ (Gal. 4-5.) Pre toga nije bilo Hrišćana. Ali je bilo pravednika i svetitelja. „Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju zakon. Jer, kad neznabošci, nemajući zakona, čine od prirode ono što je po zakonu, oni, nemajući zakon, sami su sebi zakon. Oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono što je po zakonu, pošto svjedoči savjest njihova, pošto se misli njihove među sobom optužuju ili opravdavaju..: “ (Rim. 2, 13 – 15.) Drugim rečima, svaka, pa i paganska tradicija je bila za svoje vreme donekle dobra i upućivala je ljude na ono što je dobro ili bolje, pravila je nekakvu razliku između zla i dobra, između greha i vrline. To znanje i iskustvo, kako nacionalno tako i pojedinačno, vremenom se sve više pročišćavalo i kristalisalo, da bi na kraju bilo sasvim očišćeno Jevanđeljem Sina Božijeg, od svih grubih premisa sumnjivog i lošeg porekla, nesigurnog i klimavog karaktera. Ni jedna tradicija nije bila čisto otelotvorenje samoga zla, bez primesa ičeg dobrog. I u grubim i nečistim tradicijama je bilo dobrih elemenata. Ali Hrišćanstvo, kao istinita, prava, čista i zdrava nauka, nepomućena sebičnim interesima, gordošću ljudskog uma i telesnim strastima, prevazilazi paganske tradicije, isto onako kao što svetlost sunca prevazilazi svetlost sveće, čineći je slabom i nepotrebnom. (Ipak, uvek će postojati ljudi koje privlači mrak, koji više vole svetlost sveće svoga uma, od svetlosti Jevanđelja koje nam je Bog dao da pravi razliku između dobra i zla, izmeću dana i noći.) Razni narodi, među njima i Srbi, prihvatali su Hrišćanstvo, prepoznajući u njemu prave vrednosti. Hrišćanstvo je i narode i pojedince preobražavalo u nove ljude, iskupljivalo i izbavljalo od robovanja grehu i đavolu, darujući im duhovnu slobodu dece Božije i nasledstvo neprolaznih vrednosti. Preobražavajući ih, Hrišćanstvo nije „izmišljalo“ nekog drugog, stranog čoveka, nego je upravo preobražavalo onog starog, čisteći ga od duševne i duhovne obmane, isceljivalo ga od duhovnog slepila i ozdravljivalo njegov um, kao što svetlost sunca blagotvorno deluje na prirodu ljudi i svih živih bića. Na taj način je od staroga čoveka činilo obnovljenu i novu tvar u Bogu, u Hristu Isusu Gospodu i Spasu našem. Postajući hrišćani mi kao pojedinci i kao narod, postajemo Telo Hristovo kroz Crkvu, kojoj je On sam Glava, a mi udovi.
Gde je tu sada „paganska tradicija u Pravoslavlju“, i u čemu se ona sastoji? To pitanje je otvoreno za razna lična gledišta i shvatanja. Za mene, čovek paganin, koji je na primer, voleo da jede vruću proju sa belim lukom i čvarcima, može i kao hrišćanin komotno da nastavi sa tom svojom „paganskom tradicijom“, kad god nije post.
Što se tiče Krsne slave, koju Srbi proslavljaju porodično, ona je hrišćanska u onoj meri u kojoj su oni koji je proslavljaju – hrišćani. Jer, čovek može da očisti ili da isprlja sve čega se dotiče, u zavisnosti od toga kako razmišlja i za šta se opredeljuje. A Hrišćanstvo će uvek ostati Hrišćanstvo, sa nama ili bez nas; kao što će i paganstvo isto tako ostati paganstvo, sa nama ili bez nas. Mi možemo da biramo…
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *