NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveto Pismo » Od kud crnci

Od kud crnci

Pitanje:
Pomaže Bog! Čitajući Bibliju, naravno, pojavljuju se mnoga pitanja i nedoumice. Jedno od njih je otkud crnci? Gdje su oni, ako ih ima u Bibliji, otkud oni danas među nama? I još nešto, priča `O sablazni` u jevanđeljima, završava ovim: „Jer će se svaki ognjem posoliti i svaka će se žrtva solju posoliti. Dobra je so, ali ako so postane neslana, čime će se posoliti? Imajte soli u sebi i mir imajte među sobom.„ Šta je so? Šta je oganj? Zahvaljujem na odgovoru
Dušica


Odgovor:
Draga Dušice, Pitanje ti je malo konfuzno, ne razumem šta znači: “Gdje su oni, ako ih ima u Bibliji, otkud oni danas među nama? ”
Pretpostavljam da hoćeš da pitaš da li se crnci pominju u Bibliji i odakle vode poreklo? Treba imati u vidu da Biblija izričito ne govori o boji kože ni jednog čoveka ili naroda. To nije knjiga sa porukom za jednu rasu ili narod, već je, Sveto Pismo ili Biblija, duhovni spis, o duhovnim principima, za koje je boja kože potpuno irelevantna pa se tako i tretira. A znamo da se većina događaja, opisanih u Bibliji, odigrava na bliskom istoku, u Palestini i oko nje, i da je većina ljudi opisanih u njoj Semitskog porekla, za koje znamo da im je boja kože od svetlo do tamno braon. Takođe, deo Starog Zaveta se odnosi na period u Egiptu, gde je bilo raznih rasa, od crnih do belih. Ali to ne igra nikakvu ulogu.
U Bibliji imamo indirektne iskaze o ljudima raznih puti. Na primer, prorok Jeremija pita: “Može li Etiopljanin promijeniti kožu svoju ili ris šare svoje? ” (Jer. 13, 23.) U delima Apostolskim (13, 1.) se pominje “Simeon koji se zvaše Nigar”, koji je mogao biti crnac, i tako dalje…
Biblija nam govori da je Gospod stvorio sve ljude i da ih je, nakon pada u gordost (Vavilosna kula) , podelio u jezike, plemena i narode. Smatra se da su rase nastale u ranom periodu čovečanstva, i tada nisu posmatrane onako kako ih mi danas posmatramo. Na primer, čak i “nedavno”, u Rimskom carstvu, boja kože nije značila savršeno ništa. Značilo je samo posedovanje rimskog državljanstva, bez obzira da li je neko belac, crnac ili neke druge boje kože.
Što se tiče drugog pitanja, so se od davnina smatrala veoma važnom za začin i za konzerviranje hrane. Sve do pre stotinjak godina ljudi su primali i deo plate u vidu soli, a mnogi gradovi u Evropi su bili značajni i bogati po soli (kao Salcburg) , i td. Ovde je upotrebljena metafora, kao i u mnogim drugim Hristovim i apostolskim porukama i pričama. Hrišćanstvo ima svoj “duhovni ukus”. Duhovnost hrišćanstva se upoređuje sa solju, koja mu daje ukus i čuva ga od kvarenja. Ako nema te “soli”, to jest, tog duhovnog ukusa, nema zdravog hrišćanstva i dolazi do kvarenja vere. Oganj je ljubav Božija, a so je duhovna revnost za istinu Božiju. To treba imati u sebi.
Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *