NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Smrt, zagrobni život, Strašni Sud » Kako da prevaziđem tugu zbog smrti svoga oca?

Kako da prevaziđem tugu zbog smrti svoga oca?

Pitanje:
Pomaže Bog, oče! Prošle su više od tri godine od kako je umro moj tata. Ne mogu da se pomirim s tim, sve se nadam da ću ga čuti, vidjeti. Kako da prevazidjem ovu tugu? Čemu da se nadam?
Dana


Odgovor:
Pomaže Bog, sestro Dano, Rastanak je mučenje. Hrišćani iz Efesa su neutešno plakali rastajući se sa Apostolom Pavlom: I nastade veliki plač sviju i grleći Pavla celivahu ga, osobito rastuženi zbog reči koje je kazao da oni neće videti lica njegova (Dela ap. 20; 37 – 38) .
Sv. apostol Pavle je pisao hrišćanima u Solunu koliko mu nedostaju i silno želeo da ih vidi: A mi, braćo, odvojivši se od vas za neko vreme, licem, a ne srcem, još više s velikom željom nastojasmo da vidimo lice vaše (1. Sol. 2; 17) . Da bi se utešio, a da bi utešio i Solunjane, poslao im je apostola Timoteja (v. 1. Sol. 3; 2) .
Sam sv. Pavle je otišao u Troadu da propoveda, ali to nije učinio jer tamo nije zatekao apostola Titusa. Bio je ražalošćen. Žalost srca podriva čovekovu snagu (Prem. Sir. 38; 18) . On nije bio raspoložen da propoveda. Ko? Onaj koji je sve pretrpeo radi Hrista. Zatim je otišao u Makedoniju: A kad dođoh u Troadu radi evandjelja Hristovog i pošto mi se otvoriše vrata u Gospodu, ne imadoh mira ne
našavši Tita brata svojega, nego oprostivši se s njima iziđoh u Makedoniju (2. Kor. 2, 12-13) . Niko ne može izbeći bol zbog rastanka, ma koliko čovek bio svet! Ukoliko nas toliko pogađa privremeni rastanak, onda nam utoliko teže mora pasti večni rastanak koji nastupa sa smrću. Zbog toga su žalost i bol neizbežni. To su „neizbežne strasti“. A tamo gde su tuga, bol i uzdasi, slede i jecaji.
Sa psihološke tačke gledišta, plač je neophodan. Tuga se umanjuje, pretvara se u suze. Ona napušta čoveka koji tako nalazi olakšanje. Zato je najbolja uteha za one koji osećaju bol, ožalošćeni su ili su doživeli gubitak – ostaviti ih da plaču. Oni to izbacuju iz svojih grudi. Kada su sprečeni u tome, bivaju psiholoski povređeni. Bivaju slomljeni, u njima narasta tuga i uzrokuje brojne opasnosti. Ako majka ne plače kada izgubi dete, kada će plakati? Ako čovek ne plače kada izgubi brata, kada će plakati? Dozvolimo da je tako. Ali mi smo hrišćani! Nama ne dolikuje da plačemo. To je sasvim tačno. Mi smo hrišćani, ali smo isto tako i ljudi, a ne kamenje! Sine moj! Prolivaj suze nad umrlim i, kao onaj ko mnogo pati, počni da plačeš… Neka tvoje žaljenje bude gorko, a tvoji jecaji usrdni. Neka tvoja žalost za njim, prema njegovom dostojanstvu, potraje dan ili dva, kako bi izbegao osude, a tada se uteši od žalosti (Prem. Sir. 38; 16 – 17) . Marija, sestra mrtvog čoveka, oplakivala je gubitak Lazara: Onda Isus, kada je vide gde plače i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, potrese se u duhu i sam se uzbudi (Jn. 11; 33) . Pošavši ka Lazarevom grobu, On je ponovo zaplakao: A Isus se opet potrese u sebi i dođe na Grob (Jn. 11; 38) .
Crkvena himnografija predstavlja kako Presveta Bogorodica oplakuje smrt Gospoda: Ne plači za mnom, Majko, gledajuci u grob (večernja na Veliku subotu, 9. oda) . Veliki jerarh naše Crkve, sv. Vasilije Veliki, oplakivao je smrt svoje voljene majke. Ovo je on sam zapisao: „Sada sam zbog svojih grehova izgubio i nju, jedinu utehu koju sam u životu imao. Nemojte mi se smejati zbog jadikovanja i
što se u ovim godinama osećam kao siroče, nego mi oprostite što nemam snage da lako podnesem rastanak od duše kojoj nema slične među ovima koji su ovde ostali“ (Pismo Jevseviju Samosatskom) . A kada je čuo za smrt nekog deteta, takođe je plakao i jecao (5. pismo) .
Opelo ne sprečava hrišćane da plaču, naprotiv, njime se plač u potpunosti opravdava: „Gledajući me gde ležim bezglasan i bezdahan, plačite nada mnom, braćo i prijatelji, srodnici i poznanici“ (nije slučajno da je himnograf te reči pripisao počivšem; suze srodnika su uteha za dušu preminulog – „Evergetinos“, 1, tom, str. 189) . Sve ovo je dovoljno da nam ukaže da suze nisu dokaz neverja nego, jednostavno, nešto ljudsko, zbog čega ih Crkva i podržava, jer je nemoguće da se ljudi ne ražaloste.
Jedno objašnjenje.
Mi treba da plačemo, ali onako kako je Hristos plakao pred Lazarom, kako je Majka Božja plakala pred mrtvim Hristom. Kao apostol Pavle. Kao Vasilije Veliki, kao svi svetitelji, odnosno, tako da se ne gnevimo na Boga, jer je to smrtni greh. Treba da plačemo sa uverenjem da su se nas brat ili sestra sa zemlje reselili na Nebo, a ne, dakle, kao oni koji nemaju nade (1. Sol. 4; 13) . „Mi se ne odričemo bola, ali se radije tešimo onim što je od dobra nego onim što nastaje iz očajanja“ (sv. Grigorije iz Nise) .
Smrt kao rastanak je probadanje duše mačem. I tebi samoj probošće mač dušu (Lk. 2; 35) , prorokovao je pravedni Simeon, misleći na Hristovu krsnu smrt koja je bila bolna za Majku Božju. I svako ko tu ranu i to mučenje podnosi bez roptanja krunise se kao mučenik! „Ako te iseku na komade i ti to podneseš odvažno i proslaviš Boga, dobićeš veliku nagradu. Isto se odnosi i na ovaj trenutak, kada
trpite bol u svojim srcima“ (sv. Jovan Zlatousti) . Dajte u neki manastir njegovo ime da se pominje i Vi se često molite za njega, ali nipošto nemojte tražiti da Vam se javlja, jer to vrlo često biva đavolja obmana.
Evo Vam jedna molitva koju možete čitati za njegovo upokojenje: Gospode, Isuse Hriste, Bože nas, padajući na kolena pred veličanstvom Tvoje slave, ispovedamo Tvoje milosrđe koje prevashodi svaki um. Jer radi nas ljudi i radi naseg spasenja, blagoizvoleo si da pretrpiš krajnje poniženje, strasna stradanja, pljuvanja, šibanja, krst i smrt, da bi nas oslobodio stradanja, večne smrti i geenskih muka, i da bi nam otvorio rajske dveri, zatvorene u drevna vremena drskim Adamovim grehom. O Isuse Blagi, Tvoje je da miluješ i spasavaš, budi do kraja milosrdan Svome palom stvorenju i kao svesilni Bog, Koji jedini ima vlast da oprašta grehe ljudima, prezri voljna i nevoljna sagrešenja sluge Svoga (ime) , i podigni ga u dan Vaskrsenja ne na mučenje, nego na pokoj. Otvori mu Očinsko naručje i primi ga u Svoj večni dom gde se čuje neprestani glas svetkujućih i gde vlada beskrajna sladost onih koji gledaju neiskazanu dobrotu Tvoga Lica, gde se neprestano slavi prečasno i veličanstveno Ime Tvoje, sa Ocem i Svetim Duhom u vekove vekova. Amin.
S poštovanjem, Jeromonah Petar

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *